Pređi na sadržaj

Kriminal na Kosovu i Metohiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Policijsko vozilo na ulici u Prištini

Kosovo i Metohija su u komunističkoj Jugoslaviji imali najnižu stopu kriminala u celoj zemlji.[1] Posle rata na Kosovu i Metohiji (1999), region je postao značajan centar organizovanog kriminala, trgovine drogom, trgovine ljudima i trgovine ljudskim organima. Takođe postoji etnički sukob između Albanaca i Srba. Tokom 1990-ih veliki broj stanovništva Kosova i Metohije preselio se u zapadnu i srednju Evropu, a uz političku nestabilnst, stvoreni su idealni uslovi da Kosovo i Metohija postane „evropsko središte zločina”.[2] UNMIK je 1999. godine osnovao Policiju Kosova. Godine 2004. ona je imala operativne snage od 7.000 policajaca, dok je 2010. taj broj povećan na 9.000. Deprimirajuća stopa kriminala dovela je 2008. godine do dodatnog raspoređivanja civilnih resursa pod nazivom EULEKS.

Izveštaj o zločinu i bezbednosti na Kosovu i Metohiji za 2012. godinu Stejt departmenta navodi sledeće,

„Visoka nezaposlenost i drugi ekonomski faktori podstiču kriminalne aktivnosti na Kosovu i Metohiji. Na ovom prostoru se javlja učestali stambeni i nerezidencijalni kriminal. Ulični zločini koji se sastoje od krađe i otimanja novčanika predstavljaju ozbiljan problem na Kosovu i Metohiji, posebno u Prištini. Kriminalci često čine zločine dok su naoružani pištoljem, jer je oružje prilično lako nabaviti.”

Registrovana stopa kriminala

[uredi | uredi izvor]

Broj prijavljenih ubistava je porastao za 80% sa 136 u 2000. na 245 u 2001. Broj prijavljenih podmetnutnih požara porastao je za 140% sa 218 na 523 u istom periodu.[3] Broj uočenih teških krivičnih dela porastao je između 1999. i 2000. godine.[4] Tokom 2000-ih izveštaji „počinju da liči na iste obrasce drugih evropskih gradova”.[3]

UNMIK je istakao da bi se porast prijavljenih incidenata mogao pripisati povećanom poverenju u policijske snage, a ne više stvarnog kriminala.[3] Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal do 2008. godine, stopa ubistava na Kosovu i Metohiji opala je za 75% za pet godina.[5]

Preostale nagazne mine i druga neeksplodirana ubojna sredstva ostala su prisutna, iako su svi putevi i koloseci očišćeni. Preporučuje se oprez pri putovanju u udaljena područja.[6]

Organizovani kriminal

[uredi | uredi izvor]

Iako je stabilizacija počela kasnije,[7] statistika može pokazati da je nasilni i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji u stalnom padu.[8] Prema izveštaju Saveta Evrope o stanju organizovanog kriminala, 82% svih istraga organizovanog kriminala na Kosovu i Metohiji, do 2005. godine, uključivalo je trgovinu ljudima. Ostalih 15% su bile istrage o iznudi.[9]

U izveštaju UN o drogama iz 2005. godine navedeno je da organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji kontroliše tržište heroina u regionu.[5] Izveštaj iz 2007. ih je identifikovao kao porast uvoza i distribucije južnoameričkog kokaina u regionu.[5]

Postoji nekoliko institucija koje se bore protiv organizovanog kriminala, uključujući EULEKS, KFOR i Policiju Kosova.[10] Trenutno, glavna aktivnost organizovanog kriminala deluje na Severnom Kosovu.[10]

Droga

[uredi | uredi izvor]

Trgovina drogom

[uredi | uredi izvor]

Kosovo i Metohija je region koji je izuzetno podležan organizovanom kriminalu, a samim tim i pranju novca. Međunarodne agencije su 2000. godine procenile da je narko-mafija Kosova i Metohija snabdevala do 40% heroina prodatog u Evropi i Severnoj Americi.[11] Zbog građanskog rata u Albaniji 1997. i rata na Kosovu i Metohiji 1998—1999, etnički Albanci su uživali konkurentsku prednost, koja je opadala kako se region stabilizovao.[5] Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal iz 2008. godine, etnički Albanci, ne samo sa Kosova i Metohije, snabdevaju 10 do 20% heroina u Zapadnoj Evropi, a promet je u opadanju.[5]

Od 2001. do 2007. godine zaplenjeno je 175,84 kg heroina, 17,34 kg kokaina i ukupno 286,89 kg konoplje.[12] Kosovo i Metohija je jedan od tri glavna krijumčarska puta za Evropu. Deluje kao jedna od tranzitnih zemalja između Avganistana i Italije.[5]

Zaplene heroina

[uredi | uredi izvor]

Sve veće količine prokrijumčarenog heroina zadržavaju se na Kosovu i Metohiji za upotrebu od strane lokalnih klijenata. Godine 2007. došlo je do blagog povećanja ulične cene heroina (sa 21 evra na 25 evra za 1 gram), ali je cena ostala ista, bez povećanja, u 2008. Nivo čistoće uličnog heroina je oko 1%.[13] Tabela ispod prikazuje zaplene heroina od 2007. do 2010. godine.[13]

Opis aktivnosti 2007. 2008. 2009. 2010.
Broj zaplena 72 66 77 84
Zaplenjene količine (kg) 47 44 36 55
Uhapšena lica 110 98 71 112

Zaplene kokaina

[uredi | uredi izvor]

Većina kokain na Kosovo i Metohiju stiže putem poštanskih pošiljki ili kurira iz uže Srbije i/ili zemalja Južne Amerike, koje su poznate po proizvodnji kokaina. Prvo se šalje u Italiju ili Grčku, a obično u malim količinama.[13] Cena za 1 gram kokaina varirala je od 45 do 65 evra u 2007. i od 50 do 70 evra u 2008.[13] Tabela ispod prikazuje zaplene kokaina od 2007. do 2010. godine.[13]

Opis aktivnosti 2007. 2008. 2009. 2010.
Broj zaplena 3 4 3 2
Zaplenjene količine (kg) 2 2 1,5 0,5
Uhapšena lica 6 7 4 2

Zaplene konoplje

[uredi | uredi izvor]

Konoplja je jedina narkotička biljka koja se široko uzgaja na Kosovu i Metohiji, prvenstveno za domaću upotrebu. Prema Policiji Kosova, tokom perioda 2007—2010. uzgoj konoplje je bio raširen na većem delu teritorije pokrajine.[13] Tabela ispod prikazuje zaplene konoplje od 2007. do 2010. godine.[13]

Opis aktivnosti 2007. 2008. 2009. 2010.
Broj zaplena 35 23 35 42
Broj zaplenjenih biljaka konoplje 21.712 9.249 33.497 9.724
Uhapšena lica 41 27 42 44

Trgovina ljudskim organima

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji (ili „Dosije Žuta kuća”) odnosi se na navodno vađenje organa i ubistvo neodređenog broja „nestalih” ljudi. Razni izvori procenjuju da se broj žrtava kreće od „šačice”,[14] pa sve do 50,[15] ili između 24 i 100.[16] Veruje se da su žrtve uglavnom etnički Srbi, koje su navodno ubili članovi terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tokom 1999. Do 2011. godine oko 1.900 „nestalih” ljudi (oko dve trećine Albanaca) i dalje se smatraju nestalima.[17]

U izveštaju švajcarskog tužioca Dika Martija Savetu Evrope (SE) 2010. godine otkrivene su „verodostojne, konvergentne indicije”[18] o ilegalnoj trgovini ljudskim organima koja traje više od jedne decenije,[14] uključujući smrt „šačice” srpskih zarobljenika koji su ubijeni za ovu svrhu.[14] Savet Evrope je podržao izveštaj 25. januara 2011. godine, koji je pozvao na punu i ozbiljnu istragu. Međutim, EULEKS i mnogi članovi Evropskog parlamenta izrazili su sumnje u vezi sa izveštajem i njegovim osnovama, verujući da Marti nije pružio „verodostojne dokaze” u vezi sa optužbama.[19] Specijalna istraga EULEKS-a pokrenuta je u avgustu 2011. godine.

Vatreno oružje

[uredi | uredi izvor]

Kosovo i Metohija više nije tranzitno mesto ili tržište za ilegalni šverc oružja.[20]

Od 1999. do 2005. godine više od 15.432 ilegalna oružja su zaplenjena ili oduzeta od civila na Kosovu i Metohiji.[21]

Trgovina ljudima

[uredi | uredi izvor]

Amnesty International je izvestio da su posledice rata dovele do porasta trgovine ženama radi seksualne eksploatacije.[22][23][24] Prema podacima Međunarodnoj organizaciji za migracije, u periodu 2000—2004. Kosovo i Metohija je konstantno bilo na četvrtom ili petom mestu među delovima Jugoistočne Evrope po broju žrtava trgovine ljudima, posle Albanije, Moldavije, Rumunije, a ponekad i Bugarske.[5][25]

Policija Kosova

[uredi | uredi izvor]

Policija Kosova je policijska agencija za sprovođenje zakona na Kosovu i Metohiji. Policijske snage su prvobitno formirane 1999. godine, gde su prvi kandidati počeli obuku 6. septembra.[26] Prvu generaciju policajaca činilo je 176 pripadnika.[26]

Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal ocenila je da „Kosovo i Metohija verovatno ima najveću koncentraciju bezbednosnog osoblja na svetu”. U 2008. godini bilo je ukupno 26.233 pripadnika obezbeđenja, od kojih su 8.834 bili službenici Policije Kosova.[27]

Od 2013. godine Policija Kosova imaju ukupno 51 stanicu širom Kosova i Metohije, podeljenih u 6 regiona, a to su: Priština, Peć, Kosovska Mitrovica, Prizren, Gnjilane i Uroševac.[28]

Međuetnički zločini

[uredi | uredi izvor]

Od 1981. do 1987. na Kosovu i Metohiji se dogodilo samo pet međuetničkih ubistava.[1]

Međutim, posle rata teško je razlikovati zločine kao takve i etnički motivisane zločine.[29] Zbog toga nema pouzdanih podataka o međuetničkom kriminalu.[29] Drugi veliki problem u istraživanju ovih zločina je nedoslednost između podataka UNMIK-a i Policije Kosova.[29]

Postoji mnogo tenzija između Srba i Albanaca na severu, naročitu u Kosovskoj Mitrovici. Most koji povezuje južni deo grada sa severnim delom grada postao je pozornica nasilja između dve etničke grupe. Takvi incidenti kao što je nasilje nad dvema etničkim grupama nisu tako česti u drugim delovima Kosova i Metohije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Macdonald, David Bruce (2002). Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim Centered Propaganda and the War in Yugoslavia. Manchester University Press. str. 78. ISBN 9780719064678. 
  2. ^ „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative p.19. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013.  Financed by: Kosova Foundation for Open Society. "Kosovo has a serious image problem. In many European countries, the name ‘Kosovo’ still conjures up images of ethnic conflict and organized crime." citing:
    • David Binder, Kosovo - a Mafia society, Balkananalysis, 23 February 2008.
    • Mathias Joop & Sammi Sandawi Operationalizing of the Security Sector Reform in the Western Balkans, Institute for European Policy ()
    • "Kosovo drug mafia supply heroin to Europe", The Guardian, World News, 13 March 2000
    • "Report on the Transparency International Global Corruption Barometer 2007" Released by Transparency International – December 06, 2007
    • "Trafficking in Persons Report", US State Department, June 2007, p.180
  3. ^ a b v „UNMIK statistics”. Unmikonline.org. Arhivirano iz originala 6. 3. 2010. g. Pristupljeno 28. 4. 2010. 
  4. ^ Kosovo Crime Wave Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2010), 17 January 2001 "Nothing unusual in that. Business is flourishing for bandits in Kosovo. Masked, armed men frequently burst into the homes of Kosovo Albanians and carry off their money under threat of death. Theft, brigandry and illegal possession of arms are sharply on the rise."
  5. ^ a b v g d đ e „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries” (PDF). United Nations. Pristupljeno 23. 2. 2013. "For the purposes of this Report, the Balkans comprises the nine nations of the Stability Pact: Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, the former Yugoslav Republic of Macedonia, Moldova, Montenegro, Romania, and Serbia (without Kosovo)." The report does not contain any data for Kosovo.
  6. ^ „Kosovo travel advice”. Fco-stage.fco.gov.uk. Arhivirano iz originala 4. 7. 2009. g. Pristupljeno 20. 7. 2009. 
  7. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.5” (PDF). UNODC. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  8. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.17” (PDF). UNODC. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  9. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.57” (PDF). UNODC. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  10. ^ a b Michaletos, Ioannis. „Trends in Balkan Organized Crime Activities”. World Security Network. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  11. ^ O'Kane, Maggie (13. 3. 2000). „Kosovo drug mafia supply heroin to Europe , World news”. The Guardian. UK. Pristupljeno 20. 7. 2009. 
  12. ^ http://www.iksweb.org/Photos/Publikimet/Images/Imazhi_%C3%A7on_pesh%C3%AB!/enIMIDZ_english.pdf Arhivirano 3 decembar 2013 na sajtu Wayback Machine IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem, p.24, Nov. 2008
  13. ^ a b v g d đ e „Country overview: Kosovo (under UNSCR 1244/99)”. EMCDDA. Arhivirano iz originala 16. 03. 2016. g. Pristupljeno 23. 2. 2013. 
  14. ^ a b v Lewis, Paul (14. 12. 2010). „Kosovo physicians accused of illegal organs removal racket”. The Guardian. London. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  15. ^ Flottau, Renate (22. 9. 2008). „Albania's House at the End of the World: Family Denies Organ Harvesting Allegations”. Der Spiegel. Pristupljeno 4. 8. 2012. 
  16. ^ „United Nations Document” (PDF). UN. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 1. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  17. ^ Lotte Leicht, European Union director at Human Rights Watch (19. 1. 2011). „Kosovo: EU Mission Needs Special Prosecutor to Investigate KLA | Human Rights Watch”. Hrw.org. Pristupljeno 19. 7. 2012. 
  18. ^ „New Details Emerge in Kosovo Organ Trafficking Case”. Balkan Insight. 14. 12. 2010. Pristupljeno 22. 1. 2011. 
  19. ^ Politician angers MEPs over Kosovo organ harvesting claim (The Irish Times)
  20. ^ „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative p.19. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  21. ^ „CRIME AND ITS IMPACT ON THE BALKANS and affected countries p.16” (PDF). UNODC. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  22. ^ „Kosovo UN troops 'fuel sex trade'”. BBC News. 6. 5. 2004. Pristupljeno 6. 11. 2011. 
  23. ^ „Kosovo: Trafficked women and girls have human rights”. 13. 12. 2007. Arhivirano iz originala 13. 10. 2007. g. Pristupljeno 6. 11. 2011. 
  24. ^ Ian Traynor in Zagreb (7. 5. 2004). „Nato force 'feeds Kosovo sex trade'”. London: Guardian. Pristupljeno 6. 11. 2011. 
  25. ^ Second Annual Report on Victims of Trafficking in South-Eastern Europe Arhivirano 25 februar 2012 na sajtu Wayback Machine. Geneva:International Organization for Migration, 2005. P. 31, 247–295.
  26. ^ a b „History: Police of Kosovo”. Kosovo Police. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  27. ^ „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem p.39” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  28. ^ „Kosovo Police Stations List”. Kosovo Police. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  29. ^ a b v „IMAGE MATTERS! Deconstructing Kosovo's Image Problem p.33” (PDF). Forum 2015 by IKS – Kosovar Stability Initiative. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криминал_на_Косову_и_Метохији&oldid=26909408”