Spisak španskih boraca Jugoslavije

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Spomenik Internacionalnim brigadama u Beogradu, na završetku ulice Internacionalnih brigada i početku Karađorđevog parka

Ovaj članak predstavlja dopunu članka Jugosloveni u Španskom građanskom ratu, koji je osnovni članak o tematici učešća Jugoslovena u Španskom građanskom ratu, od 1936. do 1939. godine.

Zbog svoje obimnosti, spisak je podeljen u tri dela — Spisak španskih boraca poginulih u Španiji, Spisak španskih boraca koji su poginuli u Narodnooslobodilačkom ratu, od 1941. do 1945. godine i Spisak španskih boraca koji su preživeli. Takođe, ovaj članak ne daje potpuni spisak svih učesnika Španskog građanskog rata iz Jugoslavije, kojih je bilo oko 1.700, već se u njemu nalaze samo imena i podaci o nekim poznatijim učesnicima. Izuzetak je samo deo Španski borci poginuli u NOB u kome se daje potpuni spisak od 133 španskih boraca, koji su poginuli u NOB.

Spisak španskih boraca Jugoslavije[uredi | uredi izvor]

Španski borci poginuli tokom građanskog rata u Španiji[uredi | uredi izvor]

Od oko 1.700 jugoslovena učesnika španskog građanskog rata, njih oko 700 je poginulo u Španiji. Neki od njih su:

Španski borci poginuli u Narodnooslobodilačkoj borbi[uredi | uredi izvor]

U Narodnooslobodlačkoj borbi, od 1941. do 1945. godine, učestvovalo je oko 250 španskih boraca, koji su u periodu od 1939. do 1942. godine uspeli da se vrate u Jugoslaviju. Od njih 133, koliko ih je poginulo tokom rata, njih 34 je proglašeno za narodne heroje Jugoslavije. Za vreme Narodnooslobodilačkog rata, španski borci su koristeći iskustvo stečeno na bojištima Španije, obavljali najodgovornije dužnosti u Narodnooslobodilačkom pokretu i Narodnooslobodilačkoj vojsci. Godine 1945. komandanti Prve četiri jugoslovenske armije, bili su španski borci — Peko Dapčević (Prva armija), Koča Popović (Druga armija), Kosta Nađ (Treća armija) i Petar Drapšin (Četvrta armija).

Spisak španskih boraca koji su poginulu u toku Narodnooslobodilačkog rata:

  1. Salomon Albahari (1915—1942)
  2. Timor Aldanov (1913—1941)
  3. Isak Altarac (1910—1941)
  4. Spas Bandžov (1904—1942)
  5. Jakov Baruh (1914—1941)
  6. Stanko Batur (1913—1942)
  7. Alfred Bergman (1901—1942)
  8. Božo Bilić Marjan (1913—1942), narodni heroj
  9. Ivan Birčić (1909—1944)
  10. Milan Blagojević Španac (1905—1941), narodni heroj
  11. Ćiro Brezovec (1905—1941)
  12. Jože Breskvar (1913—1943)
  13. Stjepan Brnčić (1897—1945)
  14. Divko Budak (1897—1941), narodni heroj
  15. Mate Bužić (1909—1943)
  16. Mile Butorac (1910—1941)
  17. Braco Vajs (1914—1941)
  18. Vera Vejvoda (1915—1941)
  19. Milenko Verkić (1912—1942), narodni heroj
  20. Mate Vidaković (1907—1941)
  21. Maks Vidmar (1906—1945)
  22. Đuro Vujović (1911—1943), narodni heroj
  23. Petar Vuksan Pekiša (1905—1941), narodni heroj
  24. Alojz Vresk (1907—1943)
  25. Stevo Gavranović (1890—1942)
  26. Franjo Gigrovski (1917—1941)
  27. Frančesko Giorgeti (1905—1942)
  28. Andrija Grgurić (1904—1942)
  29. Jože Gregorčič (1903—1942), narodni heroj
  30. Matija Gržina (1913—1944)
  31. Božidar Dakić (1909—1941), narodni heroj
  32. Nada Dimitrijević-Nešković (1907—1941)
  33. Robert Domani (1918—1942), narodni heroj
  34. Franc Drobnić (1916—1941)
  35. Stipe Đerek (1912—1942), narodni heroj
  36. Ilija Engel (1912—1944), narodni heroj
  37. Ante Žarić (1914—1941)
  38. Ljubomir Živković Španac (1918—1942), narodni heroj
  39. Edo Žirola (1910—1943)
  40. Tone Žnidaršič Štefan (1913—1944)
  41. Henrik Žnidarić (1907—1941)
  42. Tomo Zdelar (1896—1942)
  43. Ilija Zeman (1896—1942)
  44. Jovan Ivanišević (1917—1941)
  45. Viktor Jazbinšek (1903—1941)
  46. Ivan Jakšić (1911—1942)
  47. Fadil Jahić Španac (1910—1942), narodni heroj
  48. Jugo Joakim (1915—1944)
  49. Žikica Jovanović Španac (1914—1942), narodni heroj
  50. Bogdan Jugović (1912—1944)
  51. Milan Jurjević (1907—1944)
  52. Ante Jurlina (1910—1941)
  53. Ivan Jurca (1914—1942)
  54. Juraj Kalc (1908—1942), narodni heroj
  55. Svetislav Kanački (1911—1943)
  56. Drago Kobal (1911—1944)
  57. Mirko Kovačević (1916—1941), narodni heroj
  58. Viktor Koleža (1884—1945)
  59. Franc Koprivšek (1913—1941)
  60. Marijan Krajačić (1905—1942)
  61. Jure Krezo (1910—1943)
  62. Slavko Krkljuš (1913—1941)
  63. Branko Krsmanović (1915—1941), narodni heroj
  64. Đuro Kužet (1911—1944)
  65. Šime Lalić (1905—1945)
  66. Ivan Lebl (1912—1941)
  67. Ivan Lenac (1906—1945), narodni heroj
  68. Eugen Lesel (1906—1942)
  69. Dragiša Luković (1913—1943)
  70. Branko Ljubinković (1912—1942)
  71. Vladimir Majder (1911—1943)
  72. Stjepan Majcen (1910—1944)
  73. Jakob Makuč (1899—1944)
  74. Vjekoslav Mauko (1919—1943)
  75. Stjepan Milašinović (1910—1941), narodni heroj
  76. Ferdo Milić (1915-1944)
  77. Anton Mioč (1911—1944)
  78. Todor Mišić (1906—1942)
  79. Drago Mlakar (1917—1942)
  80. Ilija Mikiličanin (1909—1941)
  81. Danko Mitrov (1919—1942), narodni heroj
  82. Tasa Mihailović (1908—1943)
  83. Božo Mravljak (1917—1942)
  84. Josip Mrkonjić (1911—1943)
  85. Božidar Obradović (1911—1942)
  86. Franjo Ogulinac Seljo (1904—1942), narodni heroj
  87. Marko Orešković (1896—1941), narodni heroj
  88. Ratko Pavlović Ćićko (1913—1943), narodni heroj
  89. Menahem Papo (1915—1943)
  90. Mate Perkušić (1912—1941)
  91. Miha Pintar Toledo (1913—1942), narodni heroj
  92. Vladeta Popović Pinecki (1911—1941)
  93. Vojin Popović (1911—1942)
  94. Kornelija Sende-Popović (1914—1941)
  95. Svetozar Popović-Milić (1901—1944), narodni heroj
  96. Viktor Pregelj (1903—1942)
  97. Mićo Radaković (1915—1941), narodni heroj
  98. Branislav Radojević (1905—1941)
  99. Franc Rijavec (1908—1941)
  100. Stjepan Rogina (1915—1942)
  101. Franc Rozman Stane (1911—1944), narodni heroj
  102. Venerio Roseto (1910—1944)
  103. Alojz Sotlar (1909—1943)
  104. Franc Sterle (1910—1945)
  105. Ivan Stilinović (1910—1945)
  106. Petar Stokić (1901—1943)
  107. Aleksandar Stojanović (1913—1941)
  108. Miroslav Stokić (1905—1942)
  109. Franc Strmole (1908—1943)
  110. Matija Tomac (1905—1942)
  111. Ljubomir Tomšić (1896—1942)
  112. Boris Trajkovski (1913—1944)
  113. Janez Tužek (1904—1941)
  114. Vlado Ćetković (1911—1944), narodni heroj
  115. Vukašin Ćuk (1913—1941)
  116. Matija Udvanc (1912—1942)
  117. Ahmet Fetahagić (1914—1944), narodni heroj
  118. Marko Franić (1907—1944)
  119. Marija Habulin (1912—1941)
  120. Franc Hvalič (1908—1945)
  121. Nikola Car Crni (1910—1942), narodni heroj
  122. Vjećeslav Cvetko Flores (1917—1941), narodni heroj
  123. Miljenko Cvitković (1914—1943), narodni heroj
  124. August Cesarec (1893—1941)
  125. Josip Čubrić (1912—1941)
  126. Ante Šarić Rade Španac (1913—1943), narodni heroj
  127. Drago Štajnberger Adolf (1916—1942), narodni heroj
  128. Sigismund Štetler (1914—1942)

Španski borci koji su preživeli[uredi | uredi izvor]

Kraj Drugog svetskog rata i oslobođenje Jugoslavije dočekalo je živo 790 španskih boraca. Oni su se potom nalazili na raznim odgovornim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (njih 30 je imalo generalski čin), diplomatskoj službi (jedan je bio ministar inostranih poslova, a njih 10 ambasadori), Službi državne bezbednosti i dr. Ordenom narodnog heroja odlikovano je 63 španskih boraca - 34 posthumno i 29 za života. Neki od poznatijih španskih boraca bili su:

  • Vicko Antić (1912—1999), u Španiju došao 15. novembra 1937. iz Jugoslavije. Borio se u 129. internacionalnoj brigadi i imao čin narednika. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle se 1941. prebacio u okupiranu Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja bio na službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji u činu general-pukovnika. Narodni heroj.
  • Maksimilijan Baće (1914—2005), u Španiju došao oktobra 1937. iz Jugoslavije. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle se 1941. prebacio u okupiranu Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja, najpre bio na službi u Upravi državne bezbednosti, a potom u diplomatskoj službi. Godine 1971. iskuljčen iz SKJ, zbog podrške Maspoku. Narodni heroj.
  • Vlajko Begović (1905—1989), u Španiju došao 1936. godine iz Sovjetskog Saveza. Imao je čin majora Španske republikanske armije. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle je pobegao 1943. i priključio se Pokretu otpora. U Jugoslaviju se vratio 1945. godine i posle se nalazio na raznim društveno-političkim dužnostima.
  • Ivo Vejvoda (1911—1991), u Španiju došao 29. januara 1937. iz Čehoslovačke. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle se 1940. prebacio u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja, bio u diplomatskoj službi.
  • Čedo Kapor
  • Josip Kopinič (1911-1997) — u Španiju došao 28. septembra 1936. iz Sovjetskog Saveza. Najpre bio upravnik brodogradilišta, potom prebačen u moraniricu gde je imao čin kapetana fregate i bio pomoćnik komandanta podmornice „C-6“. Krajem 1937. i početkom 1938. nalazio se u diplomatiji, kao pomoćnik vojnog atašea Republike Španije u Parizu. Krajem 1938. se vratio u Moskvu, gde je ostao do početka 1940, kada je po specijalnom zadatku Kominterne upućen u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja bio društveno-politički radnik i član CK SK Hrvatske.
  • Danilo Lekić (1913-1986) - u Španiju je došao 8. avgusta 1937. iz Jugoslavije. Bio je politički komesar bataljona i politički komesar 15. internacionalne brigade. Narodni heroj.
  • Srećko Manola (1914-1979) - u Španiju je došao 7. avgusta 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije i bio je komandant divizije. Narodni heroj.
  • Božidar Maslarić (1895-1963) - u Španiju je došao 28. septembra 1936. iz Sovjetskog Saveza. Bio je komandant Drugog bataljona 62. španske brigade i predstavnik CK KPJ. Narodni heroj.
  • Karlo Mrazović (1902-1987) - u Španiju je došao 28. novembra 1936. iz Sovjetskog Saveza. Bio je komandir čete i urednik lista "Dimitrovac". Narodni heroj.
  • Kosta Nađ (1911-1986) - u Španiju je došao 8. marta 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin kapetana španske republikanske armije i bio komandant "Balkanske" čete. Narodni heroj.
  • Gojko Nikoliš (1911-1995) - u Španiju je došao 19. jula 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije. Bio je upravnik bolnice i bataljonski lekar. 11. internacionalne brigade. Narodni heroj.
  • Vlado Popović (1914-1972) - u Španiju je došao 19. jula 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin kapetana španske republikanske armije. Narodni heroj.
  • Koča Popović (1908-1992) - u Španiju došao 19. avgusta 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije i bio je komandant protivtenkovskih baterija "Karl Liebkneht" i "Ana Pauker". Narodni heroj.
  • Ivan Rukavina (1912-1992) - u Španiju je došao 19. decembra 1936. iz Čehoslovačke. Dobio je čin kapetana španske republikanske armije i bio je komandant bataljona "Đuro Đaković". Narodni heroj.
  • Ivan Hariš (1903-1989) - u Španiju je došao decembra 1936. iz Argentine. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije. Narodni heroj.
  • Periša Čalvadar Kostić (1912-1995) - u Španiju je došao oko pozne jeseni brodom do malog lučkog mesta Mursije 1936.godine iz Rusije. Sa pomoćnom dopremljenom opremom i kao predvodnik posade preko 40 boraca se pridružio u španskom ratu.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kovačević, Milenko (2004). Ispovest Periše Kostića. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spisak španskih boraca Jugoslavije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_шпанских_бораца_Југославије&oldid=27706685”