Влатко Херцеговић Косача
| Влатко Херцеговић Косача | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1489. |
| Место смрти | Раб, |
| Породица | |
| Супружник | Маргарита |
| Родитељи | Стефан Вукчић Косача Јелена Балшић Косача |
| Династија | Косаче |
| Херцег од Светог Саве | |
| Период | 1466-1482 |
Влатко Херцеговић Косача (? - Раб, 1489) је био херцег од Светог Саве. Био је млађи син Стефана Вукчића Косаче, првог херцега од Светог Саве. Након очеве смрти 1466. године, наследио је власт у Војводству Светог Саве, које се у то време налазило на удару османске експанзије. Као османски вазал (од 1469. године) учествовао је 1472. године у освајању Почитеља на Неретви и у борбама против неретљанских Влатковића. Покушавши је да се 1480. године ослободити османске власти, али био је побеђен и повукао се у Херцег Нови. Када је тај град 1482. године потпао под османску власт, преселио се на млетачки Раб, где је умро. До краја живота наставио је да носи титулу херцега, односно војводе од Светог Саве, коју су потом наследили и његови потомци.[1][2]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 16. Вук Косача | ||||||||||||||||
| 8. Храна Вуковић Косача | ||||||||||||||||
| 4. Вукац Хранић Косача | ||||||||||||||||
| 9. Anka | ||||||||||||||||
| 2. Стефан Вукчић Косача | ||||||||||||||||
| 5. Katarina | ||||||||||||||||
| 1. Влатко Херцеговић Косача | ||||||||||||||||
| 24. Страцимир Балшић | ||||||||||||||||
| 12. Ђурађ II Балшић | ||||||||||||||||
| 25. Милица Мрњавчевић | ||||||||||||||||
| 6. Балша III Балшић | ||||||||||||||||
| 26. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
| 13. Јелена Лазаревић Балшић Хранић | ||||||||||||||||
| 27. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
| 3. Јелена Балшић Косача | ||||||||||||||||
| 14. Која Захарија | ||||||||||||||||
| 7. Bolja Zaharia | ||||||||||||||||
| 15. Boža | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Атанасовски 1979.
- ^ Beldiceanu-Steinherr & Bojović 1993, стр. 75—86.
Литература[уреди | уреди извор]
- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
- Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413.
- Beldiceanu-Steinherr, Irène; Bojović, Boško I. (1993). „Le traité de paix conclu entre Vlatko et Mehmed II” (PDF). Balcanica. 24: 75—86.
- Bojović, Boško I. (1998). Raguse (Dubrovnik) et L'Empire Ottoman (1430-1520): Les actes imperiaux ottomans en vieux-serbe de Murad II a Selim Ier. Paris: Association Pierre Belon.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
