Вода (старословенска митологија)
Вода у старословенској митологији заузима значајно мјесто и представља неизоставан сегмент магијских обреда и ритуала.
Љековита вода[уреди | уреди извор]
У магијским ритуалима и обредима важна је такозвана љековита вода. Вода која се сматра љековитом и која се користи у ритуалима може бити вода са извора или вода која се у току ритуала купања мртвог слива низ мртвачке мошти. У љековитој води се умива или купа, а понекад се та вода пије. Користили су је и као састојак у неким сложенијим магијским рецептурама. Коришћена је такође за прорицање будућности. Остаци култа посвећеног вилама виде се у обреду приношења жртава чуварицама извора и тај обичај је још веома распрострањен. Према вјеровању Словена, свако ко се напије воде из неког непознатог извора треба да баци новчић у ту воду, или да на оближње дрво или грм окачи крпицу, траку или конац.
Неначета вода[уреди | уреди извор]
Неначета вода се сматра веома љековитом. Може се наћи у појединим шумским пећинама. Име је добила због тога што потиче из хтонских земљаних дубина и није имала контакта са свјетлошћу. Оваква вода има магијска дејства. Користила се за спремање чеснице, умивање и купање дјеце за Божић.
Вода аџијазма[уреди | уреди извор]
Када се изводе посебни ритуали над неначетом водом, сматра се да је то вода анџијазма. Употребљавала се за борбу против вампира. Ова вода се сматра љековитом. Капела Свете Петке у Београду се налази на извору воде која се у народу зове анџијазма. Вјерује се да је љековита и да помаже у лијечењу очних болести. Та вода се сматра освећеном и богојављенском, захваћеном на крају некрштених дана у рано јутро.
Вода са наковња[уреди | уреди извор]
Наковањ се сматрао мистичним предметом. Пред Божић га ковачи каде, посипају вином и тако се моле. Постоји веома стар обичај који подразумијева да сви ковачи одређеног дана лупе чекићем од наковањ да би утврдили магични ланац којим је окован ђаво.
Вода Заборава[уреди | уреди извор]
Термин вода заборава се односи на воду која је замрзнута. Чином замрзавања вода добија мистичне особине. У митологији ова вода изазива губитак памћења. Према вјеровањима, ко попије ту воду изгуби памћење или бива заборављен од свих.
Извори:[уреди | уреди извор]
- Ненад Гајић: Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011.
- Веселин Чајкановић: Стара српска религија, Београд 1994.
- Сретен Петровић: Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалима, Београд, 2015.
- Спасоје Васиљев: Словенска митологија, Србобран, 1928.
- Др Јосип Мал: Историја словенског народа, Љубљана, 1939.
- Тимар Мерсебуршки: Хроника, 1012-1018
- Хелмолд: Хроника Словена, 1171.
- Повест минулих лета или Несторова хроника, XI век