Грујо Борић
| Грујо Борић | |
|---|---|
генерал-мајор Грујо Борић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. јул 1938. |
| Место рођења | Дервента, општина Милићи, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2. август 2025. (87 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Војна каријера | |
| Служба |
|
| Чин | генерал-потпуковник |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања | |
Грујо Борић (Дервента, 12. јул 1938 — Београд, 2. август 2025) био је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 12. јула 1938 у селу Дервента, од оца Миљка радника и мајке Гроздане домаћице. Има три брата и три сестре. Био је ожењен и има двоје дјеце, од којих је добио троје унучади.[1]
Школовање
[уреди | уреди извор]Послије ниже реалне гимназије коју је завршио 1949. године уписао је Подофицирску школу, смјер артиљерија у Задру, коју је завршио одличним успјехом 1956. године. Војну академију, такође смјер артиљерија, у Београду завршио је 1962. године са врло добрим успјехом. Након тога је завршио Артиљеријску школу за усавршавање официра 1964. године, Командно-штабну академију 1976. и Школу народне одбране 1981. године. Поред тога похађао је и успјешно завршио курсеве: аутотракторски 1956. и фискултурни 1957. године.
Војна каријера
[уреди | уреди извор]У току службе у ЈНА обављао је дужности: командира одјељења 1956; питомаца 1958-1962; командира вода 1962-1964; на школовању 1964; командира тренажног одјељења 1964-1967; командира батерије 1967-1969; команданта дивизиона 1969-1975; начелника штаба артиљеријске бригаде 1976-1980; на школовању 1980; команданта артиљеријске противоклопне бригаде 1981-1985; начелника штаба дивизије; команданта 7. банијске дивизије 1985-1988; начелника штаба одбране града Загреба 1988; помоћника команданта за позадину 10. корпуса 1988-1990.[1]
Службовао је у гарнизонима Марибор, Цеље, Пула, Вировитица, Нова Градишка, Крижевци, Петриња, Карловац, Загреб и Бихаћ.[2]
Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је на служби у гарнизону Загреб. Посљедња дужност у ЈНА му је била помоћник командант корпуса, у чину пуковника. У Војсци Републике Српске је био од 15. маја 1992. године и обављао је дужноста команданта 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске 1992-1994 и команданта Школског центра „Генерал Рајко Балаћ“ Бања Лука 1994-1996.[1]
Пензионисан је 31. јула 1998. године.[1] Живио је у Новом Саду.
Преминуо је 2. августа 2025. године у Београду.[3]
Унапређења
[уреди | уреди извор]| Година | Чин[1] | ||
|---|---|---|---|
| 1956 | водник | ||
| 1962 | потпоручник | ||
| 1965 | поручник | ||
| 1968 | капетан | ||
| 1970 | капетан I класе | ванредно | |
| 1975 | мајор | ||
| 1979 | потпуковник | ||
| 1984 | пуковник | ||
| 1993 | генерал-мајор | ||
| 1998 | генерал-потпуковник |
Одликовања
[уреди | уреди извор]| Година | Одликовање[1] | |
|---|---|---|
| 1958 | Медаља за војничке врлине | |
| 1963 | Медаља за војне заслуге | |
| 1969 | Орден за војне заслуге са сребрним мачевима | |
| 1977 | Орден народне армије са сребрном звијездом | |
| 1982 | Орден за војне заслуге са златним мачевима | |
| 1986 | Орден народне армије са златном звијездом | |
| 1991 | Орден за храброст | |
| 1991 | Орден Карађорђеве звијезде I реда Републике Српске |
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]У периоду 1998-2001. обављао дужност замјеника министра одбране Манојла Миловановића[4] у Влади Републике Српске.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]- Грађански рат у Босни и Херцеговини
- Војска Републике Српске
- 2. крајишки корпус Војске Републике Српске
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017, стр. 56
- ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005, стр. 71
- ^ „Preminuo general-potpukovnik VRS Grujo Borić”. РТРС (на језику: српски). 2. 8. 2025. Приступљено 2. 8. 2025.
- ^ „Активности Састав Владе Републике Српске изабране 18. јануара 1998. године”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005.
- Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.