Пређи на садржај

Грујо Борић

С Википедије, слободне енциклопедије
Грујо Борић
генерал-мајор Грујо Борић
Лични подаци
Датум рођења(1938-07-12)12. јул 1938.
Место рођењаДервента, општина Милићи, Краљевина Југославија
Датум смрти2. август 2025.(2025-08-02) (87 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Војна каријера
Служба
Чингенерал-потпуковник
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини

Одликовања
  • Орден народне армије са ловоровим венцем   Орден народне армије са сребрном звездом   Орден Карађорђеве звијезде I реда
  • Орден за војне заслуге са златним мачевима   Орден за војне заслуге са сребрним мачевима   Орден за храброст
  • Медаља за војне заслуге   Медаља за војничке врлине

Грујо Борић (Дервента, 12. јул 1938Београд, 2. август 2025) био је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. јула 1938 у селу Дервента, од оца Миљка радника и мајке Гроздане домаћице. Има три брата и три сестре. Био је ожењен и има двоје дјеце, од којих је добио троје унучади.[1]

Школовање

[уреди | уреди извор]

Послије ниже реалне гимназије коју је завршио 1949. године уписао је Подофицирску школу, смјер артиљерија у Задру, коју је завршио одличним успјехом 1956. године. Војну академију, такође смјер артиљерија, у Београду завршио је 1962. године са врло добрим успјехом. Након тога је завршио Артиљеријску школу за усавршавање официра 1964. године, Командно-штабну академију 1976. и Школу народне одбране 1981. године. Поред тога похађао је и успјешно завршио курсеве: аутотракторски 1956. и фискултурни 1957. године.

Војна каријера

[уреди | уреди извор]

У току службе у ЈНА обављао је дужности: командира одјељења 1956; питомаца 1958-1962; командира вода 1962-1964; на школовању 1964; командира тренажног одјељења 1964-1967; командира батерије 1967-1969; команданта дивизиона 1969-1975; начелника штаба артиљеријске бригаде 1976-1980; на школовању 1980; команданта артиљеријске противоклопне бригаде 1981-1985; начелника штаба дивизије; команданта 7. банијске дивизије 1985-1988; начелника штаба одбране града Загреба 1988; помоћника команданта за позадину 10. корпуса 1988-1990.[1]

Службовао је у гарнизонима Марибор, Цеље, Пула, Вировитица, Нова Градишка, Крижевци, Петриња, Карловац, Загреб и Бихаћ.[2]

Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је на служби у гарнизону Загреб. Посљедња дужност у ЈНА му је била помоћник командант корпуса, у чину пуковника. У Војсци Републике Српске је био од 15. маја 1992. године и обављао је дужноста команданта 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске 1992-1994 и команданта Школског центра „Генерал Рајко Балаћ“ Бања Лука 1994-1996.[1]

Пензионисан је 31. јула 1998. године.[1] Живио је у Новом Саду.

Преминуо је 2. августа 2025. године у Београду.[3]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

У периоду 1998-2001. обављао дужност замјеника министра одбране Манојла Миловановића[4] у Влади Републике Српске.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017, стр. 56
  2. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005, стр. 71
  3. ^ „Preminuo general-potpukovnik VRS Grujo Borić”. РТРС (на језику: српски). 2. 8. 2025. Приступљено 2. 8. 2025. 
  4. ^ „Активности Састав Владе Републике Српске изабране 18. јануара 1998. године”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005.
  • Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.