Пређи на садржај

Радивоје Милетић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радивоје Милетић
Радивоје Милетић
Лични подаци
Датум рођења(1947-12-06)6. децембар 1947.(77 год.)
Место рођењаШтовић, код Фоче, ФНР Југославија
Професијавојно лице
Војна каријера
Служба
Чингенерал-мајор
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
НАТО агресија на СРЈ
начелник одељења АРПО ВРС
начелник Управе ОНП Гл.штаба ВРС

Одликовања
Орден рада са златним венцем
Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден народне армије са сребрном звездом Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

Радивоје Милетић (Штовић, код Фоче, 6. децембар 1947)[1] бивши је официр Југословенске народне армије, генерал Војске Републике Српске и генерал Војске Југославије. Оптужен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за ратне злочине у Сребреници.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је од оца Митра и мајке Јоке.[2] Основну школу завршио је 1963. године у Сарајеву, Средњу техничку школу 1967. године и Војну академију смер противваздушна одбрана 1971 у Задру, а у Београду Командно-штабну академију копнене војске 1982. и Ратну школу ЈНА 1991. године.[3] Ожењен је и у браку са супругом Вицом и имају двоје деце и четворо унучади.

Војничка каријера

[уреди | уреди извор]

Произведен је у чин потпоручника 22. јула 1971. године. Најпре је обављао дужност командира вода у Школском центру противваздушне одбране у Задру, затим командира ракетне батерије у истом граду, те био наставник на Катедри противваздушне одбране у Школском центру противваздушне одбране од 1977. до 1982. године. У чин поручника унапређен је 1974, да би већ 1976. ванредно унапређен у чин капетана.

Командно-штабну академију Копнене војске завршио је 1982. године. Начелник класе Војне академије у Школском центру противваздушне одбране у Задру био је од 1982. до 1985. године. У периоду од 1985. до 1986. године, био је командант Средње војне школе ПВО у Школском центру ПВО у Задру, те начелника штаба ракетног пука противваздушне одбране све до 1988. године. У истом граду обавља дужност и команданта ракетног пука противваздушне одбране од 1988. до 1991. године.

Чин мајора стекао је 1983. године, а у чин потпуковника унапређен је 1987. године, у својој 39. години живота.

Ратну школу је завршио 1991. године. Био је и наставник на Катедри стратегије у Ратној школи у Београду од 1991. до 1992. године.

Генерал Војске Републике Српске

[уреди | уреди извор]

У чин пуковника унапређен је 1992. године. Учесник је одбрамбеног рата од 9. новембра 1991. до 14. децембра 1995. године.

У јулу месецу 1992. године се прикључује Главном штабу Војске Републике Српске у Црној Ријеци. Именован је за начелника одељења за артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране у Управи за ваздухопловство и противваздушну одбрану Главног штаба ВРС. У том својству помогао је оснивање артиљеријско-ракетног батаљона ПВО 65. Заштитног пука. Због показане склоности ка оперативном раду, убрзо је премештен у Управу за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС. У јулу месецу 1993. године постављен је за начелника Управе за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС и ту дужност је обављао све до краја 1996. године. Управа за оперативно-наставне послове Главног штаба ВРС се састојала из три организационе јединице: Одељење за оперативне послове, Одељење за наставне послове и Оперативног центра. Дужност оперативца у свакој команди је немерљива, а, тада пуковник, Радивоје Милетић се показао као врло способан и сналажљив оперативац. У одсуству генерала Миловановића, по овлашћењу, он је обављао послове начелника Главног штаба ВРС као најстарији официр у штабном сектору.

У чин генерал-мајора унапређен је 16. јуна 1995. године у својој 47 години живота.

Генерал Војске Југославије

[уреди | уреди извор]

Као припадник Војске Југославије учествовао је у одбрани земље за време НАТО агресије на СРЈ од 24. марта до 26. јуна 1999. године. Пензионисан је 31. јануара 2000. године[4] у својој 52 години живота. Аутор је више студија које се односе на потребе војске.

Оптужница Хашког трибунала

[уреди | уреди извор]

Хашки трибунал оптужио га је за наводне злочине против човјечности. Добровољно је отпутовао у Хаг фебруара 2005. Осуђен је 30. јануара 2015. на 18 година затвора за наводно „пред-видиво ситуационо убијање“ након ослобађања Сребренице и Жепе. Маја 2018. стекао је услов за пуштање на пријевремену слободу, али је његов захтјев одбијен. Казну затвора издржава у Финској (2023).[3]

Генерал Радивоје Милетић носилац је следећих одликовања: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден Народне армије са сребрном звездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден рада са златним венцем и Сребрна плакета поводом дана РВ и ПВО.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Генерали Војске Републике Српске - Радивоје Милетић. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 2. 2013.  Текст „Генерали РС” игнорисан (помоћ)
  2. ^ Генерали: Радивоје Милетић.  Текст „Фронтал. РС” игнорисан (помоћ)
  3. ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 6, Љ-М. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2024. стр. 441-442. ISBN 978-99976-42-90-5. 
  4. ^ Генерал Радивоје Милетић. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 2. 2013.  Текст „Генерали РС” игнорисан (помоћ)