Миленко Живановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленко Живановић
Датум рођења(1946-05-30)30. мај 1946.(74 год.)
Мјесто рођењаРатковићи код Сребренице
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—1995)
Чингенерал-потпуковник
КомандантДринског корпуса
Битке/ратовиРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаOrder for military merits with silver swords RIB.gif Order of the People's Army with silver star RIB.gif Order of military merits with golden swords RIB.gif Order for courageousness Rib.png Карађорђева звијезда

Миленко Живановић (Ратковићи, код Сребренице, 30. мај 1946) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 30. маја 1946. у селу Ратковићи - Дучићи, општина Сребреница, од оца Видоја и мајке Обреније. Поред њега родитељи су имали још троје дјеце. Ожењен је и има двије кћери. По националности је Србин. Крсна слава породице је Свети великомученик Георгије - Ђурђевдан (6.мај) (пренесена из Дучића).

Завршио је основну школу 1962. године (прва четири разреда у селу Ратковићи, 5. и 6. разред у Сребреници, а 7. и 8. у Рогачици, Република Србија), Гимназију у Сребреници 1966, Војну академију Копнене војске - смјер артиљерија 1970. у Београду и Задру и Командно-штабну академију Копнене војске 1982. године у Београду. Завршио је курс командира командних батерија и курс команданата дивизиона.

Произведен је у чин потпоручника артиљерије 20. јула 1970. године, а унапријеђен у чин поручника 20. јула 1973, капетана 20. јула 1976, капетана прве класе 20. јула 1979, мајора 20. јула 1983, потпуковника 20. јула 1988, пуковника 4. новембра 1991. (ванредно), генерал-мајора 10. јула 1993. (ванредно) и генерал-потпуковника 12. јула 1995. године (ванредно). Обављао је дужности: командир вода 1970-1971, Пула; командир батерије 1971-1978, Карловац; наставник у Артиљеријском школском центру 1978. - 1990, Задар; начелник штаба мјешовитог противоклопног пука 1990-1991, Бенковац; командант 557. мјешовитог противоклопног пука 9. корпуса 1991-1992, Бенковац; начелник артиљерије у Команди 2. војне области 1992, Сарајево; начелник артиљерије у Главном штабу Војске Републике Српске 1992; командант Дринског корпуса 1. новембра 1992. до 13. јула 1995. Пројектовао је и изградио наставни кабинет артиљеријског правила гађања (наставио иновационо средство са комплексном наставном дидактичком функцијом), који је инсталиран у школском центру у Задру. Био је члан тима у изради Артиљеријског правила гађања.[1] Службовао је у гарнизонима: Пула, Карловац, Задар, Бенковац, Сарајево и Ваљево.

Учествовао у одбрамбеном рату од 17. августа 1990. до 13. маја 1992. у Републици Српској Крајини на дужности команданта мјешовитог противоклопног пука и у Републици Српској на дужности начелника артиљерије у Главном штабу Војске Републике Српске од 13. маја 1992. до 1. новембра 1992. и команданта Дринскоr корпуса од 1. новембра 1992. до 13. јула 1995. и на располагању команданту Главног штаба Војске Републике Српске од 13. јула 1995. до 21. новембра 1995. године. Приликом извршења посебног задатка деблокаде и спречавања уништења српског становништва у рејону Горажда, 27. августа 1992. године у селу Кукавице, општина Рогатица, тешко је рањен стрељачким оружјем из муслиманске засједе. Погођен је у грудни кош са четири зрна, од тога једно распрскавајуће. Остао је трајно неспособан за војну службу као ратни војни инвалид четврте категорије.[2]

Пензионисан је 31. децембра 1995. године, као трајно неспособан, ратни војни инвалид 4. категорије, посљедица рањавања у борби. Послије пензионисања живи са породицом у Ваљеву. Ангажован је у обнови живота у ратом уништеним српским селима средњег Подриња. Дао је видан допринос у планирању и изградњи моста на Дрини (Братунац - Љубовија). Наставио је да се бави пчеларством обнављајући у рату уништени родитељски пчелињак у родном му селу Дучићима.[3]

Појавио се као свједок одбране пред Хашким трибуналом у процесу против Радована Караџића. Током свједочења је између осталог изјавио:„Понављам стоти пут ћу поновити. Ми смо тада били у ратном односу, двије зараћене стране. Али немојте ми у сваком питању подтурати муслимански народ. Схватате ли Ви да мени никада муслимански народ није био непријатељ. Никада, нити ће икад бити нити може бити“[4]

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  4. ^ Jungvirth, Goran (31. 10. 2013). „Živanović suočen sa svojom ulogom u Srebrenici”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 20. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]