Илијашка пјешадијска бригада

С Википедије, слободне енциклопедије
Илијашка пјешадијска бригада
Постојање1992—1995.
Формацијабригада
Јачина4.000[1]
просечно: 4.000[1]
ДеоВојске Републике Српске
Одликовања
Команданти
КомандантМарко Копања
Командант 2Драган Јосиповић
Командант 3Милош Делић
Командант 4Божидар Савић

Илијашка бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса.

Састав[уреди | уреди извор]

Састав бригаде је чинило од 3.150 до 6.350 бораца; погинуло је 531 бораца. По формирању бригаде у мају 1992. године, упућен је позив 4.476 војних обавезника српске националности са територије општине Илијаш.[2] Делом због прилива избеглица из Високог, Брезе, Какња и других средњобосанских општина (од 13.000 протераних, 9.000 се населило у општини Илијаш), делом због прикључења неколико месних заједница које су се наслањале на Илијаш, људство бригаде је нагло порасло. Током 1993. године, састав бригаде се мења у зависности од потреба сарајевског ратишта, да би 1994. године бригада, тада на челу са Драганом Јосиповићем, добила чвршћи облик. Током те године, бригаде су чиниле следеће јединице[2]:

Током јесени 1994. године долази до нових промена у саставу бригаде, услед којих 7. и 8. пешадијски батаљони постају делом Прве романијске пешадијске бригаде, док 5. пешадијски батаљон и чета Семизовац улазе у састав Треће сарајевске бригаде. Због ових промена се људство бригаде смањује на 3.150 бораца. У овом облику бригада дочекује крај рата.

Наоружање[уреди | уреди извор]

Бригада је у првој години рата поседовала наоружања довољног за две лаке пешадијске бригаде. С обзиром да до поделе бригаде никад није дошло, наоружање је обједињено, због чега је било могуће направити један МАД и једну ОМ чету. Бригада је поседовала следећу ватрену моћ:[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Илијашка бригада формирана је 20. маја 1992. године, са командним место у основној школи „27. јули“ у Илијашу. У почетку, бригада је носила назив „Прва илијашка бригада“, јер је било предвиђено формирање још једне лаке пешадијске бригаде на територији општине Илијаш. До ове поделе, међутим, никад није дошло.

Ратни пут[уреди | уреди извор]

Почетком маја 1992. године долази до првих војних окршаја са јединицама АРБиХ, које покушавају да сламањем Илијаша прекину обруч око Сарајева. До краја исте и већим делом наредне године, бригада је ангажована на стабилизовању линија одбране и запоседању повољних коти на додиру са непријатељем. Током 1994. године, бригада прелази у активну одбрану. У јуну 1995. године, бригада је стављена на велико искушење током покушаја АРБиХ да деблокира Сарајево. Упркос жестоким нападима, Илијашка бригада осујећује прекидање пута Семизовац-Средње.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Илијашки Немањићи 2017.
  2. ^ а б в Аџић, Велемир: Илијашки Немањићи. ПП „Контак М“: Бијељина, 1998.

Литература[уреди | уреди извор]