Живомир Нинковић

Живомир Нинковић
Живомир Нинковић
Лични подаци
Датум рођења	22. март 1950. (75 год.)
Место рођења	Поповићи, код Гламоча, ФНР Југославија
Војна каријера
Војска	Југословенска народна армија (1972—1992); Војска Републике Српске (1992—2000)
Чин	генерал-потпуковник
Командант	Командант В и ПВО ВРС
Учешће у ратовима	Рат у Хрватској; Рат у Босни и Херцеговини
Одликовања	;

Живомир Нинковић (село Поповићи, општина Гламоч, 22. март 1950) пензионисани је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант Ваздухопловства и противваздушне одбране ВРС.

Биографија

Живомир (Ђурађ) Нинковић рођен је 22. марта 1950. у Поповићима код Гламоча. Отац му је био земљорадник, а мајка домаћица.^[1] Завршио је Војну гимназију, након чега уписује као питомац XXII класе Ваздухопловну војну академију у Задру коју је завршио 1972. и произведен је у чин потпоручника авијације.^[2] У активну војну службу ступа 31. августа 1972. У чланство Савеза комуниста Југославије примљен је 13. маја 1968.^[1] Потом завршава Командно-штабну школу тактике РВ и ПВО као и Командно-штабну школу оператике РВ и ПВО. Посљедња дужност коју је обављао у ЈНА била је командант 97. авијацијске бригаде у Мостару.^[2] Носилац је признања Златни летачки знак и звања инструктор летења.^[3] Учесник је Одбрамбено-отаџбинског рата од самог почетка. Формирањем Војске Српске републике Босне и Херцеговине унапријеђен је, 1. јуна 1992, у чин генерал-мајора авијације и постављен за команданта В и ПВО. Током рата је и лично учествовао у борбеним дејствима као пилот авиона „Јастреб“.

Ради се о човјеку и генералу изузетне храбрости, скромности и упорности, који је свој живот подредио одбрани и опстанку српског народа на вјековним огњиштима, о човјеку који је ово вријеме обиљежио значајним резултатима који га сврставају у ред великана српског ваздухопловства
— Генерал Ратко Младић, 30. октобра 1995.^[1]

Током службе у ЈНА одликован је: Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1975), Орденом народне армије са сребрном звездом (1979), Орденом за војне заслуге са златним мачевима (1984) и Орденом народне армије са златном звездом (1988).^[1] Указом предсједника Републике Српске др Радована Караџића одликован је 1994. Орденом Карађорђеве звијезде за изванредно руковођење и командовање јединицама у оружаној борби. У чин генерал-потпуковника ванредно је унапријеђен 1996. Дужност команданта вида В и ПВО ВРС обављао је до 1998. Указом предсједника Републике Српске Биљане Плавшић смијењен је са дужности.

Пензионисан је 1. фебруара 2000. Живи у Београду.^[2]

Унапређења

поручник авијације (4. децембра 1974)^[1]
капетан авијације (22. децембра 1976 - пријевремено)^[1]
капетан I класе авијације (22. децембра 1979)^[1]
мајор авијације (22. децембра 1983)^[1]
потпуковник авијације (22. децембра 1986)^[1]
пуковник авијације (22. децембра 1991)^[1]
генерал-мајор авијације (1. јун 1992)

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Personalni list - Živomir Ninković
^ ^а ^б ^в Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 67. ISBN 978-99976-730-6-0.
^ Благојевић, Јово (23. 2. 1993). „Летачи склопљених крила”. Нова крила. Број 4, Година 2: 6.

Спољашње везе

Тајне пилота О’Грејдија у Српској

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Personalni list - Živomir Ninković

[automatski_generisano1-2] а ^б ^в Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 67. ISBN 978-99976-730-6-0.

[3] Благојевић, Јово (23. 2. 1993). „Летачи склопљених крила”. Нова крила. Број 4, Година 2: 6.

[1]

[2]

[3]