Спасоје Орашанин

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Спасоје Орашанин
Датум рођења(1951-05-14)14. мај 1951.(69 год.)
Мјесто рођењаЖљебови код Сокоца
 СР БиХ  ФНРЈ
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини

Спасоје Орашанин, (Жљебови, 14. мај 1951) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1951. године у селу Жљебови од оца Рајка, службеника и мајке Радојке, домаћица.[1] Поред њега, родитељи су имали још троје дјеце. По националности је Србин. Ожењен је и има двије кћерке. Породична крсна слава је Сабор светог архангела Михаила - Аранђеловдан (21. новембар).

Завршио је Основну школа "Веселин Маслеша" у Жљебовима (1-5.разред), "Петар Кочић" у Соколовићима, Соколац (6. и 7. разред) и "Деветнаеста бирчанска бригада" у Власеници (8. разред), 1966; Гимназију "Милорад Влачић" у Власеници 1970; Војнотехничку академију Копнене војске - смјер машински (десет семестара) у Загребу 1975. и стекао звање дипломираног инжењера машинства; курс усавршавања старјешина техничке службе из области квалитета и поузданости средстава наоружања и војне опреме (оспособљен за самосталну примјену метода обезбјеђења квалитета и поузданости средстава наоружања и војне опреме) у Центру војнотехничких школа Југословенске народне армије "Иван Гошњак" у Загребу 1985. и специјалистичке студије на Високим војнотехничким школама Копнене војске у Загребу 1988. и стекао академски степен специјалисте из стручне дисциплине класичног и ракетног наоружања.[2]

Произведен је у чин поручника техничке службе 27. јуна 1975. године, а унапријеђен у капетана 1978, капетана прве класе 1982, мајора 1986, потпуковника 1991, пуковника 1995. и генерал-мајора 28. јуна 1997. године (ванредно).

Обављао је дужности: начелник техничке службе у пјешадијском пуку у Сарајеву; командир техничке чете у касарнском органу 4. пјешадијске дивизије у Сарајеву; конструктор - технолог у Творници машина и хидраулике у Машинско-металуршком комбинату "Братство" Пуцарево; Војни контролор у Радној организацији намјенске производље "Братство" за контролу квалитета и поузданости средстава наоружаља и војне опреме, Пуцарево; војни контролор у Радној организацији намјенске производље "Претис" у Вогошћи у органу за контролу квалитета и поузданости средстава наоружаља и војне опреме; начелник Одјељеља за развој средстава наоружања и војне опреме, стандардизацију и метрологију у Војнопривредном сектору Републике Српске; начелник Управе за војно привредну дјелатност Министарства одбране Републике Српске и директор Дирекције за производњу и промет наоружаља и војне опреме Републике Српске (уједно помоћник министра одбране за војнопривредну дјелатност) у Зворнику и Бањој Луци.[3]

Службовао је у гарнизонима Сарајево, Пуцарево, Пале, Зворник и Бања Лука.[4]


Учествовао у рату од 4. априла 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима у Министарству одбране Републике Српске. Активна војна служба престала му је 28. фебруара 2002. године. Наставио је да ради на посљедљој дужности по уговору о дјелу до 2002. године, када му је, под притиском високог представника међународне заједнице за Босну и Херцеговину, указом предсједника Републике Српске престала служба (због наводног кршења резолуција Уједиљених нација о забрани извоза наоружања и опреме у Ирак - афера "Орао") . Са породицом живи у Београду.

Написао је радове: "Узроци неслагања механичке и пиезоелектричне методе мјерења притиска гасова у цијевима артиљеријских оруђа " (дипломски рад на Војнотехничкој академији); "Увођење микрофилмске технике у информациони систем намјенске фабрике у циљу побољшања ефикасности и безбједности намјенске фабрике" (специјалистички рад на Високим војнотехничким школама); Студија упоредног испитиваља ефи касности парчадног дејства коване кошуљице мине 82мм М93 и ливених кошуљица од сивог нодуларног лива.

Учествовао је у писању појединачних и заједничких експертиза о испитивању разних врста наоружања у разним фазама развоја (прототип, прототипска партија, нулта серија), као и великих контролних испитиваља у серијској производљи минобацача, свих врста топова и ракетне артиљерије (вишецијевни бацач ракета - ВБР, самоходни вишецијевни ракетни лансер "Огањ", "Оркан" и слично).[5]

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Одликован у ЈНА:

Током службе оцјењиван је осам пута, седам пута оцјеном истиче се и једном оцјеном нарочито се истиче.[6]


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  4. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  5. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  6. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005