Момчило Прстојевић
| Момчило Прстојевић | |
|---|---|
 Генерал Момчило Прстојевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. март 1949. |
| Мјесто рођења | Сарајево, СР БиХ ФНРЈ |
| Датум смрти | 13. октобар 2025. (76 год.) |
| Мјесто смрти | Ужице, Србија |
| Образовање | Војна академија Копнене војске |
| Супружник | Зoрка |
| Војна каријера | |
| Служба |
|
| Војска | Југословенска народна армија Војска Републике Српске |
| Чин | генерал-мајор |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини Нато агресија на СРЈ |
| Одликовања |    |
Момчило Прстојевић (Сарајево, 3. март 1949 — Ужице, 13. октобар 2025)[1] био је генерал-мајор Војске Републике Српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1949. у Сарајеву, од оца Васе, радник, и мајке Косе, службенице.[2] Био је ожењен и имао је двоје дјеце. По националности је био Србин. Крсна слава породице је Свети великомученик Георгије - Ђурђиц (16. новембар).
Основну школу "Иван Горан Ковачић" завршио је у Сарајеву 1964; Гимназију "Браћа Рибар" у Сарајеву 1968; Војну академију Копнене Војске, смјер саобраћајна служба (25. класа), у Београду завршио је 1972 врлодобрим успјехом; курс енглеског језика у Школи страних језика ЈНА у Београду, 1978; курс помоћника команданта за политички рад у батаљону у Београду 1980; курс команданата батаљона у Загребу 1982; Командно-штабну академију (38. класа) у Београду 1987; Школу националне одбране (42. класа) завршио је у Београду 1999. године са одличним успјехом. Произведен је у чин потпоручника саобраћајне службе 1972, а унапријеђен у чин поручника 1974; капетана 1977; капетана прве класе 1980; мајора 1984; потпуковника 1989; пуковника 1994; генерал-мајора 2002. године.[3]
У току службовања био је на дужностима: командир вода; командир чете; замјеник команданта батаљона; командант батаљона; референт Саобраћајне службе у команди Корпуса КоВ; начелник Саобраћајне службе у команди Корпуса Копнене Војске; помоћник команданта за позадину у команди Корпуса КоВ; начелник Оперативно-позадинске управе, уједно и замјеник начелника Сектора за позадину Генералштаба Војске Републике Српске; командант Логистичке базе Генералштаба Војске Републике Српске.
Службовао је у гарнизонима: Чапљина, Ужице, Невесиње, Ужице, Билећа, Требиње, Билећа, Хан Пијесак, Власеница, Бијељина, Косовска Митровица, Клина, Приштина, Бања Лука и Бијељина.
Учествовао је у борбеним дејствима у одбрани српског народа: од 6. септембра 1991. до 13. марта 1992. године и од 13. септембра 1992. до 1. маја 1993. године на дужности начелника Саобраћајне службе у Команди корпуса; од 1. маја 1993. до 14. децембра 1995. године на дужности помоћника команданта за позадину у команди корпуса и од 24. марта 1999. до 26. јуна 1999. године у одбрани од NATO агресије на Савезну Републику Југославију на дужности у команди Приштинског корпуса.
Пензионисан је 28. фебруара 2002. године. Са породицом је живио у Ужицу.[2]
Послије пензионисања радио је по уговору као командант логистичке базе (годину дана), а од 2009. до 2013. године радио је у Холдинг корпорацији "Комград" Београд на дужности директора за некретнине, пројекте и инвестиције у Соко Бањи и Копаонику.[3]
Преминуо је 13. октобра 2025. године. Сахрањен је 15. октобра 2025. у Ужицу.[1]
Дјела
[уреди | уреди извор]Објавио је књиге:
- "Логистика Војске Републике Српске, I књига"; Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2001.
- "Логистика Војске Републике Српске, II књига", Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2003.
Одликовања и признања
[уреди | уреди извор]- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима,
- Орден рада са сребрним венцем и
- Орден Његоша II реда[4]
Више пута је похваљиван и награђиван. Током службе оцјењиван је осам пута, једном оцјеном добар, пет пута оцјеном истиче се и два пута оцјеном нарочито се истиче.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Čitulje | Herceg Televizija Trebinje”. www.herceg.tv. Приступљено 2025-10-14.
- ^ а б в Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
- ^ а б Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
- ^ „Предсједница Републике Српске одликовала поводом Дана Републике Српске заслужне институције и појединце”. Предсједник Републике Српске. 8. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 08. 01. 2022.
