Маринко Шиљеговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Маринко Шиљеговић
Датум рођења(1956-05-14)14. мај 1956.(64 год.)
Мјесто рођењаБосански Нови
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1993—2004)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаMedal for Military Virtues RIB.gif Medal for Military Merits RIB.gif Order for military merits with silver swords RIB.gif Карађорђева звијезда
СупружникЉубица

Маринко Шиљеговић, (Босански Нови, 14. мај 1956) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1956. године у Босанском Новом, од оца Новака (правник) и мајке Душанке (трговац). Поред њега, родитељи су имали још двоје дјеце. Ожењен је и има једно дијете. По националности је Србин. Породична крсна слава је Свети великомученик Георгије - Ђурђевдан (6. мај).

Завршио је Основну школу "Иван Горан Ковачић" у Зеници 1971, Војну гимназију "Братство и јединство" у Београду 1975. (2. класа), Војну академију Копнене војске - смјер артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране у Београду 1979, Командно - штабну школу Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Београду 1997. (45. класа) и Школу националне одбране у Београду 2000. (43. класа). Осим редовног војног школовања завршио је већи број курсева у земљи и иностранству: шестомјесечни курс преобуке за ракетни систем ПВО "КУБ", 1980. Задар; курс за командира батерије, 1983. Сарајево; шестомјесечни курс команданата дивизиона, 1989. Задар; курс за команданта бригаде, 1998. Београд; курс за инструкторе међународног ратног права, 2001. Бања Лука; курс изградња лидера, 2005. Сарајево; основни и напредни курс за медијаторе, 2006. Бања Лука; курс заштита тајних података, 2008. Бања Лука; обавјештајни курс за више руководство, 2011. Сарајево и међународни обавјештајни курс за директоре 2014, Енглеска. Дипломски рад у Командно-штабној академији је "Ангажовање 172. средњег самоходног ракетног пука противваздушне одбране у одбрану територије и групација Војске Републике Српске" и у Школи националне одбране "Организација противваздушне одбране ратишта Републике Српске". Говори енглески и њемачки језик.[1]

Произведен је у чин потпоручника 1979. године, а унапријеђен у чин поручника 1980, капетана 1983, капетана прве класе 1987, мајора 1993, потпуковника 1995. (ванредно), пуковника 1999. и генерал-мајора 12. маја 2002. (ванредно). Обављао је дужности: командир вода; командир ракетне батерије противваздушне одбране; командир средње самоходне ракетне батерије противваздушне одбране; начелник Одјељења за планирање и обуку у команди бригаде противваздушне одбране; командант дивизиона и командант ракетног пука противваздушне одбране у Војсци Републике Српске; начелник Управе за морал; вршилац дужности начелника сектора за морал, информисање и правне послове; помоћник начелника Генералштаба Војске Републике Српске за Ваздухопловства и противваздушну одбрану; начелник штаба и командант Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске. Професионална војна служба му је прекинута 21. јула 2004. године због реформе и трансформације Војске Републике Српске. Након престанка професионалне војне службе запослио се у Министарству одбране Републике Српске као државни службеник и радио на дужности помоћника министра за одбрамбене припреме, попуну и школовање све до укидања овог министарства 2006. године. Од 2007. године ради као државни службеник у Министарству одбране Босне и Херцеговине у Сарајеву на дужности помоћника министра за обавјештајно-безбједносне послове. Учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату од почетка 1993. до 19. јуна 1996. године био на дужностима командира ракетне батерије противваздушне одбране, команданта дивизиона и команданта пука противваздушне одбране.[2]

Живи са породицом у Бањој Луци.

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службе оцјењиван је осам пута, пет пута оцјеном истиче се и три пута оцјеном нарочито се истиче.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005