Бошко Гвозден

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бошко Гвозден
Датум рођења(1950-01-07)7. јануар 1950.(70 год.)
Мјесто рођењаЛаминци код Градишка
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—2004)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини

Бошко Гвозден (Ламинци код Градишке, 7. јануар 1950.) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији и бивши помоћник Министра одбране Републике Српске[1]. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант 1. градишке лаке пјешадијске бригаде.[2]

Биографија[уреди]

Рођен је 1950. године у селу Ламинци, општина Градишка, од оца Милана, земљорадника по занимању и мајке Петре, домаћице.[3] Ожењен је и има три кћерке. По националности је Србин. Породична крсна слава је Свети великомученик Георгије - Ђурђевдан (6. мај).

Основну школу "Браћа Рибар" у завршио је у Босанској Градишци 1965 као и Гимназију "Енвер Шиљак" 1969. Послије гимназије уписао је Војну академију Копнене војске - смјер веза у Београду коју је врлодобрим успјехом завршио 1973. Истим успјехом завршио је Командно-штабну школу тактике Копнене војске у Београду 1991. а Школу националне одбране у Београду 1997. године са одличним успјехом. Тема дипломског рада у Командно-штабној школи тактике је била "Моторизована бригада у одбрани" (Осјечко-сарајевски оперативни правац), а у Школи националне одбране "Одбрана Републике Српске". Произведен је у чин потпоручника 1973. године, а унапријеђен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1981, мајора 1986, потпуковника 1991, пуковника 1994. године (ванредно) и генерал-мајора 10. маја 2001. године (ванредно).[4]

У ЈНА је службовао у гарнизонима: Бања Лука, Сарајево и Самобор гдје је обављао дужности командира вода у Бањој Луци; командира чете у Бањој Луци; начелника везе у 329. оклопној бригади у Бањој Луци; команданта батаљона везе у 4. корпусу 2. војне области Сарајево; начелника штаба, уједно замјеника команданта. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Самобор. На посљедљој дужности у ЈНА био је начелник штаба, а уједно замјеник команданта пука везе у 5. војној области у Самобору, у чину потпуковника.

У Војсци Републике Српске је од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године. За вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант пука везе Главног штаба Војске Републике Српске; команданта 1. градишке бригаде[5] у 1. крајишком корпусу Војске Републике Српске и истовремено дужност команданта привремених састава (тактичке групе и оперативне групе); начелника везе у органу за радове Сектора за оперативно-штабне послове Генералштаба Војске Републике Српске; начелника Управе за односе са иностраним војним представницима и међународним организацијама (начелник Управе за међународну војну сарадњу), уједно помоћник министра, у Министарству одбране Републике Српске и дужност војног савјетника српског члана Предсједништва БиХ.

Руководио је формирањем пука везе Главног штаба Војске Републике Српске и система веза у новим условима и на новој територији. Систем је омогућио непрекидност командовања у најсложенијим условима ратовања, са прекидом једино за вријеме NATO бомбардовања.

Пензионисан је 7. марта 2002. године. Послије пензионисања наставио је са радом у Војсци Републике Српске по уговору до краја 2004. године, а у даљем уговор није продужен због његовог противљења укидању Војске Републике Српске, након чега му је тадашњи предсједник Републике Српске потписао указ о престанку службе у Војсци Републике Српске. Сада ради као сарадник у нотарској канцеларији. Са породицом живи у Бањој Луци.[6] Био је свједок одбране генерала Ратка Младића пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу.[7]

Одликовања и признања[уреди]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службе оцјељиван је десет пута, пет пута оцјеном истиче се и пет пута оцјеном нарочито се истиче.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „VRS ne čuva ni Karadžića ni Mladića”. Glas javnosti. 1. 12. 2001. Приступљено 20. 11. 2019. 
  2. ^ „Обиљежена 27. годишњица оснивања Градишке и Србобранске бригаде”. Град Градишка. 17. 6. 2019. Приступљено 26. 12. 2019. 
  3. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  4. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  5. ^ „ОБИЉЕЖЕНА 27. ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА ГРАДИШКЕ И СРБОБРАНСКЕ БРИГАДЕ”. Град Градишка. 17. 6. 2019. Приступљено 20. 11. 2019. 
  6. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  7. ^ „Pohvale velikom šarmeru Mladiću”. Seanse agency. 3. 9. 2014. Приступљено 20. 11. 2019. 
  8. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005