Слободан Билић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободан Билић
Биографија
Датум рођења(1943-06-15)15. јун 1943.(76 год.)
Мјесто рођењаДервента
 ФНРЈ
ДржављанствоРепублика Српска, БиХ
Религијаправославна
Професијаадвокат
Политичка
партија
Социјалистичка партија (Република Српска) и Нова Социјалистичка партија
народни посланик
19. октобар 1998. — 16. децембар 2000.
9. фебруар 2001. — октобар 2002.
Предсједник владеМладен Иванић
ПретходникМанојло Миловановић
НасљедникМилован Станковић

Слободан Билић (Дервента, 27. јануар 1951.)[1] је адвокат и српски политичар из Републике Српске. У ВРС је имао чин капетан 1. класе.

Дипломирао је право, а вршио је дужност јавног тужиоца и судије Основног суда у Дервенти.[2] Био је посланик у IV сазиву Народне скупштине Републике Српске испред Социјалистичке партије.[3] У осмој влади Републике Српске био је министар одбране Републике Српске у периоду од почетка 2003. до јануара 2003. Након што је из Социјалистичке партије прешао у Нову социјалистичку партију затражена је његова оставка од стране бивше странке. Захтјев за оставку је подржала и СДС. Билић је неопозиву оставку поднио 11. јула 2002. али је и даље остао на позицији као министар у оставци.[4] Након афере "Орао" под притисцима је поднио оставку у октобру 2002.[5] Био је бранилац генерала Новака Ђукића у процесу који се против њега водио у случају "Тузланска капија".

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Четврти сазив”. Народна скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 10. 2019. 
  2. ^ „Imenovan Slobodan Bilić”. Глас Јавности. 9. 2. 2001. Приступљено 9. 10. 2019. 
  3. ^ „Четврти сазив”. Народна скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 10. 2019. 
  4. ^ „Ostvaka ministra odbrane Republike Srpske”. Voa news. 11. 7. 2002. Приступљено 9. 10. 2019. 
  5. ^ Vrzić, Nikola (4. 11. 2002). „Orlovi kasno lete”. B92. Приступљено 9. 10. 2019.