Родољуб Анђић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Родољуб Анђић (Фојница, 8. октобар 1947) је генерал-мајор Војске Републике Српске и ратни командант Гатачке бригаде.

Биографија[уреди | уреди извор]

Анђић Родољуб рођен је 8. октобра 1947. године у мјесту Фојница у општини Гацко гдје је завршио основну и средњу школу. Завршио је Војну академију копнене војске у Београду, смјер артиљерија, 1970. године, Командно-штабну школу тактике кoпнене војске 1983. и Командно-штабну, школу оператике 1996. године. Вршио је службу у гарнизонима Призрен, Урошевац, Пећ и Бачка Паланка.[1]

Војна каријера[уреди | уреди извор]

Произведен је у чин потпоручника артиљерије 1970, унапријеђен у чин поручника 1973, капетана 1976, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1988, пуковника 1992. (ванредно) и генерал-мајора 1996. године (ванредно). [2]

Ратни и период[уреди | уреди извор]

На посљедњој дужности у ЈНА био је командант артиљеријске бригаде, у чину пуковника. Од 15. маја 1992. до пензионисања, у децембру 1999 године био је на служби у Војсци Републике Српске. За вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995, од новембра 1993. године до 14. децембра 1995. био је командант Гатачке бригаде[3], а послије рата начелник оперативно-наставног органа у команди Херцеговачког корпуса, командант корпуса (до јула 1998)[4]и начелник Инспекције борбене готовости ВРС. Лакше је рањен 1995 године.[5]. У чин генерал - мајора унапријеђен је 28. новембра 1996.[6]

Одликовања[уреди | уреди извор]

За службовање у ЈНА је одликован:

За заслуге у Војсци Републике Српске добио је:

Послијератни период[уреди | уреди извор]

Пензионисан је 31. децембра 1999. године (на лични захтјев).

Члан је одбора оснивача и Предједник је удружења Част Отаџбине у Београду.[8]

Са породицом живи у Београду.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енциклопедија Републике Српске. 1, А-Б I Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2017. (Лакташи : Графомарк.) стр. 100
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017: биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске: Борачка организација Републике Српске, 2017 (Бања Лука: ДНН). ISBN 978-99938-614-8-5.
  3. ^ Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник : Еурографика). ISBN 978-99938-90-45-4. стр. 89.,313.
  4. ^ Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник : Еурографика). ISBN 978-99938-90-45-4. стр. 429.
  5. ^ Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник : Еурографика). ISBN 978-99938-90-45-4. стр. 225.
  6. ^ Јово Блажановић, Генерали Војске Републике Срспке, Бања Лука 2005. стр. 103.
  7. ^ Енциклопедија Републике Српске. 1, А-Б I Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2017 (Лакташи : Графомарк)стр. 100.
  8. ^ „О НАМА”. www.castotadzbine.rs. Приступљено 04. 02. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Генерали Републике Српске 1992-2017: биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука: Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске: Борачка организација Републике Српске, 2017. (Бања Лука: ДНН). ISBN 978-99938-614-8-5.
  • Енциклопедија Републике Српске. 1, А-Б I, Академија наука и умјетности Републике Српске, (Лакташи: Графомарк, Бања Лука 2017.
  • Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед. Рeпублички цeнтaр зa истрaживaњe рaтa, рaтних злoчинa и трaжeњe нeстaлих лицa, 2018. (Бања Лука : Графид). ISBN 978-99976-730-1-5.
  • Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник: Еурографика). ISBN 978-99938-90-45-4.