19. србобранска пјешадијска бригада
| 19. србобранска пјешадијска бригада | |
|---|---|
 Грб 19. србобранске пјешадијске бригаде | |
| Постојање | 26. 3. 1992 — 1996. |
| Формација | бригада |
| Јачина | 3.862[1] по формацији: 3.862[1] просечно: 3.945[1] |
| Део | 30. лаке пјешадијске дивизије |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Миливоје Костић (1992) |
| Командант 2 | Бранислав Грујић (1992-1993) |
| Командант 3 | Љубомир Јокић (1993-1994) |
| Командант 4 | Милан Вујић (1994-1996) |
Деветнаеста србобранска пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса. Зона одговорности је била територија општине Србобран, која је била у саставу Републике Српске односно 30. лака пјешадијска дивизија. Према прелиминарним подацима, у ратним дејствима погинуо је 291 борац ове бригаде,[2] а око 950 их је лакше или теже рањено.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Срби су према попису из 1991. представљали значајан удио становништва Доњег Вакуфа, уз присуство нешто већег броја муслимана, па су се с циљем спречавања геноцида над српским становништвом и спречавања понављања злочина из Другог свјетског рата, почетком Одбрамбено-отаџбинског рата на вријеме организовали и формирали своје војне јединице.
Деветнаеста партизанска бригада ЈНА из Словеније је 1991. по споразуму дислоцирана на Кулу код Мркоњић Града. Бригада је имала команданта, неколико руковалаца материјално-техничким средствима и само 282 борца. Било је предвиђено да се бригада попуњава по једним батаљоном са територија општина Купрес, Бугојно и Доњи Вакуф. Почетком марта 1992. наређена је мобилизација и формирање команди и јединица.[3] На темељима ове бригаде формирана је 19. доњевакуфска пјешадијска бригада формирана је 26. марта 1992. године. Задатак јој је био да на простору Купреса, Бугојна и Доњег Вакуфа спречава међунационалне сукобе. Доњи Вакуф је промијенио име у Србобран, па је и бригада, 3. јула 1992, добила ново име - 19. пјешадијска србобранска бригада. Била је у саставу 30. пјешадијске дивизије[3]
Бригада која је у својим редовима имала само 282 борца, већ у јуну исте године је у својим редовима имала 4.800 војно способних бораца. Број војника у самој бригаде, током цијелог Одбрамбено-отаџбинског рата је варирао, од 3.500 до 5.000 бораца. Од маја 1992. до септембра 1995. бригада је водила борбе на одбрани јужних граница Републике Српске, на правцима Бугојно-Србобран, Нови Травник-Оборци и Травник-Турбе-Комар. Учествовала је у ослобађању Јајца, 29. октобра 1992. Дијелови бригаде, јачине чете до батаљона, били су ангажовани и на Влашићу, те на добојском, граховском и мркоњићком ратишту. Од септембра 1995. до демобилизације, крајем марта 1996, бригада је била на положају на ријеци Угар, испред Кнежева.[3] Зона одговорности ове григаде је био фронт дуг преко 120 километара.
По формацији, бригада је имала: команду бригаде, четири пјешадијска батаљона, позадинску батерију, тенковску чету, самосталну чету "Зијамет", чету везе, извиђачко-диверзантски вод, чету војне полиције, инжењеријску чету, батерију минобацача 120 мм, батерију лансера ракета 128 мм, батерију ПВО, команду стана и одјељење за електронско извиђање. Батаљони су имали 600-800 бораца. Бригада је попуњавана војним обвезницима са територије општине Србобран и избјеглим становништвом са територија општина Травник, Турбе и Бугојно. Током борби 1995, бригади је придодат и раднички батаљон, попуњаван војним обвезницима са територије Бање Луке и Лакташа. Дејтонским споразумом општина Србобран је припала ФБиХ, па је бригада изгубила зону одговорности. У марту 1996. дио састава ове бригаде ушао је у састав 108. бригаде ВРС, а дио је демобилисан.[3]
Према подацима, погинуо је 291 борац (рачунајући и четири нестала), а 950 је лакше или теже рањено. Из општине Србобран погинуло је и 16 полицајаца и 18 бораца у другим јединицама ВРС (укупно 325).[3]
Око половине избјеглог становништва из ратне општине Србобран населило се на подручје општине Градишка. У Градишци је била и спомен-соба 19. бригаде, која није сачувана. У Градишци је подигнут споменик погинулим борцима (заједно са погинулима 1. лаке градишке бригаде), али су из 19. пјешадијске србобранске бригаде уписана само имена погинулих чије породице живе у Градишци. У току су (2019) активности да се обнови спомен-соба и да имена свих погинулих бораца бригаде буду исписана на споменику.[3]
Команданти бригаде били су: пуковник Миливоје Костић (до 10. јуна 1992), пуковник Бранислав Грујић (10. јун 1992. - 1. јул 1993), потпуковници Љубомир Јокић (1. јул 1993. - мај 1994) и Милан Вујић (мај 1994. - април 1996).[3]
Сваке године, 26. марта обиљежава се дан 19. србобранске пјешадијске бригаде.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Преглед попуне људством за 1992. годину (прилог бр.8): „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godine. Komanda 1. Krajiškog korpus. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.[мртва веза]
- ^ „Обиљежено 26 година од оснивања Градишке и Србобранске бригаде”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2018. Приступљено 9. 9. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 76. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „Градишка: Обиљежен дан србобранске бригаде”. РТРС. Приступљено 17. 6. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godine. Komanda 1. Krajiškog korpus. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.[мртва веза]
