Радмило Зељаја

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Радмило Зељаја
Датум рођења(1957-05-05)5. мај 1957.(63 год.)
Мјесто рођењаСарајево
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (1980—1992)
Војска Републике Српске (1992—2002)
Војска Југославије
Чингенерал-мајор
Командант43. приједорска моторизована бригада
Битке/ратовиРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
Нато бомбардовање СРЈ
ОдликовањаMedal for Military Merits RIB.gif
СупружникСлавица Зељаја

Радмило Зељаја (Сарајево, 5. мај 1957) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант 43. приједорске моторизоване бригаде.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1957. године у Сарајеву, од оца Милана, радника и мајке Наде, домаћице.[1] Ожењен је. По националности је Србин и слави крсну славу Светог Јована Крститеља-Јовањдан (20. јануар).

Основну школу "Петар II Петровић Његош" завршио је 1972. на Илиџи, Жељезничку индустријску школу "Васо Мискин Црни" у Сарајеву, Војну гимназију "Братство и јединство" - четврту годину у Београду 1975, Војну академију Копнене војске, смјер пјешадија је завршио 1980 са оцјеном добар, у Београду. Испит за чин мајора у Центру високих војних школа у Београду положио је 1990. године.[2]

Завршио је Командно-штабну школу тактика копнене војске 1997. (дипломски рад: "Моторизована бригада у операцији Коридор 92") и Школу националне одбране 1999. године у Београду (дипломски рад: "Одбрамбена операција Војске Републике Српске готовим снагама - елаборат за командно-штабну вежбу").

У чин потпоручника пјешадије произведен је 1980. године, а унапријеђен је у чин поручника 1981, у чин капетана 1984, у чин капетана прве класе 1988, у чин мајора 1991 (ванредно), чин потпуковника 1992. (ванредно), у чин пуковника 1993. (ванредно) и био је најмлађи пуковник у Војсци Републике Српске и Војсци Југославије. Чин генерал-мајора добио је 20. марта 2001. године.

Обављао је сљедеће дужности: командир вода у пјешадијском пуку 1980-1983. у Тузли; командир чете у моторизованој бригади 1983-1986. у Бањој Луци; командант моторизованог "А" батаљона у моторизованој бригади 1986-1989 у Бањој Луци; начелник Штаба (уједно замјеник команданта) у 343. моторизованој бригади у 1989-1991. у Приједору; командант 343. моторизоване бригаде 1991-1992, командат 43. моторизоване бригаде 1992-1996, која је међу првим јединицама одликованим Орденом Немањића у Војсци Републике Српске; начелник Управе за оперативно-наставне послове 1. управа Генералштаба Војске Републике Српске 1997-2002. у Бијељини и Бањој Луци. Поред дужности команданта моторизоване бригаде, уједно је обављао и сљедеће дужности: командант тактичке групе 4 (састава 3 бригаде и 2 самостална батаљона) у операцији "Коридор 92" 1992-1995.[3] и у периоду 1992-1994; начелник штаба и командант оперативне групе "Приједор" 1. крајишког корпуса у завршним операцијама Војске Републике Српске 1995. Учествовао је у ратним дејствима у саставу 3. армије Војске Југославије, од 24. марта до 10. јуна 1999. године.[4]

Службовао је у гарнизонима: Тузла, Бања Лука, Приједор и Бијељина.

Пензионисан је 22. фебруара 2002. године.[5] Живи у Србији.[6]

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Током војне службе оцјењиван је осам пута: једном оцјеном добар, четири пута оцјеном истиче се и три пута оцјеном нарочито се истиче.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ „Akcija "Koridor": Četvrt vijeka od "Bitke za put života". Фронтал. 18. 6. 2017. Приступљено 25. 11. 2019. 
  4. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  5. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  6. ^ „SrpskaCafe istražuje: Gdje su i šta rade ratni komandanti Vojske RS?! (II)”. Srpska Cafe. 3. 11. 2017. Приступљено 25. 11. 2019. 
  7. ^ Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005