15. xерцеговачка моторизована бригада (Билећа)

С Википедије, слободне енциклопедије
15. херцеговачка моторизована бригада
Постојање1992—1996.
Место формирања:
Билећа
Формацијабригада
Јачина2.850 — 3.350[1]
просечно: 2.850 — 3.350[1]
ДеоВојска Републике Српске
Ангажовање
Одликовања
Команданти
КомандантОбрад Вучковић (1992-94)
Командант 2Никола Делић (1994-96)
Начелник штабаБожидар Делић

15. херцеговачка моторизована бригада била је једна од јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Бригада је званично основана 15. априла 1992. у Билећи. Бригада је наследница 23. бригаде Територијалне одбране ЈНА. Бригада је попуњавана борцима општине Билећа, Љубиње и Берковићи, као и Србима из долине Неретве. Зона одговорности бригаде протезала се кањоном реке Радимље, коте Велиш у селу Поплат, села Струјићи и Влаховићи, са командом у Убоску. Бригада је бранила фронт дугачак 70 км.[2] Бригада је одликована Медаљом Петра Мркоњића.[3]

Организација[уреди | уреди извор]

Билећка бригада се протезала преко предратних општина Билећа и Љубиње, као и преко дела некадашње столачке општине, Берковића. Свака од три општине је имала по један пешадијски батаљон у саставу Билећке бригаде. Бригада је поред пешадије располагала мешовитим артиљеријским дивизионом, тенковском четом, четом везе и војне полиције, извиђачком четом, батеријом ПВО, противоклопном батеријом 76 мм ”ЗИС” и инжињеријском четом.[1]

Ратни пут[уреди | уреди извор]

Ратовање у Херцеговини[уреди | уреди извор]

У 1992, најжешће борбе бригада је водила током маја и јуна када су хрватске снаге у операцији ”Липањске зоре” покушале да овладају целом левом обалом Неретве. Како би ослабила хрватских притисак на Источну Херцеговину, Билећка бригада је у августу покушала да заузме Столац, али без успеха.[4] Током новембра 1992. бригада је заједно са Невесињском бригадом успешно одолевала нападима АРБиХ и хрватских снага током Прве митровданске офанзиве; посебно се истакла у одбрани превоја Жегуља. Крајем 1994. бригада је послала борбену групу на Борачко језеро како би учврстила линију одбране 2. херцеговачке бригаде. У последњој години рата, у лето 1995. бригада се поново нашла на удару АРБиХ и хрватских снага, али се линије фронта нису мењале.

Ратовање ван Херцеговине[уреди | уреди извор]

Будући да је током 1993. и у првом делу 1994. избио сукоб између АРБиХ и хрватских снага, Билећка бригада је могла да шаље борбене групе ван зоне одговорности своје бригаде. Тако су борци Билећке бригаде учествовали у операцијама Лукавац и Дрина 1993. односно операцији Звезда 1994. године. Последње године рата, бригада је послала борбену групу у Босанско Грахово. Борци билећке бригаде су свеукупно 34 пута ратовали ван зоне одговорности своје бригаде, а кроз борбене групе је прошло 1.350 бораца. Погинуло је 99 бораца а рањено 210.[1]

Наоружање и техника[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Херцеговачки корпус 2017, стр. 255.
  2. ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 253.
  3. ^ Обиљежено 30 година Билећке бригаде
  4. ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 261.

Литература[уреди | уреди извор]

Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]