Љубомир Обрадовић (генерал)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубомир Обрадовић
Датум рођења(1950-01-30)30. јануар 1950.(70 год.)
Мјесто рођењаВишеград
 СР БиХ  ФНРЈ
ШколаВојна академија Копнене војске
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—2002)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини

Љубомир Обрадовић, (Вишеград, 30. јануар 1950) је пензионисани генерал-мајор Војске Републике Српске и члан Главног штаба ВРС.

Биографија[уреди]

Рођен је 1950. године у Вишеграду, од оца Милосава, службеника, и мајке Анђелке, домаћице.[1] Ожењен је и има једно дијете. По националности је Србин. Породична крсна слава је Свети Никола- Никољдан (19. децембар).

Основну школу "Вук Караџић" завршио је у Вишеграду 1964. године, а гимназију "Иво Андрић" 1968. године, такође у Вишеграду. Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија завршио је 1972. године у Београду са добрим успјехом и Сарајеву. Командно-штабну школу тактике Копнене војске завршио је у Београду 1988. године врлодобрим успјехом. Школу националне одбране завршио је у Београду 1997. године са одличним успјехом. Штабни курс за дужности начелника штабова завршио је 1989. године у Београду у Центру високих војних школа.[1]

Произведен је у чин потпоручника пјешадије 26. јула 1972. године, а унапријеђен у чин поручника 1974, капетана 1977, капетана прве класе 1981, мајора 1986, потпуковника 1990. (пријевремено), пуковника 1995. (пријевремена) и генерал-мајора 9. јануара 2001. године (ванредно). Дипломски рад у Командно-штабној школи тактике Копнене војске је био "Моторизована бригада у борби против ваздушног десанта", а у Школи националне одбране: "Могући модели организације Војске Републике Српске у условима примене Дејтонског мировног споразума и ограничења наоружања по ОЕБС-у".[2]

Обављао је дужности: командир вода у Школи резервних официра у Билећи; командир питомачког вода у Војној академији Копнене војске у Београду; наставника на катедри ватрене обуке Војне академије Копнене војске; командира питомачке чете Војне академије Копнене војске; начелника штаба (уједно замјеник команданта ) 27. моторизоване бригаде у Дервенти; заступник команданта 27. моторизоване бригаде у Дервенти; начелник штаба (уједно замјеник команданта) 27. моторизоване бригаде у Дервенти; начелник Одјељења за оперативне послове (уједно замјеник начелника Управе за оперативно - наставне послове) Главног штаба Војске Републике Српске у Хан Пијеску и Бијељини; заступник начелника Управе за оперативно-наставне послове Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини и начелник штаба (уједно замјеник команданта) 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац. На посљедњој дужности у ЈНА био је начелник штаба 327. моторизоване бригаде, у чину потпуковника. Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је у гарнизону Дервента. Учествовао је у Одбрамбено-отаџбинском рату од 15. маја 1992. до 14. децембра 1995. године, на дужности начелника штаба (уједно замјеник команданта) 27. моторизоване бригаде у Дервенти и начелника Одјељења за оперативне послове Управе за оперативо-наставне послове Главног штаба Војске Републике Српске у Хан Пијеску.[2]

Био је свједок у процесима против Радивоја Милетића, Здравка Толимира,[3] Радовану Караџићу[4] и Ратку Младићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.[5]

Пензионисан је 7. марта 2002. године. Живи у Дервенти.

Одликовања и признања[уреди]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Такође, награђен је војним пиштољем 7,65 мм (од начелника Генералштаба Војске Југославије) и војним пиштољем 7,62 мм (од предсједника Републике Српске). Током службе оцјењиван је осам пута, једном оцјеном добар, три пута оцјеном истиче се и четири пута оцјеном нарочито се истиче.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. 2,0 2,1 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ „KAKO JE FUNKCIONISAO GLAVNI ŠTAB VRS”. Sense Agency. 29. 3. 2011. Приступљено 5. 12. 2019. 
  4. ^ „Glavni štab VRS komandovao jedinicama koje su počinile zločine”. Nezavisne novine. 23. 2. 2012. Приступљено 5. 12. 2019. 
  5. ^ „Suđenje Mladiću: Bivši oficir VRS o Srebrenici”. РТРС. 16. 7. 2013. Приступљено 5. 12. 2019.