Радослав Панџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радослав Панџић
Датум рођења(1944-11-14)14. новембар 1944.(75 год.)
Мјесто рођењаРељево код Сарајева
 НДХ
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—1995)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Словенији
Рат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаOrder for military merits with silver swords RIB.gif Order of the People's Army with silver star RIB.gif Order of military merits with golden swords RIB.gif Карађорђева звијезда
СупружникКоса

Радослав Панџић (Рељево, код Сарајева, 14. новембар 1944) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1944. године у селу Рељево од оца Владе, земљорадника и мајке Бојане, домаћице.[1] Пред њега родитељи су имали петорицу синова и три кћерке. По националности је Србин. Породична крсна слава је Свети Сава - Савиндан (27. јануар). У браку са супругом Косом има двоје дјеце.

Завршио је Основну школу "Гаврило Принцип" 1959. године у Рељеву, Прву гимназију 1963. године у Сарајеву, Ваздухопловну техничку војну академију у Рајловцу (14. класа) коју је завршио 1966. године са добрим успјехом, курс преобуке на новим радарским средствима и систему аутоматизације источног поријекла 1967. године у Рајловцу, Командно-штабну школу тактике Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (28. класа) је са врлодобрим успјехом завршио 1978. године у Београду, курс преобуке на новом систему аутоматизације АС-84 1987. на аеродрому Плесо - Загреб и Командно-штабну школу оператике Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (3. класа) 1988. године у Београду, са врлодобрим успјехом.[2]

Произведен је у чин потпоручника 24. септембра 1966, а унапријеђен у чин поручника 24. септембра 1969, капетана 24. септембра 1973, капетана прве класе 24. септембра 1976, мајора 24. септембра 1979, потпуковника 16. маја 1986, пуковника 22. децембра 1990. и генерал-мајора у Војсци Републике Српске 9. маја 1998. године Указом предсједника Републике Српске.

Обављао је дужности: командир вода у чети ваздушног осматрања, јављања и навођења у Куриловцу - Великој Горици 1966; командир чете ваздушног осматрања, јављања и навођења у Копривници и Бјеловару 1969-1976; замјеник команданта и командант батаљона ваздушног осматрања, јављања и навођења у Врхници 1979-1984; начелник штаба и командант пука ваздушног осматрања, јављања и навођења на аеродрому Плесо 1984-1991; командант пука ваздушног осматрања, јављања и-навођења на аеродрому Бихаћ до 10. маја 1992; начелник рода ваздушног осматрања и јављања у команди Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Земуну (до 26. децембра 1992; начелник Одјељења авијације у Управи Ваздухопловстав и противваздушне одбране и уједно замјеник начелника и начелник Управе Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Главног штаба, касније Генералштаба, Војске Републике Српске у Хан Пијеску, Бијељини и Бањој Луци 1992-2001.

Службовао је у гарнизонима: Велика Горица, Копривница, Бјеловар, Врхника, Загреб - Плесо, Бихаћ, Земун, Хан Пијесак, Бијељина и Бања Лука.

Од 26. јуна 1991. године до 10. маја 1992. године, као командант 5. пука ВОЈИН, уз непрекидну контролу ваздушног простора, организовао је планско премјештање јединица са простора република Словеније и Хрватске. Учествовао је у рату и од 24. децембра 1992. до 14. децембра 1995. године на дужности у Управи Ваздухопловства и противваздушне одбране Главног штаба, односно Генералштаба Војске Републике Српске, чији је постао начелник након рата. Заједно са њим и његова супруга била је учесник рата као грађанско лице у ЈНА 1991. године, а у Војсци Републике Српске од 5. априла 1992. године до краја рата. Пензионисан је 31. марта 2001. године. Аутор је пројеката: "Увезивање свих система оружја јединица противваздушне одбране у јединствен систем аутоматизације АС-84 у зони Ваздухопловног корпуса противваздушне одбране"; 1998. и "Организација система противваздушне одбране Војске Републике српске"; 1997. Био је носилац израде студије "Развој Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске"; 1997.

Са породицом живи у Земуну. Активан је у Удружењу војних пензионера.[3]

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Одликован у ЈНА:

Одликован у ВРС:

Током службоваља десет пута је оцјењиван, два пута оцјеном добар, три пута оцјеном истиче се и пет пута оцјеном нарочито се истиче.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  4. ^ Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.