Марко Лугоња
| Марко Лугоња | |
|---|---|
 Генерал-потпуковник Марко Лугоња | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. фебруар 1951. |
| Место рођења | Горње Вуковско, Купрес, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 18. јануар 2026. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Марко Лугоња (Горње Вуковско, 25. фебруар 1951 — Београд, 18. јануар 2026) био је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Горње Вуковско, општина Купрес, од оца Милоша и мајке Славке. Био је ожењен и имао је двоје дјеце. По националности је Србин.
Завршио је основну школу у Жабљу 1966; гимназију у Бечеју 1970; Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија 1974. у Београду и Сарајеву; школу за усавршавање официра безбједности 1981. у Панчеву; Командно-штабну школу тактике Копнене војске у Београду 1986. и школу националне одбране у Београду.[1]
Апелациони суд у Београду осудио је Марка Лугоњу на условну казну затвора од шест мјесеци. Суд је утврдио да је извршио кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела. Лугоња је осуђен јер је у току септембра 2002. године у Београду крио Ратка Младића у свом стану и осигуравао му намирнице као и друге ствари потребне за живот. Једини је који је током процеса признао да је скривао Ратка Младића у свом стану.[2]
Војна каријера
[уреди | уреди извор]Произведен је у чин потпоручника пјешадије 1974, а унапријеђен у чин поручника 1975, капетана - пријевремено 1978, капетана прве класе 1982, мајора 1986, потпуковника 1990, пуковника - ванредно 1992, генерал-мајора (28. октобра 1998.) и генерал-потпуковника (8. јануара 2001).
Службовао је у гарнизонима: Загреб, Вараждин, Сисак, Петриња, Бихаћ, Сарајево, Требиње, Београд, Бијељина и Бања Лука.
Учествовао је у рату од 17. августа 1990. до 14. децембра 1995. на дужностима помоћника начелника Одјељења безбједности Тактичке групе "Слуњ"; замјеника начелника Одјељења безбједности у Команди 10. корпуса и начелника Одјељења за обавјештајно-безбједносне послове Сарајевско-романијског корпуса.[3]
Пензионисан је 7. марта 2002. године.
Преминуо је 18. јануара 2026. године у Београду.[4]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1977)
- Орден народне армије са сребрном звездом (1981)
- Орден за војне заслуге са златним мачевима (1985)
- Орден Карађорђеве звијезде другог реда (1993)
- Орден Његоша првог реда (1999)
Види још
[уреди | уреди извор]- Рат у Босни и Херцеговини
- Војска Републике Српске
- Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске
- Одликовања Републике Српске
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017. стр. 114
- ^ „Генерал Лугоња осуђен, остали "Младићеви јатаци" ослобођени”. РТС. 22. 8. 2017.
- ^ Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017. стр. 115
- ^ „Преминуо генерал Марко Лугоња”. АТВ. 18. 1. 2026.
Литература
[уреди | уреди извор]- Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.
- Блажановић, Јово, Генерали Војске Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2005.
