Марко Лугоња

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Марко Лугоња (Купрес, 25. фебруар 1951) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Горње Вуковско, општина Купрес, од оца Милоша и мајке Славке, ожењен је и има двоје дјеце. По националности је Србин.

Школовање[уреди | уреди извор]

Завршио је основну школу у Жабљу 1966; гимназију у Бечеју 1970; Војну академију Копнене војске - смјер пјешадија 1974. у Београду и Сарајеву; школу за усавршавање официра безбједности 1981. у Панчеву; Командно-штабну школу тактике Копнене војске у Београду 1986. и школу националне одбране у Београду.[1]

Војна каријера[уреди | уреди извор]

Произведен је у чин потпоручника пјешадије 1974, а унапријеђен у чин поручника 1975, капетана - пријевремено 1978, капетана прве класе 1982, мајора 1986, потпуковника 1990, пуковника - ванредно 1992, генерал-мајора (28. октобра 1988.) и генарал-потпуковника (8. јануара 2001).

Службовао је у гарнизонима : Загреб, Вараждин, Сисак, Петриња, Бихаћ, Сарајево, Требиње, Београд, Бијељина и Бања Лука.

Учествовао је у рату од 17. августа 1990. до 14. децембра 1995. на дужностима : помоћник начелника Одјељења безбједности Тактичке групе "Слуњ"; замјеник начелника Одјељења безбједности у Команди 10. корпуса и начелник Одјељења за обавјештајно-безбједносне послове Сарајевско-романијског корпуса.[2]

Пензионисан је 7. марта 2002. године.

Суђење[уреди | уреди извор]

Апелациони суд у Београду осудио је Марка Лугоњу на условну казну затвора од шест мјесеци. Суд је утврдио да је извршио кривично дјело помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела. Лугоња је осуђен јер је у току септембра 2002. године у Београду крио Младића у свом стану и осигуравао му намирнице као и друге ствари потребне за живот. Једини је који је током процеса признао да је скривао Ратка Младића у свом стану.[3]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017. стр. 114
  2. ^ Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017. стр. 115
  3. ^ „Генерал Лугоња осуђен, остали "Младићеви јатаци" ослобођени”. РТС. 22. 8. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.
  • Блажановић, Јово, Генерали Војске Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2005.