1. бирчанска лака пјешадијска бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прва бирчанска лака пјешадијска бригада
Бирчанска лака пешадијска бригада.jpg
Грб 1. Бирчанске лаке пјешадијске бригаде
Постојање19. мај 19921996.
Место оснивања:
Шековићи
Формацијабригада
Јачина2.900[1]
просечно: 2.900 [1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаОрден Немањића
Команданти
Командантгенерал-потпуковник Светозар Андрић
Командант 2пуковник Љубомир Влачић

Прва бирчанска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Дринског корпуса.

Састав[уреди]

Као и код већине других бригада Војске Републике Српске, бројно стање и устројство Бирчанске бригаде се током рата мењало: за време прве године рата у бригаду је регрутована већина војно способног становништва бирачке регије српске националности, да би се бројно стање наредне године реорганизацијом ускладило са стварним ратним могућностима. Тако је бригада у другој половини 1992. године имала око 3.600 бораца, док се тај број смањио на 2.200 поткрај следеће године[2]. Бригада је имала следећи састав: команда бригаде, пет пешадијских батаљона, оклопни батаљон (10 Т-55 тенкова, 18 М-60 борбених возила пешадије), минобацачку батерију 120мм (6 цеви), мешовити противоклопни дивизион (5 самохотки 90мм СО, 6 ЗИС 76мм), извиђачку чету, чету војне полиције, чету везе, логистичку чету, инжињерски вод и мешовити артиљеријски батаљон (три батерије).[3] Иако је дакле имала назив „лака пешадијска“, Бирчанска бригада је у стварности била пешадијска бригада.

Ратни пут[уреди]

Бригада је основана у првој половини 1992. године трансформацијом Територијалне одбране општине Шековићи. Најдужи део фронта се налазио у додиру са Другим корпусом АРБиХ према Калесији. Бригада се наслањала на Зворничку и Милићку бригаду. Зона одговорности бригаде је обухватала седам тадашњих општина: Зворник, Калесија, Шековићи, Власеница, Милићи, Братунац и Скелани. Првих годину дана рата, бригада је имала чак 201 погинулих бораца, од којих је 70% погинуло ван зоне одговорности бригаде. Разлог томе је била слаба сарадња са Зворничком бригадом, нарочито на додиру бригада у селу Мемићи. Почетком 1993. године, бригада је учествовала у операцији Церска, када је заједно са другим јединицама ВРС неутралисала 28. дивизију АРБиХ (Сребреница), што је значајно допринело обезбеђењу бораца бригаде. У другој половини 1995. године, у склопу операције Вагањ, делови Бирчанске бригаде на челу са њеним командантом, Светозаром Андрићем, заједно за деловим других јединица Дринског корпуса учествују у одбрани западних делова Републике Српске.

Губици[уреди]

Током рата је погинуло 363 бораца Бирчанске бригаде.[3]

Литература[уреди]

Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. стр. 264. ISBN 978-86-83927-69-2. 

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Доказ бр. 1D00642 на суђењу IT-05-88:Popovic et al у Хашком трибуналу: „Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 07. 1995. Приступљено 22. 4. 2019. 
  2. ^ Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. стр. 264. ISBN 978-86-83927-69-2. 
  3. 3,0 3,1 „Прва бирчанска пешадијска бригада”. biracdrina.com. Приступљено 29. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди]