1. бирчанска лака пјешадијска бригада

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Прва бирчанска лака пјешадијска бригада
Бирчанска лака пешадијска бригада.jpg
Грб 1. Бирчанске лаке пјешадијске бригаде
Постојање19. мај 19921996.
Место оснивања:
Шековићи
Формацијабригада
Јачина2.900[1]
просечно: 2.900 [1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаОрден Немањића
Команданти
Командантгенерал-потпуковник Светозар Андрић
Командант 2пуковник Љубомир Влачић

Прва бирчанска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Дринског корпуса.

Састав[уреди | уреди извор]

Као и код већине других бригада Војске Републике Српске, бројно стање и устројство Бирчанске бригаде се током рата мењало: за време прве године рата у бригаду је регрутована већина војно способног становништва бирачке регије српске националности, да би се бројно стање наредне године реорганизацијом ускладило са стварним ратним могућностима. Тако је бригада у другој половини 1992. године имала око 3.600 бораца, док се тај број смањио на 2.200 поткрај следеће године.[2] Бригада је имала следећи састав: команда бригаде, пет пешадијских батаљона, оклопни батаљон (10 Т-55 тенкова, 18 М-60 борбених возила пешадије), минобацачку батерију 120 мм (6 цеви), мешовити противоклопни дивизион (5 самохотки 90 мм СО, 6 ЗИС 76 мм), извиђачку чету, чету војне полиције, чету везе, логистичку чету, инжињерски вод и мешовити артиљеријски батаљон (три батерије).[3] Иако је дакле имала назив „лака пешадијска“, Бирчанска бригада је у стварности била пешадијска бригада.

Ратни пут[уреди | уреди извор]

Бригада је основана у првој половини 1992. године трансформацијом Територијалне одбране општине Шековићи. Најдужи део фронта се налазио у додиру са Другим корпусом АРБиХ према Калесији. Бригада се наслањала на Зворничку и Милићку бригаду. Зона одговорности бригаде је обухватала седам тадашњих општина: Зворник, Калесија, Шековићи, Власеница, Милићи, Братунац и Скелани. Првих годину дана рата, бригада је имала чак 201 погинулих бораца, од којих је 70% погинуло ван зоне одговорности бригаде. Разлог томе је била слаба сарадња са Зворничком бригадом, нарочито на додиру бригада у селу Мемићи. Почетком 1993. године, бригада је учествовала у операцији Церска, када је заједно са другим јединицама ВРС неутралисала 28. дивизију АРБиХ (Сребреница), што је значајно допринело обезбеђењу бораца бригаде. У другој половини 1995. године, у склопу операције Вагањ, делови Бирчанске бригаде на челу са њеним командантом, Светозаром Андрићем, заједно за деловим других јединица Дринског корпуса учествују у одбрани западних делова Републике Српске.

Губици[уреди | уреди извор]

Током рата је погинуло 363 бораца Бирчанске бригаде.[3]

Литература[уреди | уреди извор]

Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. стр. 264. ISBN 978-86-83927-69-2. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Доказ бр. 1D00642 на суђењу IT-05-88:Popovic et al у Хашком трибуналу: „Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 7. 1995. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 2019. Приступљено 22. 4. 2019. 
  2. ^ Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. стр. 264. ISBN 978-86-83927-69-2. 
  3. 3,0 3,1 „Прва бирчанска пешадијска бригада”. biracdrina.com. Приступљено 29. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]