18. херцеговачка лака пјешадијска бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
18. херцеговачка моторизована бригада
Постојање 9. април 1993—1996.
Место оснивања:
Гацко
Формација бригада
Део Војске Републике Српске
Ангажовање
Одликовања Медаља Петра Мркоњића
Команданти
Командант Његослав Кртолица (1993-93)
Командант 2 Зоран Ћурасовић (1993-93)
Командант 3 Родољуб Анђић (1993-94)
Командант 4 Анђелко Милићевић (1994-95)

18. херцеговачка лака пешадијска бригада је била јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Бригада је основана 9. априла 1993. наредбом команде Херцеговачког корпуса. Претходницу бригаде су чиниле јединице попуњене Србима из општине Гацко, прво 529. самостални моторизовани батаљон, а потом два пешадијска батаљона. Зона одговорности бригаде није додиравала територију под контролом Армије Босне и Херцеговине, што је омогућило стално дејство бригаде ван своје општине.

Организација[уреди]

Гатачка бригада је током 1993. имала батаљонску формацију, али је током априла 1994. прешла на четну формацију будући да се током рата командовање и руковођење одвијало углавном на четном нивоу.

Ратни пут[уреди]

1992.[уреди]

У првој години рата, пре званичног настанка бригаде, борци из општине Гацко ратовали су прво у оквиру Јуришног батаљона Љубомира Јоргића и 529. самосталног батаљона, а потом у саставу два пешадијска батаљона. Након напада на патролу 16. јуна код села Кључ, борци из Гацка заузимају Фазлагића Кулу а 2. јула село Борач, места претежно насељена бошњачким (муслиманским) становништвом. Током напада су погинула 2 борца, док је 10 теже и лакше рањено. У нападу такође гине Љубомир Јоргић.[1]

529. самостални моторизовани батаљон основан је 12. јула, а за команданта је постављен Горан Лучић. Батаљон је заузео положаје на Поповим Пољицама у зони одговорности Требињске бригаде. Батаљон је месец дана водио жестоке борбе са Хрватском војском, током којих гину два борца, а више од 20 је рањено. Разбуктавањем борби на Фочанском тлу, формиран је 2. пешадијски батаљон и размештен у шири простор Тјентишта. 529. батаљон је преименован у 1. пешадијски батаљон. Борбена група 2. батаљона добија задатак 11. октобра да овлада правцем Миљевина - Гребак. У борбама гину два борца. 1. батаљон је 24. октобра распоређен у близини Џиваревих пољица где остаје до 29. новембра, када је формиран 5. батаљон Требињске бригаде.[2]

1993.[уреди]

Почетком године 1. гатачки батаљон упућен је на шири простор Доброг поља и Калиновика где остаје дуже време. Почетком фебруара група бораца послата је у помоћ Крајишким Србима током напада Хрватске војске у операцији Масленица. У борбама гину два борца бригаде. Најтежи пораз Гатачка бригада је доживела 9. јуна на простору Доброг Поља када гине 7 бораца бригаде у нападу диверзантске групе АРБиХ. Гатачка бригада се посебно истакла у операцији Лукавац када заједно са другим јединицама Херцеговачког корпуса заузима Рогој, Бандјерку и Челину, а потом, према планини Бјелашници, објекте Јабуку и Љуту. Током битке је погинуло 5 бораца, а 31 је рањен. У операцији Дрина и покушају заузимања Олова, Гатачка борбена група је 21. децембра нападала на правцу Градина - Велика Буква - Коњско али је напад био неуспешан, 2 бораца је погинуло, а група је враћена на одмор. Са освеженим снагама и након предаха, Гатачка борбена група се поново прикључује нападу 5. јануара и убрзо заузима село Крушево у садејству са другим јединицама Херцеговачког корпуса.[3]

1994.[уреди]

Већа борбена група бригаде нападала је Горажде у операцији Звезда Војске Републике Српске. НАТО бомбардовање шаље у смрт 3 борца, док је још 2 погинуло у нападу а преко 9 је рањено. Након преласка на четни састав, бригада је задејствована у борбама на Нишићкој висоравни у августу месецу када заузима важан објекат АРБиХ Врхови. У битки су погинула 4 припадника бригаде, а 16 је рањено. Већ следећег месеца, бригада је послата у зону одговорности 2. херцеговачке бригаде када заузима планину Прењ без губитака. Одмах након повратка из Борака, бригада је послата на заустављање офанзиве АРБиХ на правцу Трново - Бјелимићи. У жестоким борбама на Брду Комић 27. новембра гину начелник штаба бригаде мајор Бранко Копривица и три борца бригаде, док је више од 18 рањено.[4] Крајем године бригада је опет послана у рејон Борака како би ојачала одбрану 2. херцеговачке бригаде.

1995.[уреди]

Током последње године рата, Гатачка бригада води најжешће борбе на планини Трескавици. Борбена група бригаде 25. априла заузима стратешки важну коту Ђокин торањ без губитака. Од 12. јуна до 12 јула, 300 бораца бригаде води крвави бој за Љељен када у директном сукобу са АРБиХ заробљава 14 непријатељских војника. У склопу јединице Херцеговачког корпуса води борбе за коту Чардак од 23. јула до 30. јула када је кота заузета. У борбама гине један припадник Гатачке бригаде, а 4 су рањена.[5]

Наоружање и техника[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017. 

Спољашње везе[уреди]