1. оклопна бригада
| Прва оклопна бригада | |
|---|---|
 Прва оклопна бигада Војске Републике Српске | |
| Постојање | 1992—1995. |
| Формација | бригада |
| Јачина | 3.266[1] по формацији: 3.266[1] просечно: 4.329 (крај 1992)[1] |
| Део | Војске Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Милан Дупљанин |
Прва оклопна бригада је била јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса.
Историја настанка бригаде[уреди | уреди извор]
Настанком ВРС 20. маја 1992. формира се 1. оклопна бригада од јединица из састава 329. окб. На почетку распада Југославије и рата у БиХ, бригада поседује следећа оклопна средства: 99 T-55, 26 M-84 (модернизовани руски тенк Т-72), 17 T-34 и 23 БВП (борбено возило пешадије); у збиру 142 тенка. Оклопни батаљон у чијем саставу су се налазили модерни тенкови М-84, бригада је наследила од 1. оклопне бригаде Југословенске народне армије из СР Словеније (Врхника).[2]
Састав[уреди | уреди извор]
Бригада је имала три оклопна и један механизовани батаљон. Други оклопни батаљон је имао око 550 бораца, док је Први оклопни батаљон бројао око 400 бораца.
Ратни пут[уреди | уреди извор]
На почетку распада Југославије, бригада (носећи име 329. оклопна бригада) је учествовала у борбама у Западној Славонији као део 5. бањалучког корпуса у саставу ЈНА. На простор Западне Славоније упућена је средином августа, с тим што је већ крајем марта 1991. један оклопни батаљон послат на Плитвичка језера ради раздвајања зараћених страна; тај оклопни батаљон ће учествовати у неуспелом покушају деблокаде ЈНА јединица у Госпићу током септембра 1991.[3] Током каснијег деловања у Западној Славонији, бригада је учествовала у борбама у захвату ауто-пута Београд-Загреб, ради ослобађања ЈНА гарнизона у Ђакову и Нашицама. Почетком октобра 1991. бригада прелази у одбрану и служи као ватрена подршка пешадији.
Бригада је учествовала у операцији Коридор. За време трајања операције, начелник штаба бригаде био је Новица Симић. Оклопно-механизоване чете бригаде налазиле су се у саставу Тактичке групе 1, која је напредовала десном страном реке Босне. У садејству са Прњаворским батаљоном, борцима МУП-а Модрича, трећим моторизованим батаљоном 16. крајишке бригаде, и другим јединицама, оклопно-механизоване чете Прве оклопне бригаде ослобађају Модричу и Оџак у лето 1992. године. Током 1993. године, бригада је распоређена у Посавини, као мобилна резерва. Један оклопни батаљон бригаде је учествовао у операцији Садејство.[4] У септембру 1994. године, две оклопно-механизоване чете учествују у операцији Бреза на бужимском правцу напада. Један батаљон (у чијем саставу су били тенкови М-84) је учествовао у одбрани Крајине у склопу операције Вагањ, током ХВ/АРБиХ операције Маестрал[5] и Јужни потез. Ратни пут ове бригаде је трајао више од 1500 дана. Током рата, према неким подацима, погинуло је 180 бораца ове бригаде.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Преглед попуне људством за 1992. годину (прилог бр.8): „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godini. Komanda 1. Krajiškog korpusa. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.[мртва веза]
- ^ U ratu Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2012), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Dimitrijević Bojan: Neuspela Intervencija. Upotreba oklopnih jedinica u ratu u Hrvatskoj 1991. Str. 93
- ^ Balkan Battlegrounds Vol. 2, стр. 380
- ^ Balkan Battlegrounds Vol. 1, стр. 381
- ^ Обиљежена 25. годишњица Прве оклопне бригаде ВРС, Приступљено 30. 3. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Suzić, Branko: Udarne Pesnice Prve Oklopne Brigade. Banjaluka, 1995.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godini. Komanda 1. Krajiškog korpusa. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.[мртва веза]
