7. извиђачко-диверзантски одред

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
7. извиђачко-диверзантски одред
Постојање1992—1996.
Место оснивања:
Билећа
Формацијаодред
Јачина50[1]
просечно: 25[2]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
Команданти
КомандантАнђелко Милиђевић (1992-93)
Командант 2Зоран Лубура (1993-95)
Командант 3Александар Вуковић (1995-96)

7. извиђачко-диверзантски одред је била извиђачка јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Одред је основан 7. септембра 1992. године, у билећкој касарни. Претечу одреда и окосницу њеног будућег деловања, чинили су мајор Анђелко Милићевић, командир 3. извиђачког одреда Треће армије Војске Југославије, као и капетан Душан Поповић Поп, старији водник прве класе Милан Павлица, старији водник Марјанов Зоран и старији водник Милан Јаћимовић.[3]

Одред је током рата борбено деловао на простору од Требиња до Руда, а посебно се истакао током операције Лукавац 1993. године. Кроз одред је прошло 50-ак припадника, а 7 их је погинуло.

Ратни пут[уреди]

1992.[уреди]

На дан оснивања 7. септембра 1992. одред је имао 38 бораца. Још током трајања обуке 30. септембра на простору Фазлагића Куле - Гацко одред ненадано наилази на непријатеља и трпи прве губитке. Међу погинулим борцима био је и руски добровољац Сергеј Владимирович Велешков.[4] Током октобра одред је размештен на требињско-дубровачко ратиште. За време трајања хрватско-бошњачког напада у новембру, јединица брани положаје Врањевића и Брштаника заједно са Невесињском бригадом, Билећким добровољцима и делом батаљона корпусне полиције. У јеку борби, одред упада у непријатељеву позадину и успешно наводи паљбу минобацача 60мм, али истовремено гине командир Павлица Милан, док 5 бораца бивају тешко рањени.[4] Након битке један део бораца одлази у друге јединице, а одред током опоравка следећег месеца заокружује бројно стање на 20-ак бораца у ком ће стању и дочекати крај рата.

1993.[уреди]

Извиђачи су се 1993. борили на ширем простору Фоче, Трескавице, Трнова и Бјелашнице. Током пролећа одред је био задејствован на фочанском терену и прилазима Горажду, а посебно на тачкама Зебина шума, Осанице, Црвене стијене, Церова раван, Осоја те правац Миљевина - Гребак. У лето 1993. Генералштаб ВРС покреће операцију Лукавац 93 чији је циљ био заузимање Трнова, и планина Бјелашнице и Трескавице. Од почетка офанзиве, одред делује у склопу ”специјалне групе”, прирвремене јединице ВРС. Извиђачи хеликоптерским десантом упадају у позадину АРБиХ стварајући панику. Непосредно након десанта, одред под борбом улази у село Шабанци и заузима брдо Проскок. Напослетку, заједно за извиђачима Драгана Анднана, билећким одредом специјалне полиције, те Вуковима са Дрине, подижу заставу Републике Српске 2. августа 1993. на Бјелашници славећи победу у операцији Лукавац 93.[5]

1994.[уреди]

Јединица је 1994. ратовала у Олову, Горажду, Борцима, Калиновику и Трескавици. Већ у јануару, извиђачи насилно прелазе реке Кривају и Биоштицу, улазећи у позадину АРБиХ током напада ВРС на Олово у офанзиви Дрина 93. Одред ће се вратити на оближње положаје у августу током борби за Нишићку висораван. За време покушаја заузимања Горажда у операцији Звезда, одред насилно извиђа комуникацију Сарајево - Горажде на правцу Горажде - Чајниче - Метаљка и заузима објекат Градина. На јесен Херцеговачки корпус губи положаје око Бораца, а одред добија задатак да помогне одбрану и контролише простор Прења. Током Друге митровданске офанзиве АРБиХ, јединица је задејствована на планини Трескавици у борбама за објекат Комић.[6]

1995.[уреди]

Последњу годину рата, одред је провео у мање бурном темпу. Тежишни задатак јединица је имала на извиђању непријатеља на требињском ратишту.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017. 

Спољашње везе[уреди]