Корисник:2004bula123/песак
Српске земље[уреди | уреди извор]
Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана, као и на државе и територије из каснијих периода које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа.
Садржај[уреди | уреди извор]
- 1Српске земље у прадомовини
- 2Српске земље у раном средњем веку
- 3Српске земље у позном средњем веку
- 4Од 16. века до 1918.
- 5Од 1918. до 1944.
- 6Од 1944. до распада Југославије
- 7Распад Југославије
- 8Модерне српске земље
- 9Списак српских краљевина
- 9.1Краљевина Дукља (1077—1142.)
- 9.2Краљевина Рашка / Краљевина Србија (1217—1345.)
- 9.3Сремска краљевина (1282—1325.)
- 9.4Држава краља Марка (1371—1395.)
- 9.5Краљевина Босна (1377—1463.)
- 9.6Краљевина Србија (1882—1918.)
- 9.7Краљевина Црна Гора (1910—1918.)
- 9.8Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца / Краљевина Југославија (1918—1941.)
- 9.9Формалне краљевине
- 10Види још
- 11Референце
- 12Литература
Српске земље у прадомовини[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
- Бојка (Бела Србија) у подручју реке Лабе (после 531—629/32)
- Племенски савез Лужичких Срба у подручју данашње источне Немачке (629/32—око 990)
Српске земље у раном средњем веку[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Детаљније: Српске земље у раном средњем веку и Историја Срба у раном средњем веку
- Кнежевина Србија (629/32—969)
- Дукља (629/32—1186)
- Травунија (629/32—1042)
- Захумље (629/32—1042)
- Паганија (629/32—1170)
- Конавли (629/32—после 868)
- Рашка (око 1083—1217)
Српске земље у позном средњем веку[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Српске државе крајем 14. века Детаљније: Историја Србије у средњем веку и Историја Босне у средњем веку
- Краљевина Србија (1217—1346)
- Зета у доба Немањића (од краја 12. до средине 14. века)
- Сремска краљевина (1282—1325)
- Српско царство (1346—1371)
- Царство Симеона Уроша (1359—1393)
- Земља Војиновића (1355—1373)
- Зета у доба Балшића (1360—1421)
- Земља Мрњавчевића (1371—1395)
- Земља Дејановића (1371—1395)
- Земља Бранковића (1371—1396)
- Моравска Србија (1365—1402)
- Српска деспотовина (1402—1459)
- Зета у доба Црнојевића (1451—1496)
- кнежевина Павла Раденовића (1392—1463)
- Српско царство Јована Ненада (1526—1527)
- Сремско војводство Радослава Челника (1527—1530)
Од 16. века до 1918.[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
прошири |
прошири
Срби по територијама |
прошири
Подгрупе и сродни народи |
прошири
Српске земље |
прошири |
прошири
Српски језици и наречја |
прошири |
- Хабсбуршка Војна крајина (1579—1882)
- подручје Банатског устанка (1594)
- Црна Гора (1697—1852)
- Хабсбуршка Краљевина Србија (1718—1739)
- Хабсбуршка Краљевина Славонија (1745—1868)
- Нова Србија (1752—1764)
- Славеносрбија (1753—1764)
- Кочина крајина (1788—1791)
- Карађорђева Србија (1804—1813)
- Кнежевина Србија (1817—1882)
- Српска Војводина (1848—1849)
- Војводство Србија и Тамишки Банат (1849—1860)
- Књажевина Црна Гора (1852—1910)
- Босна и Херцеговина под аустроугарском управом (1878—1918)
- Краљевина Србија (1882—1918)
- Краљевина Црна Гора (1910—1918)
Од 1918. до 1944.[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
- Држава Словенаца, Хрвата и Срба (1918)
- Банатска република (1918)
- Банат, Бачка и Барања (1918—1919)
- Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929), Краљевина Југославија (1929—1941)
- Српско-мађарска република Барања-Баја (1921)
- Недићева Србија (1941—1944)
- Банат (1941—1944)
- Црна Гора (1941—1944)
- Ужичка република (1941)
- Бихаћка република (1942—1943)
Од 1944. до распада Југославије[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
- Демократска Федеративна Југославија (1945), Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)
- Федерална Држава Србија (1944—1945), Народна Република Србија (1945—1963), Социјалистичка Република Србија (1963—1990), Република Србија (1990—1992)
- Аутономна Покрајина Војводина (1944—1963), Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (1963—1990), Аутономна Покрајина Војводина (1990—1992)
- Аутономна Област Косово и Метохија (1945—1963), Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1963—1968), Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1968—1990), Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1990—1992)
- Народна Република Црна Гора (1944—1963), Социјалистичка Република Црна Гора (1963—1992)
- Народна Република Босна и Херцеговина (1945—1963), Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (1963—1990), Република Босна и Херцеговина (1990—1992)
- Народна Република Хрватска (1945—1963), Социјалистичка Република Хрватска (1963—1990)
- Федерална Држава Србија (1944—1945), Народна Република Србија (1945—1963), Социјалистичка Република Србија (1963—1990), Република Србија (1990—1992)
Распад Југославије[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Српске државе, 1991–1995.
- Република Српска Крајина (1991—1995)
- САО Книнска Крајина (1990), САО Крајина (1990—1991)
- САО Западна Славонија (1991-1992)
- СО Славонија, Барања и Западни Срем (1991-1992), Сремско-барањска област (1995—1998)
- Република српског народа Босне и Херцеговине (1992), Република Српска Босна и Херцеговина (1992), Република Српска (1992—1995)
- Аутономна Област Крајина (1991), САО Босанска Крајина (1991—1992)
- САО Североисточна Босна (1991—1992)
- САО Романија (1991—1992)
- САО Источна Херцеговина (1991—1992)
- САО Северна Босна (1991—1992)
- Савезна Република Југославија (1992—2003), Србија и Црна Гора (2003—2006)
- Република Србија (1992—2006)
- Аутономна Покрајина Војводина (1992—2006)
- Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1992—2006), под управом УН-а од 1999.
- Северно Косово (од 1999)
- Република Црна Гора (1992—2006)
- Република Србија (1992—2006)
Модерне српске земље[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
СРЈ и БиХ 1998. године
- Република Србија (Срби већински народ)
- Аутономна покрајина Војводина (Срби већински народ)
- Аутономна покрајина Косово и Метохија
- Босна и Херцеговина (Срби конститутиван народ)
- Република Српска (Срби већински народ)
- Федерација Босне и Херцеговине (Срби конститутиван народ)
- Брчко дистрикт
- Црна Гора (Српски језик главни говорни језик; најбројнији народ државе, Црногорци су српског порекла)
- Северна Македонија
Списак српских краљевина[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Срби су у току своје историје створили неколико краљевина на темељима различитих традиција.
Краљевина Дукља (1077—1142.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Прва српска краљевина створена је у Дукљи за време Михаила Војислављевића 1077. године.
Нестала је када се последњи краљ из лозе Војислављевића одрекао краљевског венца, мада је поново заживела за време Вукана Немањића и његових синова Ђорђа и Стефана, али само титуларно, у оквиру државе Немањића. Вукан и његови синови су носили звање „краља у Зети“.
Краљевина Рашка / Краљевина Србија (1217—1345.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Друга српска краљевина створена је у Рашкој за време Стефана Првовенчаног 1217. године.
Престала је да постоји 1345. године када се Стефан Душан прогласио за цара.
Сремска краљевина (1282—1325.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Сремска краљевина је била краткотрајна српска држава са центром у Доњем Срему (Мачви). Основао ју је краљ Стефан Драгутин, кога је наследио његов син Стефан Владислав II, након чије владавине је ова држава престала да постоји.
Држава краља Марка (1371—1395.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Држава краља Марка је настала распадом Српског царства на подручју западне Македоније. Овом државом је владао српски краљ Марко Мрњавчевић, од 1371. до 1395. године.
Краљевина Босна (1377—1463.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Последња средњовековна српска краљевина настала је 1377. године када се у манастиру Милешева над моштима светог Саве за краља овенчао Стефан Твртко I Котроманић.
Престала је да постоји 1463. године под налетима Турака који су погубили последњег босанског краља Стефана Томашевића.
Краљевина Србија (1882—1918.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Прва српска краљевина у новом веку створена је у Србији 1882. године када се за краља прогласио Милан Обреновић.
Престала је да постоји стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.
Краљевина Црна Гора (1910—1918.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Друга српска краљевина у новом веку проглашена је 1910. године, на педесетогодишњицу владавине Николе I Петровића.
Ушла је у састав Краљевине Србије 1918. године одлуком Подгоричке скупштине, а исте године се ствара и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца / Краљевина Југославија (1918—1941.)[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца створена је 1918. године, а преименована је у Краљевину Југославију 1929. године. Била је заједничка краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а њени краљеви су били из српске владарске династије Карађорђевић.
Формалне краљевине[уреди | уреди извор][уреди | уреди извор]
Током хабзбуршке управе у српским земљама постојале су три хабзбуршке територије претежно настањене Србима које су формално носиле назив краљевине, али су имале статус хабзбуршких покрајина, а не посебних или аутономних држава. Прва је била Краљевина Славонија, која је постојала од 1699. до 1868. године, друга Краљевина Србија, која је постојала од 1718. до 1739. године, а трећа Краљевина Босна, која је постојала од 1718. до 1739. године.