Момчило Перишић
| Момчило Перишић | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||
| Датум рођења | 22. мај 1944. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Коштунићи, Краљевина Југославија | ||||||||||||||||||
| Професија | војно лице | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
| Војна каријера | |||||||||||||||||||
| Образовање | Војна академија у Београду | ||||||||||||||||||
| Служба | 1966—1999 | ||||||||||||||||||
| Војска | Југословенска народна армија Војска Југославије | ||||||||||||||||||
| Чин | Генерал-пуковник | ||||||||||||||||||
| Одликовања |
| ||||||||||||||||||
.svg)
Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) бивши је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије. Осуђен је за шпијунажу и одавање државних тајни.
Биографија
[уреди | уреди извор]У Југословенску народну армију је ступио 1966. године. Завршио је Војну академију Копнене војске, Командно-штабну академију Копнене војске, и Командно-штабну школу оперативне Копнене војске.
Године 1991, када су избили ратови у бившој СФРЈ, Перишић је био на дужности команданта Артиљеријског школског центра у Задру.[1]
За начелника Генералштаба ВЈ именован је 29. августа 1993. године. На тој дужности био је до 24. новембра 1998. године. Активна војна служба му се завршила 17. марта 1999. године.
Био је један од лидера Демократске опозиције Србије. Након промена 2000. године, и избора нове Владе Србије, јануара 2001. године, Перишић је изабран за једног од потпредседника Владе коју је предводио Зоран Ђинђић.
14. марта 2002. године, Перишић је ухапшен у једном мотелу на Ибарској магистрали под оптужбом за шпијунажу у корист САД. Убрзо је поднео оставку на дужност потпредседника Владе 19. марта.
Марта 2005. године, након што је Хашки трибунал подигао оптужницу против њега којом га терети за ратне злочине почињене у Хрватској и Босни и Херцеговини, Перишић се добровољно предао том трибуналу. Суђење је почело октобра 2008. године.
Дана 6. септембра 2011. године, Хашки трибунал осудио је Перишића на 27 година затвора због злочина који су почињени над Муслиманима у БиХ 1993—1995. и над Хрватима у Хрватској.
Дана 28. фебруара 2013. Жалбено веће Хашког трибунала је ослободило Момчила Перишића по свим тачкама оптужнице.[2]
Српски контраобавештајци, на челу са генералом Ацом Томића су пратили Перишића, који се састајао са првим скретаром амбасаде САД у Београду, који је био челни човек ЦИА за земљу.[3] Пред Вишим судом у Београду је у фебруару 2021. осуђен на три године затворске казне за шпијунажу односно одавање државних тајни званичнику САД током 2002.[4] Дана 2. фебруара 2022. казна му је повећана на четири године затвора, због шпијунаже.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Trial Watch: Momcilo Perisic”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2008. г. Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „РТС: Перишић ослобођен”. Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Каран, Љубан (2006). Био сам официр КОС-а. Београд: Филип Вишњић. стр. 28.
- ^ „Yugoslav Army General Convicted of Spying for US”. Balkan Insight (на језику: енглески). 5. 2. 2021. Приступљено 8. 2. 2021.
- ^ „Povećana kazna Momčilu Perišiću osuđenom za špijunažu u korist SAD-a”. Balkan Insight (на језику: српски). 2. 3. 2022. Приступљено 3. 3. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.
|  | |
| ||
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
