Српска православна црква Светог Николе у Руми
| Српска православна црква Светог Николе у Руми | |
|---|---|
 Црква Светог Николе у Руми | |
| Опште информације | |
| Место | Рума |
| Општина | Рума |
| Време настанка | 1758. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Црква Светог Николе или Николајевска црква је српска православна црква у Руми, припада епархији сремској. Представља споменик културе као непокретно културно добро од великог значаја.
Историја цркве[уреди | уреди извор]
Може се претпоставити са великом вероватноћом да је Рума имала цркву још од најстаријих времена, јер се 1566. године међу становништвом помињу и три свештеника. Та црква је била претеча данашње Николајевске цркве, са истом црквеном, а тиме и сеоском славом. Године 1731. се помиње румски свештеник Стојан Орловић. Две године касније један извор наводи да Рума има од раније своју цркву, која је тада била изнова патосана, а верници су око цркве направили порту. Половином 18. века црква је носила име Св. Николе, вероватно наслеђено из старина, а помиње као дрвена са портом и неограђеним гробљем, „веома худа и стара“. Данашња црква је подигнута 1758. године.
Изглед[уреди | уреди извор]
Црква је једнобродне основе са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима, уобичајене оријентације. Фасаде су оживљене прислоњеним пиластрима и профилисаним кровним венцем. Западно прочеље је наглашено масивним звоником. Јужни портал уоквирују полу-стубови са тимпаноном у врху. Богата резба вишеспратне иконостасне преграде, изведене у духу класицизма, рад је Георгија Девића, из 1847. године. Декорација припада новосадским уметницима Павлу Чортановићу и његовом сину Павлу, који су ангажовани и за израду зидног сликарства. Представу Богородице са малим христом на Богородичином престолу осликао је Павле Симић 1850. године.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
