Портал:НОБ/Препоручени чланци
Душан Јерковић — Уча (Огар, код Пећинаца, 2. фебруар 1914 — Кадињача, код Ужица, 29. новембар 1941) био је учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Потицао је из учитељске породице. Завршио је Учитељску школу у Шапцу и до 1936. године је радио као учитељ. Прву службу добио је у селу Јакаљ, у ужичком крају. Због иступања против режима, заједно са супругом, такође учитељицом, био је 1939. године премештен у село Факовиће у источној Босни, где је службовао до почетка Другог светског рата. Припадао је групи учитеља-комуниста која се окупљала у друштву „Вук Караџић“. Преко брата Небојше, такође учитеља повезао се са илегалном Комунистичком партијом Југославије, чији је члан постао у годинама пред почетак рата.
Јула 1941. године је прешао у рачански крај, где је учествовао у организовању устанка. Био је најпре командир Рачанске партизанске чете, а након бројних успешних акција ове чете, у којима се истакао као добар командант, али и личном храброшћу, био је септембра 1941. године постављен за команданта Ужичког партизанског одреда. Под његовом комадом овај одред је ослободио Бајину Башту, Ивањицу, Чајетину, Пожегу и Косјерић. Након ослобођења Ужица и стварања слободне територије радио је у граду, који је био седиште војног и политичког руководства Народноослободилачког покрета и центар из кога се руководило ослободилачком борбом у целој Југославији.
Учествовао је у одбрани партизанске слободне територије, нарочито у време партизанско-четничког сукоба у јесен 1941. године. Када су у току завршних борби Прве непријатељске офанзиве, немачке снаге надирале из правца Бајине Баште ка Ужицу, Јерковић је 29. новембра 1941. године командовао деловима Ужичког одреда и Радничког батаљона у борби на Кадињачи, где је штићена одступница партизанским снагама и Врховоном штабу, који су се повлачили из Ужица. У овој борби погинуло је око 250 партизанских бораца, међу којима и њихов командант Душан Јерковић.
Чланци о личностима из Народноослободилачке борбе, који су од стране википедијине заједнице, проглашени за сјајне чланке:
- Вера Благојевић
- Бошко Буха
- Нада Димић
- Жарко Зрењанин
- Душан Јерковић
- Жикица Јовановић Шпанац
- Бранко Крсмановић
- Петар Лековић
- Васо Мискин Црни
- Марко Орешковић
- Ђоко Павићевић
- Даворјанка Пауновић Зденка
- Бранко Пешић
- Миладин Поповић
- Слободан Принцип Сељо
- Александар Ранковић
- Иван Рибар
- Јурица Рибар
- Младен Стојановић
- Јелена Ћетковић
- Стјепан Стева Филиповић
- Споменик борцима Револуције
- Споменик палим Крајишницима
- Сремски фронт
- Шеста личка пролетерска дивизија
- Партизанска споменица 1941.
Чланци о Народноослободилачкој борби, који су од стране википедијине заједнице, проглашени за добре чланке:
- Спасенија Цана Бабовић
- Слободан Бајић Паја
- Јосип Броз Тито
- Вељко Дугошевић
- Јанко Јанковић
- Вера Јоцић
- Вахида Маглајлић
- Иван Марковић Ирац
- Милан Мијалковић
- Иван Милутиновић
- Дринка Павловић
- Бошко Палковљевић Пинки
- Ненад Парента
- Лепа Радић
- Анђа Ранковић
- Војводина у Народноослободилачкој борби
- Орден народног хероја
- Спомен-гробље на Крушику
- Спомен-парк Крагујевачки октобар
- Споразуми Тито—Шубашић
Бошко Буха је југословенски партизански филм сниман током 1978. године, а премијерно је приказан 11. новембра 1978. године. Режирао га је Бранко Бауер, а сценарио су написали — Душан Перковић и Бошко Матић, један од деце-бораца Друге пролетерске бригаде и саборац Бошка Бухе. Филм је снимљен уз заједничку сарадњу више продуцентских кућа из читаве Југославије — „Центар филм” из Београда, „Кроација филм” из Загреба, „Кинема” из Сарајева, „Зета филм” из Будве и „Виба филм” Љубљане.
Централну тему филма чини прича о једном од најмлађих партизана-пионира Бошку Бухи (1926—1943), родом из Вировитице. Филм прати његов ратни пут од његовог ступања у Другу пролетерску бригаду до погибије септембра 1943. године. Упоредо с Бошком филм приказује и другу децу борце, који су припадали генерацији чије је детињство сурово прекинуо рат, присиливши их да прерано сазру. У предаху битака и исцрпљујућих маршева, међу њима би опет живнула клица нагона за игром и несташлуцима, дечја радозналост, прве љубави. Борећи се са одраслима та деца су се борила за остатке свог детињства. Поред Бошка, у филму се појављују и друге историјске личности — Саво Јовановић Сирогојно, Миодраг Миловановић Луне, Милена Ситерица, Драгутин Милошевић Чикало, као и лик докторке Раде, који је био базиран на личности Саше Божовић, лекарке Друге пролетерске бригаде, која је била сведок погибије Бошка Бухе.
Филм је био веома популаран у СФРЈ, а посебно је била популарна филмска нумера „Нек нас се сете”, чији је текст написао Душко Радовић, музику компоновао Зоран Симјановић, а отпевао Оливер Драгојевић. У филму је био ангажован велики број деце-глумаца, међу којима су били и касније познати глумци — Небојша Бакочевић, Ненад Ненадовић и Драган Бјелогрлић, коме је ово била прва филмска улога. Лик Бошка Бухе глумио је дечак Иван Кујунџић, кога публика, због физичке сличности, често меша са Славком Штимцем, који је био звезда ранијих Бауерових филмова — „Салаш у Малом Риту” и „Зимовање у Јакобсфелду”. Остале улоге у филму су тумачили познати југословенски глумци — Марко Николић, Жарко Радић, Љубиша Самарџић, Милена Дапчевић, Милан Штрљић, Мирољуб Лешо, Љиљана Благојевић и др. На Филмским сусретима у Нишу 1979. године глумац-натуршчик Иван Кујунџић је за улогу Бошка Бухе добио специјалну диплому, а филм је био награђиван и на фестивалима у иностранству у Бомбају и Линцу.