Десрбизација — разлика између измена
Нова страница: {{Срби}} '''Десрбизација''' или '''расрбљивање''' односно '''расрбљавање''' је процес губљења етни… |
м Разне исправке |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist| |
{{reflist|30em}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{colbegin|2}} |
{{colbegin|2}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа |
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ|pages=111-126}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|pages=207-218}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђурић|first=Вељко Ђ.|authorlink=Вељко Ђ. Ђурић|title=Усташе и православље: Хрватска православна црква|year=1989|location=Београд|url=https://books.google.com/books?id=AoWBAAAAIAAJ}} |
||
Ред 48: | Ред 48: | ||
* {{Cite book|ref=harv|last1=Kraljačić|first1=Tomislav|title=Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)|date=1987|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|url=https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last1=Kraljačić|first1=Tomislav|title=Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)|date=1987|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|url=https://books.google.com/books?id=2VBpAAAAMAAJ}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Лилић|first=Борислава|authorlink=Борислава Лилић|title=Бугарска егзархија у Нишавској епархији|journal=Лесковачки зборник|issue=33|year=1993|pages=181-187}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Лилић|first=Борислава|authorlink=Борислава Лилић|title=Бугарска егзархија у Нишавској епархији|journal=Лесковачки зборник|issue=33|year=1993|pages=181-187}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|issue=4|year=2013 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=61-72}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|title=Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање|url=https://books.google.com/books?id=j2lpAAAAMAAJ|journal=Вардарски зборник|issue=1|year=1999|pages=155-173}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|title=Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање|url=https://books.google.com/books?id=j2lpAAAAMAAJ|journal=Вардарски зборник|issue=1|year=1999|pages=155-173}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радовановић|first=Милован|title=Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије|journal=Архив за правне и друштвене науке|year=1998|volume=84|issue=3 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радовановић|first=Милован|title=Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије|journal=Архив за правне и друштвене науке|year=1998|volume=84|issue=3|url=https://books.google.com/books?id=e_eTAAAAMAAJ|pages=3-38}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Косовско-Метохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице|journal=Гласник Српског географског друштва|year=2005|volume=85|issue=1 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Косовско-Метохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице|journal=Гласник Српског географског друштва|year=2005|volume=85|issue=1|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-35930501187S|pages=187-198}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Степић|first=Миломир|title=Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице|journal=Политичка ревија|year=2014|volume=41|issue=3|url=http://www.politickarevija.rs/pr/CD%20pr%203-2014.pdf|pages=1-23}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Суботић|first=Момчило|title=Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана|journal=Национални интерес: Часопис за национална и државна питања|year=2009|volume=5|issue=3 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Суботић|first=Момчило|title=Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана|journal=Национални интерес: Часопис за национална и државна питања|year=2009|volume=5|issue=3|url=http://www.nacionalniinteres.rs/ni-2009-broj-03.pdf|pages=49-71}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Чавошки|first=Коста|authorlink=Коста Чавошки|title=Расрбљивање|year=2011|location=Нови Сад|publisher=Orpheus}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Чавошки|first=Коста|authorlink=Коста Чавошки|title=Расрбљивање|year=2011|location=Нови Сад|publisher=Orpheus}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шешум|first=Урош|title=Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902|journal=Српске студије|issue=4|year=2013 |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шешум|first=Урош|title=Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=73-103}} |
||
{{colend}} |
{{colend}} |
||
Верзија на датум 17. фебруар 2018. у 01:37
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Десрбизација или расрбљивање односно расрбљавање је процес губљења етничког, односно националног идентитета Срба.[1] Током историје, десрбизација је вршена у два основна облика: путем превођења појединаца или група из српског етничког корпуса у етнички корпус неког другог народа (на пример, десрбизација путем мађаризације), или у облику одвајања делова српског народа ради стварања посебних нација (на пример, десрбизација путем црногоризације).
Историја
Током османске владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на ислам, чиме је започео процес њихове акултурације, која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури. Овај процес је био посебно изражен на подручју Косова и Метохије, где упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.[2] Иако је део исламизираних Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до идентитетског отклона који је након аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.[3]
У јужним српским областима, након укидања Пећке патријаршије (1766) дошло је до покушаја хеленизације српских црквених установа од стране фанариота који су управљали Цариградском патријаршијом, што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања Бугарске егзархије, која је постала средство за спровођење десрбизације и бугаризације.[4]
У исто време, на подручјима под хабзбуршком влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем преверавања православних Срба и њиховог преобраћивања на римокатоличку веру, услед чега је долазило до њихое постепене акултурације и мађаризације (у областима Угарске), одосно хрватизације (у областима Хрватске и Славоније). Десрбизација је попримила геноцидне размере за време Другог светског рата (1941-1945), када је усташки режим на подручју Независне Државе Хрватске спроводио антисрпску политику по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину покатоличити и похрватити. Ради што брже десрбизације и похрваћивања преосталих Срба, усташки режим је почетком 1942. године створио и такозвану Хрватску православну цркву,[5]
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, за време комунистичке власти у Југославији. У раздобљу између два светска рата, Коминтерна се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње Краљевине Југославије и стварање посебне црногорске нације, тако да је истоветан став заузела и Комунистичка Партија Југославије.[6] Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања Народне Републике Црне Горе као федералне јединице у саставу нове Југославије (1945), комунистички режим је озваничио посебну црногорску нацију, чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и црногоризације.[7] Слична политика спровођена је и на подручју новостворене Народне Републике Македонија, где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну Македонску православну цркву.[8]
Види још
Референце
- ^ Чавошки 2011.
- ^ Радовановић 1998, стр. 3-38.
- ^ Kraljačić 1987.
- ^ Шешум 2013, стр. 73-103.
- ^ Ђурић 1989.
- ^ Димић 2001, стр. 285.
- ^ Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба
- ^ Пузовић 1999, стр. 155-173.
Литература
- Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
- Гавриловић, Славко (1996а). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
- Гавриловић, Славко (1996b). „Проблем унијаћења и кроатизације Срба”. Република Српска Крајина. Топуско-Книн-Београд: Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа. стр. 111—126.
- Гавриловић, Владан (2012). „Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века” (PDF). Српске студије (3): 207—218.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ђурић, Вељко Ђ. (1989). Усташе и православље: Хрватска православна црква. Београд.
- Јовановић, Батрић (2003). Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин. Београд: Српска школска књига.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник (33): 181—187.
- Недељковић, Славиша (2013). „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)” (PDF). Српске студије (4): 61—72.
- Пузовић, Предраг (1999). „Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање”. Вардарски зборник (1): 155—173.
- Радовановић, Милован (1998). „Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије”. Архив за правне и друштвене науке. 84 (3): 3—38.
- Степић, Миломир (2005). „Косовско-Метохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице”. Гласник Српског географског друштва. 85 (1): 187—198.
- Степић, Миломир (2014). „Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице” (PDF). Политичка ревија. 41 (3): 1—23.
- Суботић, Момчило (2009). „Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана” (PDF). Национални интерес: Часопис за национална и државна питања. 5 (3): 49—71.
- Чавошки, Коста (2011). Расрбљивање. Нови Сад: Orpheus.
- Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF). Српске студије (4): 73—103.