Ковин — разлика између измена

Координате: 44° 44′ 48″ С; 20° 58′ 35″ И / 44.74656° С; 20.97646° И / 44.74656; 20.97646
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 199: Ред 199:
== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}



== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= |url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_22_l.html|publisher= |location= Београд|id=|accessdate = 19. 3. 2013.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1914|title=Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690)|location=Загреб|url=https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1929|title=Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Крешић|first=Огњен|title=Петровићев санџак|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|pages=129-143|url=http://www.iib.ac.rs/assets/files/IstorijskiCasopis61(2012).pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2006|volume=73|pages=27-55|url=https://books.google.com/books?id=zAMsAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|chapter=Банат у средњем веку|title=Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова|year=2010|location=Београд|publisher=Вукова задужбина|pages=65-90|url=https://books.google.com/books?id=oGqzZwEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1955|title=Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва|url=https://books.google.com/books?id=MXmAvgAACAAJ|location=Београд|publisher=Научна књига}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1957|title=Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699|url=https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 4. новембар 2019. у 17:10

Ковин
Српска православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовин
Становништво
 — 2011.Пад 13.515
 — густина159/km2
Географске карактеристике
Координате44° 44′ 48″ С; 20° 58′ 35″ И / 44.74656° С; 20.97646° И / 44.74656; 20.97646
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Површина84,9 km2
Ковин на карти Србије
Ковин
Ковин
Ковин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26220
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаKO

Ковин је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобанатском округу, у АП Војводина. Према попису из 2011. године живело је 13.515 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.

Називи

Ковин је познат по још неким називима на другим језицима: рум. Cuvin, мађ. Kevevára, нем. Kubin.

Историја

Историја Ковина говори да се први земљорадници и сточари насељавају у Банат у млађем каменом добунеолиту. Налазишта неолита су пронађена код Ковина, Гаја и Дубовца, а остаци бронзаног доба откривени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка.

Ово подручје било је и на удару келтских племена која су се насељавала у Подунављу и доносила латенску културу. Део келтских племена Скордисци, стално се насељавају у Подунављу, а из латенског доба у општини Ковин откривена су налазишта код Плочице, Ковина и Дубовца. Из римског доба трагови римских утврђења откривени су између Дунавца и Поњавице, а на територији Ковина предмети из римског доба. Утврђење, које се данас зове Стари Град, је постојало још у римско доба јер су ту пронађени новчићи са разним ликовима укључујући и Јулија Цезара. Опека од које је сазидано утврђење је носила жиг VII Клаудијеве легије, а претпоставља се да се утврђење звало Контра Маргум (лат. Contra Margum) јер је било смештено насупрот ушћа Велике Мораве у Дунав, где је било утврђење под називом Маргум (лат. Margum). Постоје писани трагови да је утврђење служило и царевима Флавијусу и Константину. Такође постоје и писани трагови да је утврђење током времена имало назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.

Под данашњим именом се први пут помиње у 12. веку и касније, променом господара се мењао и назив града. Мађари су га звали Кеве, Кевин, Кев, а у 19. веку Темеш-Кубин, док је 1910. добио званичан назив Кевевара; Немци су га звали Кубин, а Срби увек — Ковин.

На месту прелаза преко Дунава је настало земљано па камено утврђење, а у његовој близини се формирала и варош. Тако је функционисао град са утврђењем у доба угарских и турских владара. Ковин је 1518. године добио статус слободног града.[1]

Почетком 18. века је као последица мировног споразума између Аустрије и Турске срушена ковинска тврђава (види: Остаци тврђаве у Ковину) а страдала је и варош. После тога губи на значају мада је овде било седиште граничне компаније, а почетком 19. века постаје и среско средиште.

Железница је дошла 1894. године када је саграђена пруга ВршацАлибунар–Ковин. Пруга се завршавала код Дунава и роба се претоварала на скеле и превозила преко. Зграда железничке станице још увек постоји али пруга већ дуго времена није у употреби.

Измисливши вест да су Срби отворили ватру на аустроугарску војску код Ковина, аустроугарски министар иностраних дела, гроф Берхтолд, узео је то као повод за рат и објавио га је 28. јула 1914.[2]

Друмски мост преко Дунава је саграђен 1976. године и од тада Ковин постаје транзитно место и саобраћајна раскрсница а Ковин све више осећа гравитационе утицаје Смедерева, које је ближе од Панчева.

Средњовековни Ковин

Средњовековни град Ковин подигнут је на левој обали Дунава, на насутом вештачком узвишењу које доминира ширим простором. Ковина је тада имао велики значај за одбрану јужне границе угарске државе. Тврђава постоји све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. године. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика, а северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130x150 m.

Остаци тврђаве су од 1995. године уписани као споменик културе од великог значаја у Републици Србији.[3]

Након одласка Турака

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Ковин припада Панчевачком дистрикту. Насеље је милитарског статуса, ту је царинарница а становништво претежно српско.[4]

Румунска православна црква

Географија

Ковин је смештен на рту дилувијалне терасе које дубоко задире према кориту Дунава, изнад алувијалне терасе која се простире од Иванова до Дубовца и према подели коју је сачинио Бранислав Букуров представља Банатско насеље ивичног типа.

Ковин је град четвртог ранга и представља локални гравитациони центар у панчевачком мезоподручју[5].

Становништво

Велике промене у броју и етничкој структури становништва јужног Баната настају током 18. века. Колонизација Немаца је почела после Пожаревачког мира, масовније насељавање Срба извршено је 1739. године након Београдског мира. Интензивније насељавање Мађара почело је после 1779. године, а планско насељавање Румуна било је у другој половини 18. века. Крајем 18. и почетком 19. века насељавају се Чеси, Словаци, Пољаци и други народи. Године 1919. на почетку живота Краљевине СХС варош Ковин је имао 6.720, a село Баваниште 6.173 житеља. Више од 4000 становника имали су Мраморак, Делиблато и Скореновац, a у Острову које сада припада општини Пожаревац, у то време живело је само 1.208 становника.

Према попису из 1900. године Ковин је имао 7.345 становника и током читавог 20. века број је растао уз два прекида због ратова.

Структура

У насељу Ковин живи 11.362 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 4.663 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 8.309
1953. 9.766
1961. 11.986
1971. 12.408
1981. 13.779
1991. 13.669 13.408
2002. 14.250 14.872
2011. 13.515
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
11.513 80,79%
Мађари
  
786 5,51%
Румуни
  
418 2,93%
Роми
  
286 2,00%
Југословени
  
180 1,26%
Црногорци
  
132 0,92%
Македонци
  
72 0,50%
Хрвати
  
66 0,46%
Словаци
  
33 0,23%
Бугари
  
28 0,19%
Словенци
  
27 0,18%
Немци
  
22 0,15%
Муслимани
  
14 0,09%
Чеси
  
13 0,09%
Власи
  
13 0,09%
Руси
  
5 0,03%
Украјинци
  
4 0,02%
Русини
  
2 0,01%
Буњевци
  
2 0,01%
Бошњаци
  
2 0,01%
Албанци
  
2 0,01%
непознато
  
185 1,29%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Тада је слободан град био још само Стари Сланкамен.
  2. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013. 
  3. ^ Остаци тврђаве града Ковина Национални центар за дигитализацију
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Насеља Баната, географске карактеристике, Слободан Ђурић, Матица српска, 2004, Нови Сад
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 


Литература

Спољашње везе

Географске референце