Krompir

Iz projekta Википедија

Skoči na: navigacija, pretraga
Krompir

Status ugroženosti:  Domestifikovana

Sistematika
carstvo: Plantae


razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Solanales
familija: Solanaceae
rod: Solanum
Binomijalna nomenklatura
Solanum tuberosum
L.
Ekologija taksona
Životna forma: G (geofita)

Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu[1], a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.

Sadržaj

[uredi] Botanički opis biljke

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, životne forme geofita - poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i potiče latinski naziv) po tipu krtole. Boja cveta varira od bele do ružičaste i ljubičaste, sa jarko žuto obojenim prašnicima. Uzgajani varijeteti su uglavnom bespolni (bez cvetova ili sa sterilnim cvetovima). Oprašivanje je u većini slučajeva spoljno (insektima, vetrom), ali postoje i podaci o samooprašivanju/samooplođenju. Svi varijeteti krompira se mogu vegetativno raznožavati krtolama. Plodovi fertilnih varijeteta su bobice, podsećaju na male zelene plodove paradajza. Često se krtole nazivau plodovima krompira, ali je ovo botaniči neispravno. U plodu se može naći i do 300 semena.

cvetovi

cvetovi

krtole

[uredi] Istorija

Domestifikacija krompira je bila predmet velikih spekulacija. Primerke koje je Karl fon Line opisao kao tip vrste pripadali su podvrsti S. tuberosum ssp. tuberosum koji raste u šumama u arhipelagu Čiloe.

Međutim, arheološki dokazi ipak nisu navodili ni na kakve konkretne i definitivne zaključke, što je išlo u prilog mogućoj tezi o „dualnom poreklu“ krompira sa glavnim centrom na Andima Perua i Bolivije, i sporednim centrom u Arhipelagu Čiloe[2]. koju je predložio botaničar i genetičar Nikolaj Ivanovič Vavilov u svojoj studiji o geografiji domestikovanih biljaka. U skladu sa ovom teorijom, jedna podvrsta potiče sa visoravni, gde su je Inke i Tivanake verovatno domestifikovale u 7. milenijumu pre n. e., dok druga potiče iz arhipelaga Čiloe.

Kontroverza se razrešila 2005. godine, kada je objavljena genetička studija koju je vodio i sproveo botaničar Dejvid Spuner na Univerzitetu u Viskonsinu. Spuner je stručnjak koji radi na Odseku za poljoprivredu u SAD. On je ustanovio preko analiza genetskih oznaka nekih 360 vrsti krompira da "sve vrste koje se danas gaje potiču od domestifikacije S. bukasovii sa juga Perua i zapada Bolivije, koja se desila nekih 8000 godina pre n. e.

Mnoge od ovih vrsti potiču od čileanskog hibrida dobijenog ukrštanjem ove vrste i jednog divljeg varijeteta koji raste u pampi[3], čime se dobila S. tuberosum ssp. tuberosum, od koje potiče danas najmanje 286. domaćih vrsti[4], što ih u svakom slučaju ne čini obavezno[5] precima hiljade drugih varijeteta ove podvrste koje danas postoje i koja se najviše gaji u svetu[6]. Osnovna razlika između ove i S. tuberosum ssp. andigena, prvobitnog krompira sa peruanskih Anda, je u ciklusu svetlosti koji im je potreban: dok je peruanska podvrsta prilagođena kratkim danima i ne cveta niti proizvodi koren ako je previše izložena svetlosti, podvrsta tuberosum zahteva dosta svetlosti.

Teorija da o peruanskom poreklu krompira je dosta stara i procenjuje se da u Peruu ima više od 3.000 raznih domaćih vrsti krompira, a neke od njih ne mogu biti uzgajane van Perua jer zahtevaju specifične klimatske i agroekološke uslove[7].

[uredi] Početak korišćenja krompira u Evropi

Veliki broj gajenog povrća je poreklom sa teritorija Južne Amerike, i većina je uvedena u upotrebu u Evropi ubrzo posle Kolumbovog putovanja 1492. godine, ali je krompir uvežen znatno kasnije. Uzrok ovom „kašnjenju" se može naći u podatku da je uzgajan u višim delovima Anda, koje su Španci posetili tek 1532. godine. Prvi pomen krompira u Kolumbiji se nalazi u literaturi iz 1537. godine (pominje ga Pedro Sijesa Leon, savremenik Fransiska Pizara), a kao nova biljka opisan je tek 1552. Datum prenošenja krompira u Evropu nije još utvrđen (i verovatno nije ni zapisan), ali se može utvrditi najranije prisustvo krompira na evropskom koontinentu.[8]

Krompir je 1588. godine već bio poznat i gajen u određenim delovima Italije, što ukazuje na još raniju širu upotrebu ove biljke u Španiji[9]. Postoje indicije da je uzgoj krompira u Španiji postojao pre 1573. godine[9]. Skoro su pronađeni podaci o izvozu krompira sa Kanarskih ostrva za Antverpen u novembru 1567. godine. Ako se pretpostavi da je verovatno uzgajan bar pet godina na samim Kanarskim ostrvima, godine oko 1562. bi se mogle označiti kao godine introdukcije krompira u Evropu[8]. Ovo bi značilo da je krompir stigao u Evropu samo deset godina posle opisivanja vrste, odnosno oko 30 godina posle Pizara[8], kao i da je najpre uzgajan na ostrvima, a tek kasnije i u kontinentalnoj Španiji.


[uredi] Ostali podaci

Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. Krompir napada insekt krompirova zlatica koja može biti pogubna za rod.

[uredi] Spoljašnje veze

Викизворник
Vikimedija ostava ima još srodnih multimedijalnih datoteka:
Викиврсте
Vikivrste imaju podataka o:

[uredi] Literatura

  1. ^ Genetički podaci o jedinstvenom događaju domestifikacije krompira
  2. ^ Вавилов, Николай И. (Vavilov, Nikolai I) ([1940] 1987), Учение о происхождении культурных растений после Дарвина, Ленинград: Советская наука .
  3. ^ Spooner, David M.; McLean, Karen; Ramsay, Gavin; Waugh, Robbie; y Bryan, Glenn J. (2005): "A single domestication for potato based on multilocus amplified fragment length polymorphism genotyping", en Proceedings of the National Academy of Sciences, vol. , Nº 102.
  4. ^ Proyecto UACh-FIA busca rescatar variedades de papas chilotas, Facultad de Ciencias Agrarias UACh (On line) [mart, 2007]
  5. ^ Contreras M., Andrés, Germoplasma chileno de papas (Solanum spp.), Instituto de Producción y Sanidad Vegetal, Universidad Austral de Chile, Facultad de Ciencias Agrarias UACh (On line) mart, 2007.
  6. ^ Turner, Stephen and Molyneaux, Heather (2004), Agricultural Science, Potato Breeding, and the Fredericton Experimental Station, 1912-1966, Acadiensis [Online], vol. 33 nº 2 mart, 2007
  7. ^ Centro Internacional de la Papa (2006), Papas nativas poseen ventajas comparativas que deben ser aprovechadas (2006)
  8. ^ 8,0 8,1 8,2 Hawkes, J. G. & Francisco-Ortega, J. 1993. The early history of the potato in Europe. Euphytica (70):1-2. pp: 1-7. DOI:10.1007/BF00029633
  9. ^ 9,0 9,1 Redcliffe N. S. 1985.The History and Social Influence of the Potato (2nd Edition). Cambridge University Press. ISBN: 0521077834.



Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80"