Krompir

Uredi veze
Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Krompir
Krtole krompir se javljuju u različitim bojama, oblicima i veličinama
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Solanales
Porodica: Solanaceae
Rod: Solanum
Vrsta:
S. tuberosum
Binomno ime
Solanum tuberosum
Sinonimi[1]
Spisak
    • S. andigenum Juz. & Bukasov
    • S. apurimacense Vargas
    • S. aquinas Bukasov
    • S. chiloense Berthault
    • S. chilotanum Hawkes
    • S. cultum Berthault
    • S. diemii Brücher
    • S. estradae L.E. López
    • S. fonckii Phil.
    • S. herrerae Juz.
    • S. kesselbrenneri Juz. & Bukasov
    • S. leptostigma Juz. & Buk.
    • S. molinae Juz.
    • S. oceanicum Brücher
    • S. ochoanum Lechn.
    • S. sanmartiniense Brucher
    • S. subandigena Hawkes
    • S. tascalense Brucher
    • S. zykinii Lechn.

Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Reč „krompir“ se može odnositi na bilo samu biljku ili na jestivu krtolu.[2] Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu[3], a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka. U Andima se kultiviraju i neke druge blisko srodne vrste.

Krompir je postao osnovna hrana u mnogim delovima sveta i integralni deo znatnog dela svetskih zaliha hrane. On je četvrti po veličini usev u svetu, nakon kukuruza, pšenice, i pirinča.[4] Zeleno lišće i i zelena kora krtola nakon izlaganja svetlosti su toksični.

Divlje vrste krompira su prisutne širom Amerika od Sjedinjenih Država do južnog Čilea.[5] Za krompir se nekad smatralo da je bio domestikovan nezavisno na više lokacija,[6] ali su kasnija genetička testiranja širokog varijeteta kultivara i divljih vrsta pokazala da postoji samo jedno mesto porekla krompira u oblasti današnjeg južnog Perua i ekstremne severozapadne Bolivije (od vrsta u Solanum brevicaule kompleksu), gde je do domestikacije došlo oko pre 7.000–10.000 godina.[7][8][9] Nakon milenijuma selektivnog uzgoja, sad postoji preko hiljadu različitih tipova krompira.[8] Preko 99% u današnje vreme kultivisanog krompira širom sveta potiču od sorti koje vode poreklo iz nizija južnog-centralnog Čilea, koje su zamenile ranije popularne varijante sa Anda.[10][11]

Lokalni značaj krompira je promenljiv i brzo se menja. On je i danje esencijalni usev u Evropi (posebno u istočnoj i centralnoj Evropi), gde je proizvodnja po glavi stanovnika još uvek najveća na svetu, međutim najveći deo brzog širenja tokom zadnjih dekada se odvio u južnoj i istočnoj Aziji. Godine 2014, Kina je predvodila svetsku proizvodnju krompira, i zajedno sa Indijom, proizvela je 37% krompira globalno.[12]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Srpski naziv krompir predstavlja germanizam (od Grundbirne)[13] koji znači „kruška iz zemlje”.[14]

Biljka se kolokvijalno i dijalektalno naziva krtola, što je zabeleženo u Srpskom dijalektološkom zborniku.[15] Ovaj oblik navodi i Srpska čitanka J. Gašpara iz 1871. godine.[16] Danas se krtola primarno odnosi na zadebljani, podzemni deo stabla ili korena (npr. krtola krompira).[17][18]

Botanički opis biljke[uredi | uredi izvor]

Krompir je višegodišnja zeljasta biljka, visine od pola metra do jednog metra, životne forme geofita - poseduje podzemno stablo (tuber, odakle i potiče latinski naziv) po tipu krtole. Zapravo, na rizomu se nalaze brojne stolone na kojima se formiraju krtole. Listovi su perasto deljeni. Postavljeni su naizmenično. Boja cveta varira od bele do ružičaste i ljubičaste, sa jarko žuto obojenim prašnicima koji su srasli sa osnovnom krunice, dok su im antere međusobno priljubljene. Cvetovi su inače aktinomorfni, postavljeni terminalno i grupisani u cimozne cvasti uvojke. I krunica i čašica imaju po pet listića, sa tim da boju cvetu daje krunica koja je inače simpentalna. Prašnici su sa anterama koje se otvaraju na vrhu sa dve pore, a plodnik je dvook. Stubić plodnika je duži od prašnika. Cveta od juna do avgusta. Uzgajani varijeteti su uglavnom bespolni (bez cvetova ili sa sterilnim cvetovima). Oprašivanje je u većini slučajeva spoljno (insektima, vetrom), ali postoje i podaci o samooprašivanju/samooplođenju. Svi varijeteti krompira se mogu vegetativno razmnožavati krtolama. Plodovi fertilnih varijeteta su sočne žućkastozelene bobice koje podsećaju na male zelene plodove paradajza. Često se krtole nazivaju plodovima krompira, ali je ovo botanički neispravno. U plodu se može naći i do 300 semena.[19]

  • cvetovi
    cvetovi
  • cvetovi
    cvetovi
  • cvetovi
    cvetovi

Istorija[uredi | uredi izvor]

Domestifikacija krompira je bila predmet velikih spekulacija. Primerke koje je Karl fon Line opisao kao tip vrste pripadali su podvrsti S. tuberosum ssp. tuberosum koji raste u šumama u arhipelagu Čiloe.

Međutim, arheološki dokazi ipak nisu navodili ni na kakve konkretne i definitivne zaključke, što je išlo u prilog mogućoj tezi o „dualnom poreklu“ krompira sa glavnim centrom na Andima Perua i Bolivije, i sporednim centrom u Arhipelagu Čiloe[20]. koju je predložio botaničar i genetičar Nikolaj Ivanovič Vavilov u svojoj studiji o geografiji domestikovanih biljaka. U skladu sa ovom teorijom, jedna podvrsta potiče sa visoravni, gde su je Inke i Tivanake verovatno domestifikovale u 7. milenijumu p. n. e., dok druga potiče iz arhipelaga Čiloe.

Kontroverza se razrešila 2005. godine, kada je objavljena genetička studija koju je vodio i sproveo botaničar Dejvid Spuner na Univerzitetu u Viskonsinu. Spuner je stručnjak koji radi na Odseku za poljoprivredu u SAD. On je ustanovio preko analiza genetskih oznaka nekih 360 vrsti krompira da „sve vrste koje se danas gaje potiču od domestifikacije S. bukasovii sa juga Perua i zapada Bolivije, koja se desila nekih 8000 godina p. n. e.

Mnoge od ovih vrsti potiču od čileanskog hibrida dobijenog ukrštanjem ove vrste i jednog divljeg varijeteta koji raste u pampi,[21] čime se dobila S. tuberosum ssp. tuberosum, od koje potiče danas najmanje 286. domaćih vrsti[22], što ih u svakom slučaju ne čini obavezno[23] precima hiljade drugih varijeteta ove podvrste koje danas postoje i koja se najviše gaji u svetu[24]. Osnovna razlika između ove i S. tuberosum ssp. andigena, prvobitnog krompira sa peruanskih Anda, je u ciklusu svetlosti koji im je potreban: dok je peruanska podvrsta prilagođena kratkim danima i ne cveta niti proizvodi koren ako je previše izložena svetlosti, podvrsta tuberosum zahteva dosta svetlosti.

Teorija da o peruanskom poreklu krompira je dosta stara i procenjuje se da u Peruu ima više od 3.000 raznih domaćih vrsti krompira, a neke od njih ne mogu biti uzgajane van Perua jer zahtevaju specifične klimatske i agroekološke uslove.

Početak korišćenja krompira u Evropi[uredi | uredi izvor]

Veliki broj gajenog povrća je poreklom sa teritorija Južne Amerike, i većina je uvedena u upotrebu u Evropi ubrzo posle Kolumbovog putovanja 1492. godine, ali je krompir uvezen znatno kasnije. Uzrok ovom „kašnjenju“ se može naći u podatku da je uzgajan u višim delovima Anda, koje su Španci posetili tek 1532. godine. Prvi pomen krompira u Kolumbiji se nalazi u literaturi iz 1537. godine (pominje ga Pedro Sijesa Leon, savremenik Fransiska Pizara), a kao nova biljka opisan je tek 1552. Datum prenošenja krompira u Evropu nije još utvrđen (i verovatno nije ni zapisan), ali se može utvrditi najranije prisustvo krompira na evropskom koontinentu.[25]

Krompir je 1588. godine već bio poznat i gajen u određenim delovima Italije, što ukazuje na još raniju širu upotrebu ove biljke u Španiji.[26] Postoje indicije da je uzgoj krompira u Španiji postojao pre 1573. godine[26]. Skoro su pronađeni podaci o izvozu krompira sa Kanarskih ostrva za Antverpen u novembru 1567. godine. Ako se pretpostavi da je verovatno uzgajan bar pet godina na samim Kanarskim ostrvima, godine oko 1562. bi se mogle označiti kao godine introdukcije krompira u Evropu[25]. Ovo bi značilo da je krompir stigao u Evropu samo deset godina posle opisivanja vrste, odnosno oko 30 godina posle Pizara[25], kao i da je najpre uzgajan na ostrvima, a tek kasnije i u kontinentalnoj Španiji.

Krompir se u Evropi koristio uglavnom kao hrana za stoku. U Francuskoj je čak bilo zabranjeno da se uzgaja krompir jer se verovalo da izaziva leprozu. Zaslugom francuskom agronoma Antoana Augustina Parmentjea, upotreba krompira za ishranu ljudi se proširila širom Evrope. On je proširio glasine da je krompir hrana rezervisana samo za bogate i naredio vojnicima da čuvaju vrtove zasejane krompirom. Siromašno stanovništvo je u godinama velikih gladi u predrevolucionarnoj Francuskoj kralo i jelo krompir. Krompir je u centralnu Srbiju doneo Dositej Obradović na početku Prvog srpskog ustanka.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Svet[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja tokom 2006. i 2007.
Br. Proizvodnja u 2007. Količina u
tonama (t) 		Br. Proizvodnja
po glavi stanovnika u 2006. 		Količina
kg/stanovniku
1  Kina 72.000.000 1  Belorusija 835,6
2  Rusija 36.784.200 2  Holandija 415,1
3  Indija 26.280.000 3  Ukrajina 414,8
4  Ukrajina 19.102.300 4  Danska 291,1
5  SAD 17.653.920 5  Letonija 286,0
6  Nemačka 11.604.500 6  Poljska 271,5
7  Poljska 11.221.100 7  Belgija 267,4
8  Belorusija 8.744.000 8  Litvanija 261,2
9  Holandija 7.200.000 9  Rusija 259,0
10  Francuska 6.271.000 10  Kirgistan 219,4
Proizvodnja tokom 2007. iznosila je 321.696.483 t

Proizvodnja krompira na svetskom nivou stalno je u porastu. Lideri u proizvodnji bile su zemlje razvijenijeg severa, međutim, naglim ekonomskim razvojem Kine, Indije i Brazila, nerazvijene zemlje konstantno beleže porast proizvodnje. Količina proizvedenog krompira u razvijenim regijama smanjila se sa 183,13 miliona t, koliko je iznosila 1991. na 155,56 miliona t u 2007, dok su nerazvijeni krajevi gotovo udvostručili proizvodnju sa 84,86 na 165,15 miliona tona za isti vremenski period. Po prvi put u istoriji industrije proizvodnje krompira, lidersku poziciju preuzele su nerazvijene države koje su 2005. imale 160.000 t više, i beleže stalni rast.

Današnji svetski lider u proizvodnju je Kina sa 72.000.000 t u 2007. Međutim, mereno po glavi stanovnika, Belorusija proizvodi 835,6 kg, što je svrstava u najvećeg proizvođača u odnosu na broj stanovnika.

Ukupno je tokom 2007. proizvedeno 321.169.000 t krompira. Zanimljivo je da proizvodnja Kine i Rusije predstavlja gotovo 1/3 svetske proizvodnje.

Afrika[uredi | uredi izvor]

Uzgajanje krompira na tlu Afrike počelo je s početkom 20. veka ali zbog loših finansijskih uslova, i nemogućnosti ulaganja u poljoprivredu, prinosi su vekovima bili mali. Međutim, sticanjem nezavisnosti i jačanjem ekonomija, pre svega Egipta i Južne Afrike, investicije u razvoju navodnjavanja i nabavku mašina pripomogle se i industriji krompira. Afrika je sa 2 miliona tona, koliko je proizvodila 1960, svoju proizvodnju povećala na preko 16 miliona. Najveći prinos od 16,5 miliona tona zabeležen je 2005.

Danas se krompir uzgaja na 1.502.695 ha sa kojih se sakupi oko 16,3 t (2007) odnosno na prosečno 10,86 t/ha. Najveći proizvođač je Egipat sa 2,6 miliona tona, dok drugo mesto dele Malavi, Južna Afrika i Alžir.

Azija i Okeanija[uredi | uredi izvor]

Azijski region predstavlja glavnog snabdevača svetskog tržišta krompira. Sama Kina učestvuje sa više od 20%, koja na svojih 5 miliona hektara proizvodi 72.000.000 t krompira. Ne računajući proizvodnju Ruske Federacije koja se svrstava u evropske, a ne u azijske proizvođače, drugi veliki proizvođač je Indija, iza koje slede Iran i Bangladeš.

Australija ima samo 32.000 hektara zasađenim pod krompirom, koji daju oko 1,1 tone. Međutim, zahvaljujući povoljnim uslovima proizvodnja po hektaru iznosi oko 39,5 t što je iznad svetskog proseka. Najveći prinos po hektaru ima Novi Zeland od 42 tone.

Evropa[uredi | uredi izvor]

Mala plantaža krompira u Srbiji.

Uzgajanje krompira na evropskom tlu počelo je još u 16. veku. Evropa je donedavno bila svetski lider u proizvodnji, međutim među 10 najvećih proizvođača sveta i dalje je 7 evropskih zemalja gde najviše zasađenih površina ima Rusija. Još za vreme Sovjetskog Saveza proizvodila je preko 100.000.000 tona godišnje. Raspad Sovjetskog Saveza i dugogodišnja ekonomska kriza uticala je na to da se proizvodnja smanji na sadašnjih 36.784.200 t. I pored toga ona je Drugi svetski proizvođač. Zavidnu proizvodnju ima i Ukrajina (19,1 miliona t), Nemačka (11,6 miliona t), Poljska (11,1 miliona t), Belorusija (8,7 miliona t), Holandija (7,2 miliona tona) i Francuska (6,2 miliona t).

Srbija ima zaslađena oko 100.000 hektara, koji su u 2004. dali 975.090 t. Nedovoljna ulaganja u poljoprivredni sektor imala su za posledicu manju količinu prinosa u odnosu na ostale zapadnoevropske zemlje. Tokom 2004. srpski proizvođači izvezli su oko 9.01 t što im je dovelo prihode od preko 29 miliona dinara. Najveći inostrani kupac bila je Rumunija. Iako je ona jedna od većih proizvođača, gotovo 60% krompira iz Srbije, završilo je na rumunskom tržištu.[27]

Latinska Amerika[uredi | uredi izvor]

Iako je Južna Amerika prapostojbina krompira, latinoameričke države su proizvođači sa najnižim prinosima. Tokom 2007. proizveli su 16 124.302 t što je oko 200.000 t manje od afričke proizvodnje. Najveće količine krompira ima Brazil, 3,3 miliona tona, koje su namenjene pre svega za izvoz. Na drugom mestu sa proizvedenih 3,2 miliona t je Peru, iako ima skoro duplo više zasađenih površina. Meksiko je sa 1,5 miliona tona na 5. mestu.

SAD i Kanada[uredi | uredi izvor]

Plantaža krompira u SAD.

Zanimljivo je da je uzgajanje krompira na američkom tlu počelo u 18. veku. Prema nekim podacima, prvi pečeni krompir služen je u Beloj kući za vreme mandata Tomasa Džefersona. Vekovna ulaganja u poljoprivredu dovela su SAD u grupu lidera u proizvodnju krompira. Sa prinosom od 38,7 t/ha ima produktivnost 2,5 puta veću od svetske. Na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država postoji 456.000 ha zasađenih pod ovom kulturom. Tokom 2007. ukupna proizvodnja bila je nešto više od 17,65 miliona tona, što je bilo dovoljno da SAD svrsta kao petog svetskog proizvođača. Oko 60% proizvedenog krompira izveze se su u vidu gotovih ili polugotovih proizvoda, dok se procenjuje da svaki Amerikanac godišnje pojede oko 56 kg.

U Kanadi su se prve plantaže krompira pojavile u Nju Bransviku sredinom 17. veka.[28] Danas je ona 13. svetska sila u krompirskoj industriji koja je tokom 2007. proizvela više od 4,9 miliona tona.

Primena[uredi | uredi izvor]

Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. Naime, ovo je četvrta po redu namirnica po rasprostranjenosti u svetu posle kukuruza, pšenice i pirinča. Ova biljka raste na svim geografskim dužinama i pri tome zahteva sasvim malo prostora, odnosno zemljišta, a može da se sačuva i do šest meseci bez frižidera. Veoma je hranljiv. Krompir napada insekt krompirova zlatica, koja može biti pogubna za rod, ali ukoliko je zdrav, iskoristljivo je 85% roda, za razliku od žitarica kod kojih je iskoristivo 50%. Zato i ne čudi što je organizacija za hranu i poljoprivredu (skraćeno: FAO, engl. Food and agriculture organization) 2008. godinu proglasila Međunarodnom godinom krompira.[29] U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. U industriji se krompir često prerađuje u granule, ljuspice ili brašno, pri čemu se oslobađa od vode. To se dalje može iskoristiti kao stočna hrana, ali i u ljudskoj ishrani za zgušnjavanje sosova ili omekšavanje poslastica. Skrob, glavni sastojak krompira se hidrolizom može razložiti na glukozu, koja se opet alkoholnim vrenjem može prevesti u alkohol. Na taj način nastaju votka i akvavit, rakija popularna u Skandinaviji.[29]

Oko dve trećine roda krompira se koristi u ishrani, ali krtola se koristi i u druge svrhe. Skrob iz krompira se koristi za ukrućivanje tkanina i tapeta (štirak), kao dodatak bojama da bi se zgusnule, a upotrebljava se i pri štampanju na pamuku i lanu. Krompir se koristi i za dobijanje važnih kiselina: limunske i fumarne, ali i etanola, koji služi kao gorivo i za dobijanje bioplastike.

Krompir je i lekovita biljka. Kriške krompira sprečavaju izbijanje plika usled opekotina.[30] Kriške krompira ili skrob iz njega mogu otkloniti mrlje od spanaća ili masti, a takođe se u vodi u kojoj se kuvao krompir lako čisti srebrnina. Takođe sa odeće otklanja i tragove od znoja, a može se koristiti i kao dezodorans. Konačno, može se koristiti i kao herbicid.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Arhivirano iz originala 27. 08. 2017. g. Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  2. ^ „Potato - Definition of potato by Merriam-Webster”. merriam-webster.com. 21. 6. 2023. 
  3. ^ Genetički podaci o jedinstvenom događaju domestifikacije krompira, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  4. ^ „International Year of the Potato 2008 – The potato” (PDF). United Nations Food and Agricultural Organisation. 2009. Pristupljeno 26. 10. 2011. [mrtva veza]
  5. ^ Hijmans, RJ; Spooner, DM (2001). „Geographic distribution of wild potato species”. American Journal of Botany. Botanical Society of America. 88 (11): 2101—12. JSTOR 3558435. PMID 21669641. doi:10.2307/3558435. 
  6. ^ University of Wisconsin-Madison, Finding rewrites the evolutionary history of the origin of potatoes (2005) [1]
  7. ^ Spooner, David M.; McLean, Karen; Ramsay, Gavin; Waugh, Robbie; Bryan, Glenn J. (29. 9. 2005). „A single domestication for potato based on multilocus amplified fragment length polymorphism genotyping”. PNAS. 102 (41): 14694—99. Bibcode:2005PNAS..10214694S. PMC 1253605 Slobodan pristup. PMID 16203994. doi:10.1073/pnas.0507400102 Slobodan pristup. 
  8. ^ a b Office of International Affairs (1989). Lost Crops of the Incas: Little-Known Plants of the Andes with Promise for Worldwide Cultivation. nap.edu. str. 92. ISBN 978-0-309-04264-2. 
  9. ^ Francis, John Michael (2006). Iberia and the Americas: Culture, Politics, and History : a Multidisciplinary Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 867. ISBN 978-1-85109-421-9. 
  10. ^ Miller, N (29. 1. 2008). „Using DNA, scientists hunt for the roots of the modern potato”. American Association for the Advancement of Science. Pristupljeno 10. 9. 2008. 
  11. ^ Ames, M.; Spooner, D. M. (2008). „DNA from herbarium specimens settles a controversy about origins of the European potato”. American Journal of Botany. 95 (2): 252—257. PMID 21632349. S2CID 41052277. doi:10.3732/ajb.95.2.252. 
  12. ^ „Potato production in 2014; Region/World/Production Quantity/Crops from pick lists”. UN Food and Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2016. Pristupljeno 6. 5. 2017. 
  13. ^ Pešikan, Mitar (1. 1. 1976). Naš jezik 22. Institut za srpski jezik SANU. str. 127. 
  14. ^ „Krompir, kralj priloga: Jača imunitet, čuva srce i krvne sudove, umiruje stomak”. Informer. 16. 2. 2018. Pristupljeno 13. 11. 2019. 
  15. ^ Ivić, Pavle (1. 1. 1997). Srpski dijalektološki zbornik 44. Institut za srpski jezik SANU. str. 195. 
  16. ^ Gáspár, J. (1872). Srpska tschitanka: Serbisches Lesebuch für die Volksschule, übersetzt aus dem Ungarischen des J. Gáspár. II. str. 124. 
  17. ^ „Tuber | meaning”. Cambridge English Dictionary (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 11. 2019. 
  18. ^ „Tuber | Definition and Meaning”. Collins English Dictionary (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 11. 2019. 
  19. ^ Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
  20. ^ Vavilov, Nikolaй I. (Vavilov, Nikolai I) ([1940] 1987), Učenie o proishoždenii kulьturnыh rasteniй posle Darvina, Leningrad: Sovetskaя nauka .
  21. ^ Spooner, David M.; McLean, Karen; Ramsay, Gavin; Waugh, Robbie; y Bryan, Glenn J. (2005): "A single domestication for potato based on multilocus amplified fragment length polymorphism genotyping", en Proceedings of the National Academy of Sciences, vol., Nº 102.
  22. ^ Proyecto UACh-FIA busca rescatar variedades de papas chilotas, Facultad de Ciencias Agrarias UACh [mart, 2007].
  23. ^ Contreras M., Andrés, Germoplasma chileno de papas (Solanum spp.) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2020), Instituto de Producción y Sanidad Vegetal, Universidad Austral de Chile, Facultad de Ciencias Agrarias UACh (On line) mart, 2007.
  24. ^ Turner, Stephen and Molyneaux, Heather (2004), Agricultural Science, Potato Breeding, and the Fredericton Experimental Station, 1912-1966, Acadiensis [Online], vol. 33 nº 2. mart 2007
  25. ^ a b v Hawkes, J. G.; Francisco-Ortega, J. (1993). „The early history of the potato in Europe”. Euphytica. 70 (1–2): 1—7. S2CID 25078696. doi:10.1007/BF00029633. 
  26. ^ a b Salaman 1985
  27. ^ Brendovi Srbije - Krompir Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. januar 2009), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  28. ^ Proizvodnja krompira u Severnoj Americi. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. novembar 2008), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  29. ^ a b v Politikin zabavnik broj 2962, datum: 14.11.2008, strane: 56-58. Izdaje i štampa: Politika AD.
  30. ^ M H Keswani; A M Vartak; A Patil; J W Davies (1990). „Histological and bacteriological studies of burn wounds treated with boiled potato peel dressings”. Burns. 16 (2): 137—43. PMID 2350410. doi:10.1016/0305-4179(90)90175-v. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кромпир&oldid=27549524”