Pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji
StatusKandidat
Otvorenih poglavlja14
Zatvorenih poglavlja0
Veb-sajt
Statistika
EU prosekBosna i Hercegovina
PKM BDP ($ M)552.78067.919
PKM per capita ($)40.60019.690
Površina (km²)165.04851.129
Stanovništvo18.583.5983.219.415
Bosna i Hercegovina
Ovaj članak je dio serije o
političkom sistemu Bosne i Hercegovine
Ustav
Dejtonski sporazum
Ustavni sud
Visoki predstavnik
Kristijan Šmit (osporeno)
Predsjedništvo
Željko Komšić (DF) [predsjedavajući]
Denis Bećirović (SDP BiH) [član]
Željka Cvijanović (SNSD) [član]
Parlamentarna skupština
Predstavnički dom
Dom naroda
Savjet ministara
Predsjedavajući:
Borjana Krišto
Ministarstva:
Odbrana
Bezbjednost
Spoljni poslovi
Civilni poslovi
Pravda
Finansije
Spoljna trgovina
Komunikacije i transport
Ljudska prava i izbjeglice
Sudska vlast
Sud
Tužilaštvo
Visoki sudski i tužilački savjet
Izbori
Lokalni 2020.
Opšti 2022.
Administrativna podjela
Entiteti:
Federacija Bosne i Hercegovine
({{politika}})
Republika Srpska
({{politika}})
Brčko Distrikt

Pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji je cilj sadašnjih odnosa dva entiteta. Bosnu i Hercegovinu je EU priznala kao „zemlju kandidata“ za pristupanje od odluke Evropskog saveta 2022. godine i nalazi se na aktuelnoj agendi budućeg proširenja EU. Bosna i Hercegovina učestvuje u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a trgovinski odnosi su regulisani privremenim sporazumom.

Bosna i Hercegovina je formalno podnela zahtev za članstvo u EU 15. februara 2016. godine, nakon godina ustavnih reformi i angažmana na Dejtonskom mirovnom sporazumu. Neuspeh Bosne i Hercegovine da ispuni uslove za zatvaranje Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, uključujući rešavanje pitanja vlasništva nad državnom i vojnom imovinom i sprovođenje ustavnih reformi, sprečilo je zemlju da podnese zahtev do 2016. godine.

Bosna i Hercegovina je 9. decembra 2016. godine primila pristupni upitnik od Evropske komisije, a odgovori na upitnik su dostavljeni u februaru 2018. godine. Evropska komisija je 20. juna 2018. godine poslala 655 dodatnih pitanja na upitnik. Tadašnji predsedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik uručio je odgovore na dodatna pitanja 5. marta 2019. godine. Mišljenje o aplikaciji BiH objavila je Evropska komisija u maju 2019. godine.[1] Dvadeset dva politička pitanja i dalje su ostala bez odgovora kada je Bosna i Hercegovina dostavila svoj najnoviji odgovor 5. marta 2019. Ona ostaje potencijalna zemlja kandidat sve dok ne bude mogla uspešno odgovoriti na sva pitanja u upitniku Evropske komisije, kao i „osigurati funkcionisanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razvoj nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU“.[2]

Veće Evropske komisije je 12. oktobra 2022. godine preporučilo da se dodeli status kandidata Bosni i Hercegovini, jer je preduzet niz koraka.[3] To uključuje ispunjenje 14 ključnih koncepata koje je predložila EU koji traže napredak u jačanju demokratije i ljudskih prava, kao i 8 daljih ciljeva koji moraju biti ispunjeni: „reforma pravosuđa, sprečavanje sukoba interesa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, upravljanje granicama i migracijama, sloboda medija, zaštita novinara i stvaranje preventivnih mehanizama protiv torture i zlostavljanja.“[4] Evropski savet je 15. decembra 2022. godine zvanično dao status kandidata Bosni i Hercegovini.[5]

Mnogi ocenjuju da je Bosna i Hercegovina na dnu po pitanju evropskih integracija među državama zapadnog Balkana koje traže članstvo u EU.[6][7][8][9] Ipak u 2024. godini ima neskrivenih naznaka sa strane rukovodstva Evropske komisije, da bi se trebali što prije otvoriti pregovori o pristupanju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju.[10][11][12]

Odnosi[uredi | uredi izvor]

EU je uspostavila regionalni pristup Zapadnom Balkanu 1997. godine, sa političkim i ekonomskim kriterijumima uslovljenosti za razvoj bilateralnih odnosa. Sledeće godine uspostavljena je Konsultativna radna grupa EU/Bosna i Hercegovina koja je započela proces. Od 2006. godine, radnu grupu je zamenio Monitoring procesa reformi.

Privremeni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu je potpisan i stupio je na snagu 1. jula 2008. godine. Privremeni sporazum je bio pravni okvir za trgovinu između BiH i EU između 2008. i 2015. godine. EU je glavni trgovinski partner Bosne i Hercegovine i 73,5% izvoza iz zemlje otišlo je u EU 2014. godine, nakon pristupanja Hrvatske.[13]

Prvog januara 2008. godine stupio je na snagu sporazum o viznim olakšicama i readmisiji između Bosne i Hercegovine i EU. Bosna i Hercegovina je učestvovala u dijalogu za liberalizaciju viznog režima sa zemljama Šengena, koji je pokrenula Evropska komisija 26. maja 2008. godine. Veće Evropske unije je 8. novembra 2010. godine odobrilo bezvizni režim putovanja u EU za građane Bosne i Hercegovine.[14] Odluka je stupila na snagu 15. decembra 2010. godine.[15]

Događaji 2022.[uredi | uredi izvor]

Dva bivša visoka predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko i Kristijan Švarc Šiling su 2. marta 2022. godine apelovali na EU za brže pristupanje Bosne i Hercegovine: „24. februar 2022. predstavlja crni dan u istoriji Evrope, jer postoji opasnost da bi ova vrsta agresije na suverenu državu mogla da podstakne druge diktatore na slične korake“. Ovim rečima su se dva bivša visoka predstavnika u Bosni i Hercegovini obratila predsedniku Evropske komisije, reagujući na dramatičan razvoj situacije u Ukrajini i napade ruske vojske na civilne ciljeve.[16]

Juna 12. 2022. godine nekoliko političkih lidera u Bosni i Hercegovini pozvano je u Brisel na zahtev Šarla Mišela, predsednika Evropskog veća. Većina učesnika sastanka u Briselu, koji je trajao više od osam sati, prihvatio je dokument: „Politički dogovor o principima za osiguranje funkcionalne BiH“. Dokument, čiji su ciljevi osiguranje funkcionalne Bosne i Hercegovine koja napreduje na evropskom putu, definiše opredeljenje za očuvanje i izgradnju mirne, stabilne, suverene i nezavisne funkcionalne evropske Bosne i Hercegovine. Istovremeno posvećen poštovanju vladavine prava i sprovođenju slobodnih i demokratskih izbora. Ističe se važnost provođenja reformi koje unapređuju evropske integracije BiH.[17]

Predsednik Slovenije Borut Pahor je 3. septembra 2022. godine izneo svoje stavove: „Prva stvar je da Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija ubrzaju pregovore za pridruživanje EU, da Bosna i Hercegovina dobije status kandidata do kraja godine, a da EU ispuni svoju obavezu o liberalizaciji viznog režima“. To je izazvalo zabunu u Bosni i Hercegovini jer slovenački predsednik nije ranije spominjao kandidatski status Bosne i Hercegovine.[18]

Bosna i Hercegovina je 6. septembra 2022. godine potpisala sporazum sa Evropskom unijom o pristupanju Evropskom mehanizmu civilne zaštite. Ovaj sporazum omogućio je Bosni i Hercegovini da iskoristi sve pogodnosti članica EU, da dobije podršku i pomoć u smislu obrazovanja, opreme, školovanja, ali i da otkloni posledice prirodnih nepogoda.[19]

Evropska komisija je 12. oktobra 2022. godine preporučila da Veće dodeli status kandidata Bosni i Hercegovini, uz razumevanje da je poduzet niz koraka:

  • usvajanje izmena integriteta u postojećem zakonu o Visokom savetu sudstva i tužilaštva;
  • donošenje novog zakona o Visokom savetu sudstva i tužilaštva;
  • usvajanje zakona o sudovima Bosne i Hercegovine;
  • donošenje zakona o sprečavanju sukoba interesa;
  • unapređenje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala;
  • unraprađen rad na upravljanju granicom i migracijama, kao i obezbeđivanju funkcionisanja sistema azila;
  • obezbeđivanje zabrane torture, posebno uspostavljanje nacionalnog preventivnog mehanizma protiv torture i zlostavljanja;
  • garantovanje slobode izražavanja i slobode medija;
  • usvajanje nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.[20]

Evropski savet je 15. decembra 2022. godine zvanično dao status kandidata Bosni i Hercegovini.[21]

Hronologija[uredi | uredi izvor]

  • 1997. Uspostavljen regionalni pristup Zapadnom Balkanu.
  • Jun 2003. Bosna i Hercegovina identifikovana kao potencijalni kandidat za članstvo u EU tokom samita Evropskog saveta u Solunu.
  • 25. novembar 2005. U Sarajevu zvanično otvoreni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
  • 18. septembar 2007. Potpisani sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji.
  • 4. decembar 2007. EU parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
  • 1. januar 2008. Sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji stupaju na snagu.
  • 18. februar 2008. Savet usvaja novi program evropskog partnerstva.
  • 16. jun 2008. Potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Privremeni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu.
  • 1. jul 2008. Privremeni sporazum o trgovini i pitanjima vezanim za trgovinu stupa na snagu.
  • 31. jul 2007. Bosna i Hercegovina i EU potpisale sporazum o finansiranju instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) Nacionalni program 2007.
  • 27. maj 2010. Komisija usvojila predlog kojim se građanima Albanije i Bosne i Hercegovine omogućava da putuju u zemlje Šengena bez kratkoročnih viza.
  • 15. decembar 2010. Uveden bezvizni režim za šengenski prostor za sve državljane BiH koji imaju biometrijski pasoš.
  • 1. septembar 2011. Delegacija Evropske unije i Kancelarija specijalnog predstavnika EU postaju jedno pojačano prisustvo EU.
  • 27. jun 2012. EU i Bosna i Hercegovina pokrenule Dijalog na visokom nivou o procesu pristupanja.
  • 1. jun 2015. Stupio na snagu SSP sa Bosnom i Hercegovinom.
  • 15. februar 2016. BiH predaje zahtjev za članstvo u EU.
  • 20. septembar 2016. Vijeće EU poziva Komisiju da podnese mišljenje o aplikaciji BiH.
  • Februar 2018. Bosna i Hercegovina vraća Evropskoj komisiji pristupni upitnik
  • 20. juna 2018. Evropska komisija poslala je 655 dodatnih pitanja na Upitnik.
  • 5. marta 2019. Bosna i Hercegovina je dostavila najviše odgovora na dodatna pitanja.
  • 29. maj 2019. Evropska komisija konstatuje napredak, ali zemlja tek treba da donese neke ustavne promene, kao i da „osigura funkcionisanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razvije nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU“.[22]
  • Jun 2022. Evropski savet poziva Evropsku komisiju da izveštava o napretku Bosne i Hercegovine.
  • 12. oktobar 2022. Evropska komisija preporučuje da Evropski savet odobri Bosni i Hercegovini status kandidata, uz devet uslova za implementaciju.
  • 15. decembar 2022. Evropski savet daje Bosni i Hercegovini status kandidata.[23]

Javno mnjenje[uredi | uredi izvor]

Anketa iz 2019. koju je sponzorisao Nacionalni demokratski institut pokazala je da postoji ukupna podrška pristupanju EU od 75%.[24] Došlo je do podela po etničkim linijama:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Key findings of the Opinion on Bosnia and Herzegovina's EU membership application and analytical report” (PDF). Evropska komisija. 2019-05-29. Pristupljeno 2019-06-01. 
  2. ^ „Commission Opinion on Bosnia and Herzegovina's application for membership of the European Union” (PDF). Evropska komisija. 29. 5. 2019. Pristupljeno 5. 6. 2019. 
  3. ^ „EU's von der Leyen: proposed candidate status for Bosnia and Herzegovina”. 2022-10-12. 
  4. ^ Liboreiro, Jorge (2022-10-12). „Brussels backs Bosnia as candidate to join EU... but with conditions”. euronews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-26. 
  5. ^ „'Huge, historic move': EU grants Bosnia and Herzegovina Candidate Status”. Sarajevo Times. Pristupljeno 2022-12-15. 
  6. ^ Reuters (5. 11. 2014). „UK, Germany offer plan to break Bosnia's EU deadlock”. Reuters. Pristupljeno 2. 1. 2015. 
  7. ^ Radio Televizija Republike Srpske. „Evropska politika proširenja” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2. 1. 2015. 
  8. ^ Klix.ba. „Sretno Albanijo, BiH ostaje posljednja "crna rupa" Balkana i Evrope” (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2. 1. 2015. 
  9. ^ Radio Free Europe/Radio Liberty. „Najveća povijesna nepravda: BiH u zadnjem vagonu jugoistočnog vlaka prema EU” (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2. 1. 2015. 
  10. ^ tagesschau.de. „EU-Kommission empfiehlt Beitrittsgespräche mit Bosnien und Herzegowina”. tagesschau.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2024-03-12. 
  11. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Fon der Lajen: Zeleno svjetlo BiH za pregovore za članstvo (VIDEO)”. BIH - RTRS. Pristupljeno 2024-03-12. 
  12. ^ „Oslobođenje - Ursula von der Leyen: Dajemo zeleno svjetlo BiH”. www.oslobodjenje.ba (na jeziku: bošnjački). 2024-03-12. Pristupljeno 2024-03-12. 
  13. ^ „BIH AND THE EU”. Delegation of the European Union to Bosnia and Herzegovina & European Union Special Representative in Bosnia and Herzegovina. Pristupljeno 4. 6. 2019. 
  14. ^ „Visa liberalisation for Albania and Bosnia and Herzegovina” (PDF). Council Of The European Union. 2010-11-08. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 01. 2011. g. Pristupljeno 8. 11. 2010. 
  15. ^ „Regulation (EU) no. 1091/2010 in the Official Journal”. Eur-lex.europa.eu. Pristupljeno 4. 1. 2018. 
  16. ^ „Apel bivših visokih predstavnika za brzi prijem BiH u EU i slanje NATO snaga”. www.klix.ba (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-09-06. 
  17. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „BiH i briselski krešendo | DW | 13.06.2022”. DW.COM (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-09-06. 
  18. ^ „Iznenađujuća izjava Boruta Pahora: Moguće da BiH dobije kandidatski status do kraja sedmice”. www.klix.ba (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-09-06. 
  19. ^ „Cikotić i Lenarčič potpisali sporazum, Civilna zaštita u BiH postaje dio Mehanizma EU”. www.klix.ba (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-09-06. 
  20. ^ „Opening remarks by Commissioner Olivér Várhelyi at the press conference on the 2022 Enlargement package”. European Commission. 2022-10-12.  Text was copied from this source, which is available under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
  21. ^ „'Huge, historic move': EU grants Bosnia and Herzegovina Candidate Status”. Sarajevo Times. Pristupljeno 2022-12-15. 
  22. ^ „Commission Opinion on Bosnia and Herzegovina's application for membership of the European Union”. European Commission. 29. 5. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  23. ^ „Bosnia and Herzegovina”. European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations. European Commission. Pristupljeno 13. 10. 2022. 
  24. ^ a b "Public opinion poll Bosnia and Herzegovina" by National Democratic Institute.https://www.ndi.org/sites/default/files/BiH%202019%20Poll.pdf

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Приступање_Босне_и_Херцеговине_Европској_унији&oldid=27541513”