Svetosavski kongres

Svetosavski kongres održan je krajem januara 1944. u selu Ba kao pandan Drugom zasedanju AVNOJ-a koje je organizovala KPJ krajem 1943. godine. Kongres su održali pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Svetosavski kongres je umnogome odlučivao o budućem uređenju jugoslovenske države. Kao što su glavne odluke bile AVNOJ-a formiranje NKOJ-a koji će do formiranja prve vlade igrali ulogu zakonodavnog i izvršnog tela nove države, tako je Svetosavski kongres prihvatio potpuno različita shvatanja po pitanju državnog uređenja posle rata. Saglasio se da se Jugoslavija uredi kao konfederativna država u obliku ustavne i parlamentarne narodne monarhije. Zato je kongres u selu Ba bio reakcija Drugom zasedanju AVNOJ-a novembra 1943. u Jajcu.

Selo Ba

Kao mesto održavanja prvog ratnog kongresa JVuO izabrano je selo Ba koje leži na jugoistočnim padinama Suvobora pod samim Rajcem. Ovo planinsko selo je lično izabrao general Draža Mihailović za budući kongres. Selo Ba je pružalo dobar položaj za sigurnu zaštitu od eventualnog napada. Uz to, selo je bilo bogato, pa je moglo da obezbedi dovoljnu količinu hrane za prisutne delegate. Kao glavni pripremač i organizator budućeg kongresa određen je kapetan Zvonimir Vučković, komandant Prvog ravnogorskog korpusa. Za mesto održavanja predstojećeg kongresa izabrana je osnovna škola „Kraljica Marija“, koja je potpuno preuređena. Porušeni su unutrašnji zidovi od učionica i tako je proširen prostor kao mesto gde će delegati sedeti i zasedati. Hodnici su otpuno preuređeni, a preostale učionice su pretvorene u spavaone.

Kreveti su bili na sprat-vojnički, doneseni iz bivše kasarne Jugoslovenske kraljevske vojske u Mionici. Baški kongres je obezbeđivalo 2.000 vojnika iz Kačerskog i Takovskog sreza, raspoređeni po baškim bregovima. Nedaleko od osnovne škole postavljena je improvizovana govornica ukrašena srpskom zastavom i slikom kralja Petra II Karađorđevića koja je prikačena u sredini. Oko bine su postavljeni stražari koji su imali zadatak da spreče neželjene posledice i da paze na živote govornika.

Pred početak prvog dana zasedanja, selo Ba je oživelo. Omladinska grupa je organizovala bogati folklor, a za vreme zasedanja održano je i takmičenje u srpskoj nošnji.

Dolazak delegata na kongres

25. januara 1944, u ranim jutarnjim časovima počeli su pristizati predstavnici svih političkih partija Jugoslavije osim KPJ i HSS-a.

Na kongresu je ukupno bilo zastupljeno 4 političke partije:

• Socijalistička partija - dr Živko Topalović
• Demokratska stranka - dr Adam Pribićević
• Republikanska stranka - Anton Krejčin
• Jugoslovenska nacionalna stranka - ing. Vladimir Predavac

General Dragoljub Mihailović je došao u podne u pratnji brigade II Ravnogorskog korpusa kapetana Predraga Rakovića, Dragiše Vasića, dr Stevana Moljevića, potpukovnika Luke Baletića i majora Baje Matrićevića. Ispred osnovne škole ga je dočakao zastavnik Vrhovne Komande poručnik Boža Petrović sa zastavom u ruci, a kapetan Zvonimir Vučković mu je predao raport, posle čega je Draža Mihailović otvorio kongres.

Zasedanje Svetosavskog kongresa održano je od 25. do 28. januara 1944.

Prvi dan Kongresa

Delegati čitaju kongresni materijal tokom jedne pauze

Baško savetovanje je zvanično počelo 26. januara 1944. u podne. Ukupno je 294 delegata prisustvovalo zasedanju. Kao uvod po početku kongresa održana je proslava školske slave „Sveti Sava” u osnovnoj školi Kraljica Marija. Sve delegate je pozdravio jeromonah Jovan Rapajić besedom o Rastku-Savi Nemanjiću (Svetom Savi), a zatim i bogosluženjem i liturgijom.

Kao politički vođa Ravnogorskog pokreta i JVuO prvi je prisutni narod pozdravio Dragiša Vasić sa improvizovane govornice i time je otvorio političko savetovanje. Prvog dana su svoje referate podneli i to: dr Stevan Moljević, zastupšajući gledišta tadašnjeg Centralnog Nacionalnog Komiteta (CNK) „O državnom uređenju Jugoslovenske države posle rata“, a kao predstavnik ostalih stranaka glavni referat je podneo dr Živko Topalović „O pravnom i ustavnom poretku jugoslovenske države“. Delegati su obično odlazili na odmor u podne, a zatim bi u selu bio izvođen bogati program. Prvog dana zasedanja održan je tradicionalni „Svetosavski vašar“ gde su dolazili mnogi ljudi iz susednih sela, pa čak i iz Ljiga. Delegati su većali i raspravljali u prostorijama osnoven škole. Prvog dana zasedanja okupljenima se obratio i ministar Vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva, general Draža Mihailović sledećim rečima:

„ Zahvaljujući vam na pozivu, draga braćo, smatram za dužnost i kao čovek i kao odgovorni rukovodilac današnjom borbom za pravo na život našeg troimenog naroda, da se poklonim palim borcima i nevinim žrtvama u ovoj borbi.

Mislim da ću biti tumač i vaših želja ako sa ovog istorijskog skupa budem izjavio, da će porodice palih žrtava biti predmet našeg staranja i zalaganja za njihovu budućnost.

U ime Kraljevske vlade i Jugoslovenske vojske pozdravljam vas kao predstavnike organizacija demokratskog naroda Jugoslavije i želim vam srećan rad na ovom velikom narodnom i društvenom poslu.

”

Svoj govor završio je sledećim rečima:

„ Nadam se da sam na ovaj način odgovorio željama i raspoloženju našeg naroda, koga vi danas na ovom velikom narodnom Kongresu u impozantnom broju predstavljate.

Živeo Jugoslovenski demokratski narod!

Živela Kraljevina Jugoslavija!

”

Stražu oko osnovne škole davao je prateći bataljon Vrhovne Komande JVuO cele noći sa smenom od dva sata.

Drugi dan Kongresa

27. januar 1944. Drugi dan kongresa.

Prvi se obratio delegat Demokratske stranke, sudija Brana Ivković svojim referatom „O štetnosti odluka sa Drugog zasedanja AVNOJ-a“ Posle ovog referata, svoj referat je podneo predstavnik muslimanske nacije Mustafa Mulalić, zatim direktor gimnazije u Anrijevici Vladimir Jojić, narodni poslanik Anton Krejči iz Maribora, i Vladimir Predevec iz Zagreba u ime Hrvatske nacije.

Nakon ovih referata, delegati su se povukli da bi izglasali Rezoluciju.

Drugog dana kongresa, delegati su radili do kasnu noć, da bi većsutra bila donesena Rezolucija sa Baškog zasedanja.

Rezolucija sa Svetosavskog Kongresa

Rezoluciju su jednoglasno izglasala 294 delegata kongresa, među kojima je bilo predstavnika svih političkih partija Jugoslavije (izuzev Komunističke i Hrvatske seljačke stranke).

Kongres je tražio obnovu Jugoslavije, ali ne u predratnim granicama, već sa proširenjem državne teritorije. Minimalno traženo proširenje odnosilo se na neusvojeni zahtev o granicama, koji je iznela delegacija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, sa Nikolom Pašićem na čelu, na mirovnoj konferenciji održanoj u Parizu 1919. i 1920. godine. Pašić, koji je u delegaciji kao stručne konsultante pored ostalih imao i Jovana Cvijića i Slobodana Jovanovića, podneo je zahtev da se Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca priključe delovi Albanije (Skadar), Bugarske (Ćustendil i Vidin), Rumunije (Temišvar), Mađarske (Pečuj i Segedin), Austrije (Koruška) i Italije (Istra i Rijeka), što zbog ratne odštete, što iz strateških, etničkih i istorijskih razloga.

Tako uvećana Jugoslavija, po Baškoj rezoluciji, bila bi parlamentarna monarhija sastavljena od tri federalne jedinice: Srbije, Hrvatske i Slovenije. Srpska federalna jedinica „bi na demokratskim osnovama okupila ceo srpski narod na njegovoj teritoriji“, s tim što „isto načelo treba da važi i za Hrvate i za Slovence“. U Rezoluciji nisu navedene granice srpske federalne jedinice.

Prema projektu dr. Stevana Moljevića od 30. juna 1941. godine, u srpsku federalnu jedinicu ušle bi i Crna Gora, Istočna Hercegovina, Bosna, Severna Dalmacija, Južna Dalmacija sa jadranskom obalom od Ploča do ispod Šibenika, srpski deo Like, Banije i Korduna, deo Zapadne Slavonije (Pakrac), deo Istočne Slavonije (Vukovar, Osijek, Vinkovci) i Baranja, dok bi Dubrovnik imao poseban status.

Pomerajući srpske međe nauštrb hrvatskih, Moljević se, kao i nekada Pašić pri određivanju spoljnih granica, pre svega rukovodio principom da svako ko je počinio ratni zločin mora da plati odštetu u vidu davanja izvesnih teritorija. Princip trojne federacije značio je, istovremeno, suprotstavljanje komunističkoj ideji o podeli Jugoslavije na šest federalnih jedinica, a Srba na tri naroda (Srbi, Crnogorci, Makedonci), što je bilo proklamovano na njihovom kongresu u Jajcu 29. novembra 1943. godine. Protiv takve namere komunista listom su ustali svi srpski političari, među kojima i anacionalni Milan Grol, predsednik Demokratske stranke. „Tito je uzbunio Srbe cepanjem Srba na četiri federalne jedinice. To taj narod, koji je skupo plaćao ujedinjenje, ne može da primi“, rekao je on. Izrazito komunističko antisrpstvo osudio je čak i ban predratne hrvatske Banovine, dr. Ivan Šubašić. Plan o crnogorskoj i makedonskoj autonomiji on je smatrao „preprekom bilo kojoj jugoslovenskoj zajednici“, uz napomenu da su ovakvi elementi nacionalnog koncepta Komunističke partije Jugoslavije „antisrpski“. Zbog takvih reakcija komunisti su govorili da se „međe među narodnim republikama i ne mogu shvatiti kao neke granice“, odnosno da njihova uloga nije da „razdvajaju“, nego da „spajaju“ narode, ali su u praksi ostajali dosledni svojoj antisrpskoj politici.

Ravnogorski pokret nikada zvanično nije istakao tezu o otcepljenju Srbije od Jugoslavije, odnosno o uspostavljanju Kraljevine Srbije u granicama traženim za srpsku federalnu jedinicu u okviru Jugoslavije. Štaviše, Slobodan Jovanović je smatrao da bi se u slučaju ispostavljanja zahteva za osnivanje proširene Kraljevine Srbije, „naše granice dovele u pitanje na više strana“. Drugim rečima, u situaciji kada vodeće svetske sile ugrožavaju opstanak Kraljevine Jugoslavije, postavljanje pitanja Kraljevine Srbije bilo bi bez ikakvih izgleda, mada je bilo želja mnogih pripadnika Ravnogorskog pokreta. Pri analizi Dražinih istupa, kao i uopšte građe o četničkom pokretu, u govorima i izjavama namenjenim javnoj upotrebi primetna je jugoslovenska crta, koju u internim dokumentima zamenjuje briga o interesima srpskog naroda. Obnova Kraljevine Srbije ostavljena je za neko buduće vreme, po prolasku nacističke i komunističke opasnosti. Zato je Slobodan Jovanović, u depeši od 5. decembra 1942. godine, upućivao savete generalu Mihailoviću o obnovi jugoslovenske države, „u sopstvenom interesu“. Evo te depeše:

"Vlada nastoji da se Jugoslavija obnovi kao jedna država u svojoj celokupnosti. I pored strašnih pokolja nad Srbima, taj stav moramo zadržati u sopstvenom interesu. Čak i u slučaju da kod Hrvata izbije težnja da srpsko-hrvatski odnos postave na međunarodni teren. U protivnom mogle bi u Engleskoj i Americi preoteti mah izvesne kombinacije kojima bi se naše granice dovele u pitanje na više strana...

Stoga je pitanje obnove Jugoslavije životni interes za koji se moramo zalagati sa beskompromisnom odlučnošću. Samo taj stav u stanju je da sigurno spase našu teritoriju i omete druge kombinacije, od kojih bi svaka bez razlike okrnjila naše nacionalne interese.

Unutrašnje uređenje Jugoslavije neće moći da bude, po svemu sudeći, zasnovano na centralizmu. Razlozi su: stalne težnje Hrvata ka federaciji, kao i želja Srba da se u budućnosti zaštite od užasnih iskustava pretrpljenih u Pavelićevoj državi. Federacija, obezbeđujući jedinstvo države, bila bi najpodesnija da umiri srpske osetljivosti izazvane ustaškim pokoljima. Ona bi vodila računa o posebnim interesima sva tri dela, a obezbedila bi budućnost."

Država u kojoj se misli o zaštiti jednog naroda od drugog, da se ne bi ponovila „užasna iskustva“, svakako nije željena, već nametnuta. Čak je i dr. Stevan Moljević, jedan od najpoznatijih pobornika Velike Srbije, morao da se prilagodi surovim okolnostima. Na kongresu ravnogorske štampe, održanom od 20. do 23. avgusta 1944. godine, on je na sledeći način pokušavao da sputa svoje srpstvo:

"Draža Mihailović proklamuje, da je za jaku Jugoslaviju potrebno da se stvori jako Srpstvo, u srpskoj etničkoj jedinici, a tako isto da se u svojim etničkim jedinicama okupe Hrvati i Slovenci. Parola Draže Mihailovića je: u slobodnoj Jugoslaviji - slobodna Srbija, slobodna Hrvatska i slobodna Slovenačka. On osniva Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije u koji ulaze predstavnici svih političkih stranaka s korenom u narodu. On je dobro uvideo, da se demokratija u državno-pravnom pogledu najbolje izražava federacijom, širokim narodnim samoupravama, ustavnim parlamentarnim sistemom i tajnim glasanjem." 28. januar 1944. Treći dan kongresa.

Prvi se okupljenom narodu poslednjeg dana zasedanja pojavio Dragiša Vasić i objavio da će biti donesena rezolucija biti pročitana.

Sa svojih 18 tačaka, rezolucija doneta na Svetosavskom kongresu u selu Ba daje potpuno drugačiju podlogu za budući status jugoslovenske države nego što je donesena na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine.

Literatura

• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Radovan Kalabić, Ravnogorska Istorija, Beograd, 1992.
• Zvonimir Vučković, Sećanja iz Rata, Kragujevac, 2001.
• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a-Tom XIV/knjiga 3, Beograd, 1980.
• Miloslav Samardžić, Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta-Tom II, Kragujevac, 2005.
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 

Spoljašnje veze

• Pogledi
• Veliki nacionalni kongres u selu Ba, 26-28. januar 1944. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2015)