Актинијум

AC је ознака за наизменичну струју

Актинијум (89Ac)
Ra - Ac - Th La Ac   периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	актиноиди
група, периода	, 7
густина, тврдоћа	10070 kg/m3, bd
боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	227 u
атомски радијус	195 pm
ковалентни радијус	без података
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Rn]6d17s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 18, 9, 2
оксидациони број	3
Особине оксида	базни
Кристална структура	регуларна зидно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1323 K (1050 °C)
температура кључања	3.473 K (3200 °C)
молска запремина	22,55×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	304,6 kJ/mol
топлота топљења	62 kJ/mol
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	1,1 (Паулинг) 1,00 (Алред)
специфична топлота	без података
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	12 W/(m*K)
I енергија јонизације	499 kJ/mol
II енергија јонизације	1.170 kJ/mol
III енергија јонизације	1.900 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.700 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Актинијум (Ac,, латински - actinium) - је непостајан, актиноид. Име је добио по грчкој речи aktinos која означава радиус. Француски хемичар André L. Debierne је открио актинијум 1899. на основу откривања јонизујућег зрачења. У исто време, кад и Дебијерн, тај елемент је открио и немачки хемичар Friedrich O. Giesel, који је предлагао непризнат назив emanium (латински emanare значи ширити се, разливати се). Од имена елемента актинијум изводи се и назив целе групе актиноиди, која обухвата радоактивне елементе чије се атомске масе налазе између 89 do 102, од којих је први актинијум.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Актинијум