Слободан Билић
| Слободан Билић | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 27. јануар 1951. | ||||||||||||||||||||
| Мјесто рођења | Дервента, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||||
| Држављанство | Република Српска, БиХ | ||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||
| Религија | православна | ||||||||||||||||||||
| Професија | адвокат | ||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Нова социјалистичка партија Социјалистичка партија | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Слободан Билић (Дервента, 27. јануар 1951) адвокат је и српски политичар из Републике Српске. У ВРС је имао чин капетан 1. класе.[1]
Дипломирао је право, а вршио је дужност јавног тужиоца и судије Основног суда у Дервенти.[2] Био је посланик у IV сазиву Народне скупштине Републике Српске испред Социјалистичке партије.[1] У осмој влади Републике Српске био је министар одбране Републике Српске у периоду од почетка 2003. до јануара 2003. Након што је из Социјалистичке партије прешао у Нову социјалистичку партију затражена је његова оставка од стране бивше странке. Захтјев за оставку је подржала и СДС. Билић је неопозиву оставку поднио 11. јула 2002. али је и даље остао на позицији као министар у оставци.[3] Након афере "Орао" под притисцима је поднио оставку у октобру 2002.[4] Био је бранилац генерала Новака Ђукића у процесу који се против њега водио у случају "Тузланска капија".
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Четврти сазив”. Народна скупштина Републике Српске. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „Imenovan Slobodan Bilić”. Глас Јавности. 9. 2. 2001. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „Ostvaka ministra odbrane Republike Srpske”. Voa news. 11. 7. 2002. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ Vrzić, Nikola (4. 11. 2002). „Orlovi kasno lete”. B92. Приступљено 9. 10. 2019.
