Лајпциг

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За град у Пољској, погледајте Липск.
За друге употребе погледајте страницу Липск (вишезначна одредница).
Лајпциг (О овој звучној датотеци Леипзиг)
Знаменитости града
Флаг оф Лајпциг ( Леипзиг)
Застава		Оффициал сеал оф Лајпциг ( Леипзиг)
Грб
Лајпциг на мапи Саксоније Лајпциг на мапи Немачке
Лајпциг на мапи Саксоније
Lajpcig на карти Немачке
Лајпциг
Лајпциг на мапи Немачке
Држава Немачка
Савезна државаСаксонија
Влада
 • ГрадоначелникБуркхард Јунг (СПД)
Површина
 • Насеље297,36 км2 (114,81 сq ми)
Становништво (2020[1][2])
 • Урбана597,493
 • Метро1,049,025
Временска зонаЦЕТ (УТЦ+1)
 • Лети (ДСТ)ЦЕСТ (УТЦ+2)
Поштански број04001–04357
Позивни бројеви0341
Регистарска ознакаL
Вебсајтwww.leipzig.de

Lajpcig (нем. Leipzig, glsrp. i dlsrp. Lipsk) је осми по величини град у Немачкој и највећи град савезне државе Саксонија.[3][4] Лежи на ушћу река Бели Елстер (Weiße Elster), Парта (Parthe) и Плајса (Pleiße), на свега 160 км југозападно од Берлина. Према подацима из 2020. у њему је живело 597.493 становника (1.049.025 у широј урбаној зони).[5] Заједно с Халеом (на реци Зале) формира конурбацију познату под називом Лајпциг–Хале, а између ова два града налази се и истоимени аеродром.

Лајпциг је стари трговачки град, познат још из доба Светог римског царства. Налазио се на раскршћу две најзначајније средњовековне трговаче руте – Via Regia („Пут краљева”) и Via Imperii („Пут царева”).[6] У прошлости је био један од главних европских центара образовања и културе, нарочито у области издаваштва и музике (како класичне, тако и алтернативне, гот музике).[7] Лајпцишка опера спада у најпроминентније оперске куће у Немачкој. У граду се налази и Висока школа за музику и позориште Феликс Менделсон Бартолди. Лајпцишки Гевантхаус оркестар (Leipzig Gewandhaus Orchestra) основан је 1743. и представља један од најстаријих ансамбала на свету.[8] Јохан Себастијан Бах један је од бројних композитора који су живели и радили у Лајпцигу. Фридрих Шилер је управо у овом граду 1785. године написао чувену „Оду радости” коју је Лудвиг ван Бетовен 1823. године уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9.[9]

Према истраживању немачког института за истраживање тржишта ГфК спада међу најпожељније градове за живот у Немачкој. Један је од посећенијих градова Немачке с преко 3,6 милиона ноћења у 2019. години.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Назив је добио по лужичкосрпској речи lipsk која означава место на којем расту липе.[11]

Први писани траг о Лајпцигу датира из 1015. године, када га је бискуп Титмар Мерсебуршки поменуо у својој хроници као „urbs Libzi”.[12] [13] Статус града 1165. године доделио му је Ото II, маркгроф од Мајсена.[14] Исте године овде је одржан је и први сајам, што Лајпциг сврстава у градове с најдужом сајамском традицијом.[15]

Универзитет у Лајпцигу један је од најстаријих универзитета у Европи и други најстарији универзитет у Немачкој.[16] Основала су га браћа Фридрих I (електор Саксоније) и Вилхелм II у децембру 1409. године. Истакнути студенти овог универзитета били су Јохан Волфганг Гете, Фридрих Ниче, Роберт Шуман, Рихард Вагнер, барон Лајбниц, Тихо Брахе, Ангела Меркел, као и девет добитника Нобелове награде.[17]

Током Тридесетогодишњег рата две битке водиле су се у Брајтенфелду (1631. и 1642. године), на око 6 км северно од Лајпцига, а сукобљене стране биле су Протестантска унија (коју су предводиле Шведска и Електорат Саксонија) и Католичка лига (Свето римско царство и Краљевина Угарска).[18] Обе битке завршене су победом протестаната.

Лајпциг у 17. веку

У децембру 1701. уведен је систем уличне расвете (чак 700 фењера).[19] У ову сврху град је унајмио тзв. чуваре фењера који су имали задатак да се старају да фењери буду упаљени у тачно одређено време, као и да их гасе у утврђеним терминима.

Битка код Лајпцига или Битка народа (16–19. октобар 1813) сматра се највећом битком пре Првог светског рата.[20] Водила се између Првог француског царства с једне стране и Руске Империје, Аустријског царства, Пруске и Шведске с друге стране. Управо овде је Наполеон доживео најодлучнији пораз, након чега је био присиљен да се повуче у Француску, а недуго затим био је прогнан на острво Елба. Битком код Лајпцига немачке државе су ослобођене и окончано је присуство Наполеонове војске источно од Рајне.

Године 1839. завршена је пруга Лајпциг–Дрезден, прва дугачка пруга у Немачкој.[21][22] Лајпциг се постепено развио у најважније саобраћајно чвориште у централној Немачкој, а 1915. завршена је изградња Главне железничке станице Лајпциг, по површини највеће железничке станице у Европи.[23]

У мају 1930. године за градоначелника Лајпцига изабран је Карл Фридрих Герделер (Carl Friedrich Goerdeler), који је остао упамћен као жестоки противник Адолфа Хитлера и нацистичког режима.[24] У пролеће 1936. Герделер улази у сукоб са својим замеником Хааком (присталицом нациста) који се залагао за то да се статуа Феликса Менделсона уклони. У јесен 1936. Герделер одлази на пословни пут у Скандинавију, а у његовом одсуству Хаак доноси одлуку да се Менделсонов споменик уништи. По повратку у Лајпциг Герделер оптужује заменика за нелојалност и тражи обнову споменика, али не добија подршку градског већа и Рајха, због чега подноси оставку на функцију у марту 1937. године. Герделер је погубљен од стране нациста у фебруару 1945. године.

Почетком 1933. јеврејски предузетници су били приморани да се одрекну својих поседа и продавница. Ситуација је постајала све гора, до те мере да су нацисти били довољно моћни да истерају Јевреје из сопствених домова и приморају их да своје домове продају. У октобру 1938. Химлер је наредио депортацију пољских Јевреја из Лајпцига у Пољску.[25][26] У Кристалној ноћи 1938. запаљена је и уништена неомаварска синагога, најстарија и најзначајнија синагога у граду.[25] Свега неколико дана касније, 11. новембра 1938. године, многи Јевреји депортовани су у концентрациони логор Бухенвалд.[27]

Према попису из 1933. у граду је живело преко 11.000 Јевреја, да би тај број у 1939. опао на 4500, а у јануару 1942. је сведен на свега 2000. Преостали Јевреји депортовани су у концентрационе логоре Аушвиц и Терезин.[25] Према званичним подацима ниједан од депортованих лајпцишких Јевреја није преживео логор Аушвиц, док је Терезин преживело само 53 Јевреја.[28]

Лајпциг након бомбардовања у Другом светском рату

Све до краја 1943. године опасност од ваздушних напада била је мала. Међутим, 4. децембра 1943. године, британско Краљевско ратно ваздухопловство бацило је преко 1000 тона конвенционалних експлозива на град, што је резултирало смрћу од око 1000 цивила.[29] Непосредна близина бројних зграда погођених у нападу произвела је ватрену олују коју ни ватрогасци нису могли да ставе под контролу. Штета је била значајна, али је ипак већи део градског језгра остао сачуван, за разлику од ситуације у суседном Дрездену на који су Британци бацили мешавину разорних експлозива и запаљивих бомби и тиме га сравнили са земљом.

Након Другог светског рата економски значај Лајпцига нагло је опао због ситуације у совјетској окупационој зони. Планска економија Немачке Демократске Републике му није била наклоњена. Пре Другог светског рата Лајпциг је имао развијену индустрију, нарочито услужну и креативну (најистакнутије је било издаваштво). У Источној Немачкој услужне делатности су углавном биле концентрисане у Источном Берлину, креативне делатности су се преселиле у Западну Немачку, а Лајпцигу је остала само тешка индустрија.[30] Све ово утицало је на то да се број становника у периоду 1950–1980. смањи за око 87.000 (14%). Од 1952. до 1990. Лајпциг је био главни град истоименог округа, а по броју становника други град по величини у Источној Немачкој, одмах иза Источног Берлина.

У октобру 1989. године започете су „Демонстрације понедељком”, мирни масовни протести за свргавање комунистичког режима у Источној Немачкој.[31][32] Поновно уједињење Немачке није ишло наруку Лајпцигу. Тешка индустрија од које је град зависио постала је потпуно неисплатива и дошло је до затварања бројних фабрика, пораста незапослености и урбаног пропадања.[33] Од 2000. године овај пад је заустављен, а убрзо је уследио и опоравак, рестаурација фасада бројних историјских здања, рушење запуштених зграда, развој нових грана индустрије и модернизација саобраћајне инфраструктуре.

Данас је Лајпциг важан економски центар у Немачкој, а често га зову и „Нови Берлин“. Лајпциг је такође најбрже растући град у Немачкој.[34]

Географија[уреди | уреди извор]

Бели Елстер у Плагвицу, Лајпциг
Лајпцишки луг

Положај[уреди | уреди извор]

Лајпциг се налази у најјужнијем делу севернонемачке низије, на ушћу река Бели Елстер (Weiße Elster), Парта (Parthe) и Плајса (Pleiße). Бели Елстер је водом најбогатија река у граду. Предео је углавном равничарски. Унутар градских граница налази се неколико паркова шума, док је подручје које окружује Лајпциг релативно непошумљено. Током двадесетог века у региону је постојало неколико површинских копова од којих су многи претворени у језера.[35]

Лајпциг се налази на раскрсници древних путева „Виа Региа” (Пут краљева), који пролази кроз Немачку у правцу исток–запад, и „Виа Империи” (Пут царева), у правцу север–југ.[36] Лајпциг је у средњем веку био опасан зидинама, а садашњи магистрални прстен око историјског центра града прати линију старих градских зидина.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Од 1992. Лајпциг је административно подељен на 10 округа и 63 градске четврти.

Градски окрузи и четврти
Градски окрузи (Stadtbezirke)[37][38]
Округ Број становника Површина
км²		 Број становника
по км²
Центар 49.562 13,88 3570
Североисток 41.186 26,29 1566
Исток 69.666 40,74 1710
Југоисток 51.139 34,65 1476
Југ 57.434 16,92 3394
Југозапад 45.886 46,67 983
Запад 51.276 14,69 3491
Стари запад 46.009 26,09 1764
Северозапад 28.036 39,09 717
Север 57.559 38,35 1501

Суседне општине[39]

Кростиц Језевиц
Шкојдиц Раквиц Тауха
Маркранштет Борсдорф Брандис
Кицен Маркклеберг Гроспесна
Цвенкау

Клима[уреди | уреди извор]

Лајпциг се налази у умереном топлотном појасу, на подручју утицаја океанске климе из западне Европе, као и континенталне климе из источне Европе. Зиме су прохладне до хладне, са просечном температуром од око 1 °Ц. Лета су генерално топла, са просечном температуром од 19 °Ц и дневним температурама од 24 °Ц. Просечна годишња температура је 8,4 °Ц, а просечна годишња количина падавина 507 милиметара. У летњем периоду (јун–август) бележе се највеће количине падавина, док најмање падавина има у зимским месецима, нарочито у фебруару.

Када је у питању осунчаност, постоје значајне разлике у зависности од годишњег доба, па тако у децембру има просечно 51 сунчани сат (1,7 сати дневно), а у јулу негде око 229 сунчаних сати (7,4 сата дневно).[40]

Највиша температура у Лајпцигу измерена је 30. јуна 2019. године и износила је 38,7 °Ц, док је најнижа температура од -24,1 °Ц измерена 14. јануара 1987. године.

Клима Лајпцига (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °Ц (°Ф) 15,9
(60,6) 		18,6
(65,5) 		23,0
(73,4) 		29,5
(85,1) 		31,9
(89,4) 		34,8
(94,6) 		36,6
(97,9) 		37,2
(99) 		32,9
(91,2) 		28,2
(82,8) 		18,7
(65,7) 		16,5
(61,7) 		37,2
(99)
Максимум, °Ц (°Ф) 3,2
(37,8) 		4,3
(39,7) 		8,7
(47,7) 		13,9
(57) 		19,0
(66,2) 		21,7
(71,1) 		24,5
(76,1) 		24,1
(75,4) 		19,3
(66,7) 		14,0
(57,2) 		7,6
(45,7) 		3,6
(38,5) 		13,67
(56,61)
Просек, °Ц (°Ф) 0,5
(32,9) 		1,1
(34) 		4,7
(40,5) 		8,9
(48) 		13,8
(56,8) 		16,5
(61,7) 		19,0
(66,2) 		18,6
(65,5) 		14,4
(57,9) 		9,8
(49,6) 		4,7
(40,5) 		1,3
(34,3) 		9,45
(49,01)
Минимум, °Ц (°Ф) −2,2
(28) 		−2,0
(28,4) 		1,1
(34) 		4,1
(39,4) 		8,5
(47,3) 		11,5
(52,7) 		13,8
(56,8) 		13,6
(56,5) 		10,1
(50,2) 		6,2
(43,2) 		2,0
(35,6) 		−1,2
(29,8) 		5,47
(41,85)
Апсолутни минимум, °Ц (°Ф) −27,6
(−17,7) 		−21,6
(−6,9) 		−16,6
(2,1) 		−6,5
(20,3) 		−2,6
(27,3) 		1,8
(35,2) 		5,7
(42,3) 		5,5
(41,9) 		0,5
(32,9) 		−6,7
(19,9) 		−12,9
(8,8) 		−20,2
(−4,4) 		−27,6
(−17,7)
Количина падавина, мм (ин) 31,9
(1,256) 		26,3
(1,035) 		38,8
(1,528) 		39,6
(1,559) 		46,9
(1,846) 		54,8
(2,157) 		68,9
(2,713) 		63,1
(2,484) 		49,9
(1,965) 		31,0
(1,22) 		43,4
(1,709) 		39,8
(1,567) 		534,10
(21,0276)
Сунчани сати — месечни просек 62,8 77,8 124,5 181,7 227,4 224,8 229,0 213,1 160,9 122,9 61,5 51,1 1.737,3
Извор: Деутсцхер Wеттердиенст[41]

Демографија[уреди | уреди извор]

Лајпциг има око 600.000 становника. Пре почетка Првог светског рата био је четврти град по величини у Немачког.[42] Највећи број становника од близу 700.000 забележен је 1930. године. У периоду 1950–1989. број становника је опао на 530.000, да би се 1998. свео на 437.000. На ово смањење утицала је емиграција становништва у Западну Немачку, као и субурбанизација. Након што је градско подручје готово удвостручено укључивањем околних општина у територију града 1999. године, дошло је до благог пораста броја становника. Од 2010. Лајпциг је постао најбрже растући град у Немачкој, а број становника се годишње повећава за око 10.000.[43]

Проценат становништва имигрантског порекла је низак у поређењу с другим немачким градовима. У 2012. само 5,6% становништва чинили су странци (немачки национални просек је био од 7,7%).[44] Број људи који имају имигрантско порекло (имигранти и њихова деца) порастао је с 49.323 у 2012. години на 77.559 у 2016. години, те су имигранти у 2016. чинили 13,3% становништва овог града.[45] Најбројније мањине (прва и друга генерација) према земљи порекла у 2019. години:[46]

Ранг Порекло Укупно Странци Немци
1  Русија 9712 3291 6421
2  Сирија 9498 8894 604
3  Пољска 6279 3170 3109
4  Румунија 4672 4153 519
5  Вијетнам 3498 2430 1068
6  Украјина 3450 2256 1194
7  Ирак 2773 2007 766
8  Турска 2601 1651 950
9  Авганистан 2288 2006 282
10  Италија 2090 1633 457

Према попису из 2011. протестаната је 11,8%, римокатолика 4%, док 84,2% становништва није религиозно, припада некој другој религији или је неизјашњено.[47]

Уметност, култура и знаменитости[уреди | уреди извор]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Унутрашњост Старе градске куће
Палата Росбах
Необарокни детаљи, Steibs Hof
Медлеров пасаж

Грађевине и споменици културе из различитих епоха добро су очувани, а поједини су накнадно обновљени. У историјском центру града налазе се бројне ренесансне зграде из 16. века, међу којима је и Стара градска кућа (Altes Rathaus).[48] Ту су и барокне трговачке куће и некадашње резиденције богатих трговаца. Врхунац урбаног планирања и уметничког изражавања Лајпциг је доживео у периоду од 1870. до 1914. године, а многе зграде из овог периода грађене су у духу историцизма. Изграђене су бројне комерцијалне зграде и репрезентативне грађевине, попут зграде садашњег Савезног управног суда (Bundesverwaltungsgericht) и Нове градске куће (Neues Rathaus). Након Првог светског рата Лајпциг је постао познат по неокласицизму. Током британских ваздушних напада у Другом светском рату уништени су делови централног градског језгра с мноштвом историјских зграда.

Најстарије цркве у граду, црква Светог Николе (Nikolaikirche) и црква Светог Томе (Thomaskirche), грађене су у романском стилу.[49] Унутрашње сводове цркве Светог Томе краси готички стил. Недалеко од Лајпцига, у Кнаутнаундорфу, налази се Андрејева капела (Andreaskapelle) из 1100. године. Оригинална романска ротонда с полукружном апсидом својим изгледом подсећа на ротонду из замка Гројч, због чега се верује да је маркгроф Випрехт фон Гројч (Wiprecht von Groitzsch) градио и ову капелу.[50]

Зграда оружарнице (Zeughaus), Alte Waage (старе теразије) и амбар (Kornhaus) грађене су у ренесансном стилу. Овом стилу припадају и стара школа Свети Никола (Alte Nikolaischule) и бастион Мориц (Moritzbastei), једини очувани део градске тврђаве. Први лајпцишки кибиц фенстер изграђен је 1523. године у кући „Код златне змије” (Zur goldenen Schlange), а ова врста прозора је од тада постајала све популарнија.[51]

Након Тридесетогодишњег рата Лајпциг је преузео улогу водећег трговачког града у централној Европи. Барокни период започет је изградњом Лајпцишке берзе 1687. године (Alte Handelsbörse).[52] Најстарији кафе у Немачкој „Код арапског дрвета кафе” (Zum Arabischen Coffe Baum) из 1711. такође одликује барокни стил градње.[53] У градском језгру ницале су раскошне четвороспратнице с изванредним украсима на кибиц фенстерима. Како је Лајпциг био лидер у штампању и продаји књига, тако је град постао средиште прогресивних идеја. Изван градских зидина ницале су бројне мануфактуре које су најавиле почетак индустријског развоја Лајпцига. Сајам и мануфактуре водили су велики предузетници који су добијени профит улагали у изградњу барокних зграда. Значајније барокне грађевине: Гросбозишер врт (Großbosischer Garten), Романусхаус (грађена од 1701. до 1704), двор Кнаутхаин (1700–1703), врт Апелс (Apels Garten), Торхаус Делиц, кућа Апелс (Apels Haus), Фрегехаус, Бозехаус, Шилерова кућа, кућа „Код златне змије” и многе друге.

Бројне зграде грађене су у рококо стилу, а најзначајнији представник је двор у Голису (Gohliser Schlösschen).[54] Најзначајнија здања из периода класицизма су Хотел Пољска (Hôtel de Pologne), Баварска железничка станица (Leipzig Bayerischer Bahnhof), Краљевска палата (Königliche Palais), зграда Новог позоришта (Neues Theater), срушена у ваздушним нападима 1943, и друге.

Након победе Немачке у Француско-пруском рату, и репарација које је Француска морала да плати, дошло је до опоравка економије и грађевинског бума у историцизму. На главном тргу је 1888. подигнут споменик (Siegesdenkmal) у знак сећања на овај догађај.[55] На шест метара високој, степаничастој и према горе суженој основи стајала је 3,8 метара висока Германија (персонификација немачке нације). Огрнута дугачким лепршавим плаштом, на глави је носила крилати шлем, у левој руци штит, а у десној мач у корицама, симбол немачке љубави према миру.[56] На квадратној основи у подножју биле су смештене саксонске и вилхелминске историјске личности. На јужној страни налазила се статуа немачког цара Вилхелма I, приказаног како седи испод царске круне. Глава му је била овенчана ловором, десна рука је придржавала мач који је био положен на његово крило, а у левој руци налазио се царски шар.[57] У сваком углу налазио се по један коњаник, Фридрих III, краљ Алберт од Саксоније, Ото фон Бизмарк и фелдмаршал Хелмут фон Молтке Старији, око којих је било груписано осам барјактара.

Неоренесансне зграде су Савезни управни суд (Bundesverwaltungsgericht), Висока школа за музику и позориште (Hochschule für Musik und Theater), Академија ликовних уметности (Hochschule für Grafik und Buchkunst), Реформаторска црква (Reformierte Kirche), Албертинум, Градски музеј (Städtische Museum), Царска пошта (Reichspostgebäude) коју је обновио Паул Рихтер у периоду 1881–1884, пословна зграда Август Полих (Geschäftshaus August Polich), Нова берза (Neue Börse), Зграда удружења немачких књижара (Deutsches Buchhändlerhaus) и многе друге.

Неоготички стил красио је некадашњу цркву Светог Павла (Paulinerkirche). Иако је преживела рат готово нетакнута, комунистичка власт ју је дигла у ваздух 1968. године како би на овом месту изградила зграду универзитета.[58] Деведесетих година разматрано је да се поново подигне црква на овом месту, али се од идеје одустало. Уместо тога, 2012. године изграђена је нова зграда универзитета (нови Паулинум) која својим изгледом подсећа на стару цркву.[59]

Музеји[уреди | уреди извор]

Музејски комплекс Граси
Кућа Фридриха Шилера у Голису
Музеј Runde Ecke

Лајпциг је стари универзитетски и трговачки град, захваљујући чему се данас у граду могу наћи многобројни експонати. Немачки музеј књиге и писма (најстарији музеј ове врсте на свету,[60] као и музеј штампарства, подсећају на дугу традицију Лајпцига као града књиге. Универзитет у Лајпцигу поседује низ значајних колекција, а неки од музеја у његовом саставу су Египатски музеј (око 7000 артефаката),[61] Музеј антиквитета и Музеј музичких инструмената (око 5000 експоната из пет векова).[62] У Ноћи музеја, универзитет представља и своју наставну колекцију широј публици.

Музеј историје града налази се у Старој градској кући. У центру града смештен је и Музеј савремене историје (Zeitgeschichtliches Forum) који приказује историју Немачке од Другог светског рата до данас, а у посебном фокусу су подела Немачке, живот у комунистичкој диктатури и поновно уједињење Немачке. Музеј Runde Ecke (Gedenkstätte Museum in der „Runden Ecke“) смештен је у бившем седишту Министарства за државну безбедност НДР. Овде се могу видети бројни уређаји и артефакти које је користила тајна полиција Штази.[63]

У музејском комплексу Граси смештени су Етнографски музеј, Музеј примењене уметности и Музеј музичких инструмената.

У Природњачком музеју налазе се бројне збирке (геолошка, палеонтолошка, ботаничка, зоолошка и археолошка). Ту су и преостале фосилне кости (доња вилица, предња и задња нога) мамута из Борне, који је од 1909. до 1943. био једна од главних атракција у праисторијском делу Етнографског музеја (Граси), пре него што је оштећен у бомбардовању 4. децембра 1943.[64]

Највеће панорамске слике на свету (360 степени) могу се видети у Панометру, изграђеном 1910.[65]

Дечји музеј, отворен 2010. године, нуди разноврсне поставке интересантне деци.

Ту су још и:

  • Бахов музеј – Јохан Себастијан Бах живео је у Лајпцигу од 1723. године до своје смрти 1750.
  • Менделсонова кућа, у којој је Феликс Менделсон живео од 1845. до своје смрти 1847.[66]
  • Кућа Шуманових, дом Роберта и Кларе Шуман од 1840. до 1844. године.[67]
  • Шилерова кућа, у којој је Фридрих Шилер живео у лето 1785.[68]
  • Саксонски музеј психијатрије, Музеј саксонске апотеке, Железнички музеј, Музеј спорта, као и многи други.

У Лајпцигу се налази и најстарији кафе у Немачкој „Код арапског дрвета кафе” (Zum Arabischen Coffe Baum), који своју делатност обавља од 1711. године и као такав представља својеврстан културно-историјски споменик.[69] Током своје тристогодишње историје посетиле су га бројне истакнуте личности, међу којима и краљ Август II Јаки, Наполеон Бонапарта, Рихард Вагнер, Јохан Себастијан Бах, Гете, Роберт Шуман и Франц Лист.[70]

Ликовна уметност[уреди | уреди извор]

Музеј ликовних уметности (Museum der bildenden Künste), отворен 1848, простире се на око 7000 квадратних метара и има импресивну колекцију од око 4600 слика, 1800 скулптура и 70.000 графичких дела.[71] Обухвата дела из периода од касног средњег века до данас, а у фокусу су немачко и холандско сликарство од 15. до 17. века, италијанско сликарство од 15. до 18. века, француско сликарство из 19. века, као и немачко сликарство од 18. до 20. века.

У некадашњој фабрици памука (Baumwollspinnerei), индустријском комплексу од 10 хектара, данас се налази дванаест галерија, Центар за уметност, као и бројни атељеи, ресторани, штампарије, произвођачи порцелана, златаре и сл.

Музика и позориште[уреди | уреди извор]

Прва оперска кућа у Лајпцигу подигнута је 1693. године (Oper am Brühl), а постојала је до 1720.[72] Старо позориште (Altes Theater), с капацитетом од 1186 места, отворено је 1766. године.[73] У Новом позоришту (Neues Theater), грађеном од 1864. до 1868, изводиле су се драмске, оперске и балетске представе.[74] Позориште је имало 1700 седишта и 300 места за стајање.[75] Показало се као савршено за извођење оперских представа, али неподесно за драмске изведбе, тако да су драмски комади пребачени у Старо позориште, а Ново позориште је постало лајпцишка опера. Обе зграде срушене су у британским ваздушним нападима 1943. Данашња Лајпцишка оперска кућа (Oper Leipzig) налази се на месту некадашњег Новог позоришта. Завршена је 1960. године и има капацитет од 1265 места.[76] Друга значајнија позоришта су Драмско позориште (Schauspiel Leipzig) и ЛОФФТ.

Оперска кућа
Зграда некадашњег Новог позоришта, срушеног у Другом светском рату

Гевантхаус оркестар је један од најстаријих и најпознатијих ансамбала на свету, а смештен је у концертној дворани Гевантхаус. У Гевантхаусу се сваке године одржи око 700 догађаја с пола милиона посетилаца.[77] Велики део чине концерти, мада се овде одржавају и конференције, конгреси, свечани догађаји и пријеми.

Лајпциг је био и остао град музике. Јохан Себастијан Бах радио је овде од 1723. до 1750. године где је у цркви Светог Томе водио чувени хор дечака Томанер, а такође је био ангажован и у цркви Светог Николе и цркви Светог Павла (Paulinerkirche).[78] Године 1950. основан је Бахов архив, институција која се бави истраживањем живота и рада Јохана Себастијана Баха и његове породице.[79][80] Бахов архив од 1950. године организује престижно „Међународно такмичење Јохан Себастијан Бах”, први пут покренуто у оквиру музичког фестивала којим је обележена двестогодишњица Бахове смрти. Такмичење се сада одржава на сваке две године. Бахов архив такође управља Баховим музејом и организује међународни Бахов фестивал (Bachfest). Посебност Лајпцига је у томе што је овде очуван велики број кућа композитора, као нпр. кућа у којој је живео и умро Феликс Менделсон, кућа Шуманових, у којој су Роберт и Клара Шуман провели прве четири године брака, као и кућа у којој је боравио Фридрих Шилер. Кућа у којој је живео Рихард Вагнер више не постоји, већ на том месту стоји плоча у знак сећања на великог композитора.

Рихард Вагнер рођен је у Лајпцигу 1813. године, а Клара Шуман 1819. године. Робер Шуман је такође оставио печат у овом граду у који је дошао на позив Феликса Менделсона, када је овај 1843. основао први немачки конзерваторијум (данас Висока школа за музику и позориште). У Високој школи за музику и позориште данас постоји широк спектар предмета, међу којима су обука за све инструменте у оркестру, интерпретацију, тренирање, клавирску камерну музику, дириговање оркестром и хором и компоновање у различитим музичким стиловима. На катедри за драму предаје се глума и писање сценарија. Густав Малер је био диригент у Новом позоришту од јуна 1886. до маја 1888, где је постао познат након комплетирања и објављивања Веберове опере Три Пинтоса.[81] Малер је овде довршио и своју Симфонију број 1.[82] Када је у питању савремена музика, град је познат по својој независној музичкој сцени и догађајима. Лајпциг је дом највећег светског фестивала готике Wave Gotik (Wave-Gotik-Treffen), који траје четири дана и одржава се сваке године на Духове.[83] Љубитељи готске културе одевају екстравагантну одећу и парадирају градом. Више од 150 бендова и уметника држи концерте на неколико локација широм града, а догађај окупља на хиљаде љубитеља готик музике из Европе и целог света. Такође се одржавају и бројне изложбе, средњовековни вашар, а посебну пажњу привлачи пикник организован у викторијанском стилу.

Лајпциг је такође родно место Тила Линдемана, фронтмена групе Рамштајн, најпознатијег немачког бенда основаног 1994. године.

Главне знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Стара градска кућа
    Стара градска кућа
  • Споменик Битке народа
    Споменик Битке народа
  • Савезни управни суд
    Савезни управни суд
  • Нова градска кућа
    Нова градска кућа
  • Зоолошки врт (прашума Гондвана)
    Зоолошки врт (прашума Гондвана)
  • Двор у Голису
    Двор у Голису
  • Стара градска кућа (Altes Rathaus) изграђена је у ренесансном стилу 1556. године. Овде је смештен Музеј историје града.
  • Споменик Битке народа (Völkerschlachtdenkmal), највиши споменик у Европи, подигнут је у знак сећања на победничку битку против наполеонских трупа. Споменик је висок 91 метар, а до врха води 500 степеника одакле се пружа спектакуларан поглед на град. У Бици код Лајпцига учествовало је преко пола милиона војника, што је чини највећом битком пре Првог светског рата.
  • Савезни управни суд (Bundesverwaltungsgericht) највиши је суд у Немачкој у области јавног права.
  • Нова градска кућа (Neues Rathaus) седиште је градске управе од 1905. године. Грађена је у духу историцизма, а висока је 114,7 м.
  • Зоолошки врт у Лајпцигу (основан 1878) један је од најмодернијих зоолошких вртова у Европи. На површини од 27 хектара живи око 600 различитих животињских врста и више од 8000 јединки.[84] Зоо-врт је подељен на неколико тематских целина, а посебно су интересантне Гондвана (једна од највећих вештачких прашума на свету) и Понголанд (где се налазе примати).
  • Двор у Голису (Gohliser Schlösschen) изградио је 1756. трговац и архитекта Јохан Каспар Рихтер. Представља сјајан пример саксонске рококо архитектуре. Данас се овде одржавају концерти, позоришне представе и изложбе.
  • Ауербахов подрум
    Ауербахов подрум
  • Сајам
    Сајам
  • Главна железничка станица
    Главна железничка станица
  • Кафе Riquet
    Кафе Riquet
  • Стара берза
    Стара берза
  • Универзитет
    Универзитет
  • Ауербахов подрум (Auerbachs Keller), отворен 1525. године, други је најстарији ресторан у Немачкој.[85] Налази се у Медлеровом пасажу. Јохан Волфганг Гете га је током својих студија у Лајпцигу редовно посећивао, а ресторан управо Гетеу и дугује своју славу, јер га је овај поменуо у свом делу Фауст (Ауербахов подрум је прво место на које је Мефисто повео Фауста).
  • Лајпцишки сајам је највећа стаклена хала на свету.[86] Први сајам у Лајпцигу одржан је давне 1165. године.
  • Главна железничка станица Лајпциг је највећа железничка станица у Европи по површини. Дневно кроз њу прође око 120.000 путника и посетилаца и 1300 возова.[87] Овде је смештен и тржни центар.
  • Зграда у којој се налази кафе Riquet изграђена је 1908-1909. Кровна конструкција налик пагоди рађена је по узору на класичну кинеску архитектуру. Парапети, стубови, главни венац и забат украшени су прелепим мозаицима у боји у стилу сецесије. На улазним вратима налазе се две бакарне главе слона које представљају заштитни знак компаније Riquet.
  • Стара лајпцишка берза (Alte Handelsbörse) из 1687. је најстарија барокна зграда у граду. Испред зграде се налази Гетеов споменик.
  • Зграда Универзитета својим изгледом подсећа на цркву која се некада налазила на овом месту (црква Светог Павла).
  • Национална библиотека Немачке
    Национална библиотека Немачке
  • Баварска железничка станица
    Баварска железничка станица
  • Градски небодер
    Градски небодер
  • Јужно гробље
    Јужно гробље
  • Меморијални центар на месту некадашње неомаварске синагоге
    Меморијални центар на месту некадашње неомаварске синагоге
  • Панорамска слика 'Еверест' у Панометру
    Панорамска слика 'Еверест' у Панометру
  • Национална библиотека Немачке прикупља, архивира, документује и књижи библиографске публикације на немачком језику од 1913. године, као и иностране публикације о Немачкој, преводе немачких радова и радова емиграната објављених у иностранству између 1933. и 1945. Једна је од две националне библиотеке у Немачкој (друга је у Франкфурту).
  • Баварска железничка станица (Leipzig Bayerischer Bahnhof) из 1842. је најстарија очувана железничка станица у Немачкој.
  • Градски небодер (City-Hochhaus) највиша је зграда у граду (142 м).
  • Јужно гробље (Südfriedhof) простире се на површини од 78 хектара.
  • Спомен обележје са 140 бронзаних столица налази се на месту некадашње неомаварске синагоге, уништене 1938. године у Кристалној ноћи.
  • У Панометру изграђеном 1910. године могу се видети највеће панорамске слике на свету.
Најзначајније цркве
  • Црква Светог Николе (Nikolaikirche), најстарија црква у Лајпцигу, подигнута 1165. године.[88] У 16. веку је у њој своје проповеди држао и реформатор Мартин Лутер. Мирна револуција 1989. године (која се завршила падом Берлинског зида) почела је управо у овој цркви где су се противници комунизма окупљалли сваког понедељка и одатле кретали у демонстрације.
  • Црква Светог Томе (Thomaskirche), лутеранска црква из 12. века у којој је Јохан Себастијан Бах радио као кантор, и где је на крају и сахрањен.[89][90] Бах је овде био дирецтор црквеног хора од 1723. године до своје смрти 1750. и водио чувени хор дечака „Томанер”.
  • Црква Светог Петра (Peterskirche), највиши верски објекат у Лајпцигу. Грађена је у неоготичком стилу.
  • Реформаторска црква (Reformierte Kirche) – Хугеноти избегли из Француске основали су своју парохију негде око 1700. године. Сама црква подигнута је крајем 19. века у неоренесансном стилу.
  • Црква Светог Михаила (Michaeliskirche) изграђена је око 1901. године у духу историцизма, мада њену архитектуру одликује преплитање више стилова – ренесансе, неоготике, необарока и сецесије.
  • Руска црква (Russische Gedächtniskirche), меморијална црква подигнута 1913. у знак сећања на 22.000 руских војника који су погинули за време Битке народа.
  • Црква Светог Николе
    Црква Светог Николе
  • Црква Светог Томе
    Црква Светог Томе
  • Црква Светог Петра
    Црква Светог Петра
  • Реформаторска црква
    Реформаторска црква
  • Црква Светог Михаила
    Црква Светог Михаила
  • Руска црква
    Руска црква

Паркови и језера[уреди | уреди извор]

Палменгартен

У поређењу с градовима сличне величине, удео паркова и зелених површина у Лајпцигу је изузетно велики. Раскошни грађански вртови који су некада красили историјски центар града, попут барокних паркова Апелс (Apels Garten) и Гросбозишер (Großbosischer Garten), били су познати далеко изван региона. С растом града ови паркови су нестали.

Парк Јохана (Johannapark) простире се на површини од 11 хектара. На југоистоку се спаја с парком Клара Цеткин (Clara-Zetkin-Park), који с повришином од 42,5 хектара представља највећи парк у Лајпцигу.[91] Ту је и Палменгартен парк који заузима површину од 22,5 хектара.[92] У близини главне железничке станице је парк Оберер (Oberer Park).

Западно од зоолошког врта, на површини од 118 хектара, налази се парк шума Розентал (Rosental).[93] Некадашња шума била је у власништву саксонских електора, а Јохан Георг II продао ју је у септембру 1663. године градској управи Лајпцига, како би покрио дугове које је имао према граду. Розентал је део Лајпцишког луга (Leipziger Auwald), који заузима површину од 5900 хектара (1163 хектара налази се на територији града).[94]

Лајпцишка ботаничка башта простире се на површини од 3 хектара и у њој се налази преко 4500 биљних врста.[95] Основана је у 16. веку и уједно је најстарија ботаничка башта у Немачкој.[96] Граничи се с Парком мира (17,5 хектара).

Ново језерско подручје (Neuseenland) је подручје јужно од Лајпцига где се стари површински копови претварају у бројна језера. Најпознатија су Коспуден (Cospudener See), Маркклеберг (Markkleeberger See) и Кулквиц (Kulkwitzer See).

Образовање[уреди | уреди извор]

Универзитет[уреди | уреди извор]

Универзитет у Лајпцигу
Академија ликовних уметности

Универзитет у Лајпцигу основан је 1409. године. Један је од најстаријих европских универзитета и други најстарији универзитет у Немачкој.[16] Филозоф и математичар Готфрид Вилхелм Лајбниц рођен је у Лајпцигу 1646, а универзитет је похађао од 1661. до 1666. године.[97] На универзитету су као професори радила четири нобеловца – Вернер Хајзенберг (физика),[98] Густав Лудвиг Херц (физика),[99] Вилхелм Оствалд (хемија) и Теодор Момзен(књижевност).[100][101] Међу запосленима су били и минералог Георгиј Агрикола, писац Готхолд Ефрајм Лесинг, филозоф Ернст Блох, психофизичар Густав Теодор Фехнер и психолог Вилхелм Вунт.

Међу запаженијим студентима универзитета били су композитор Рихард Вагнер, филозоф Фридрих Ниче, писци Јохан Волфганг Гете и Ерих Кестнер, као и политички активиста Карл Либкнехт.[102] Немачка канцеларка Ангела Меркел студирала је физику на Универзитету у Лајпцигу (1973–1978).[103]

Део Универзитета у Лајпцигу је и Немачки институт за књижевност, основан 1955. године. Многи запажени писци, као што су Адолф Ендлер, Керстин Хензел, Ангела Краус, Ерих Лест и Фред Вандер, дипломирали су на овом факултету.

Ликовна уметност и позориште[уреди | уреди извор]

Академија ликовних уметности (Hochschule für Grafik und Buchkunst) основана је 1764. године.[104] Сваке године 530 студената уписује смерове из сликарства и графике, графичког дизајна, фотографије и медијалне уметности.

У Високој школи за музику и позориште данас постоји широк спектар предмета, међу којима су обука за све инструменте у оркестру, интерпретацију, тренирање, клавирску камерну музику, дириговање оркестром и хором и компоновање у различитим музичким стиловима. На катедри за драму предаје се глума и писање сценарија.

Универзитет примењених наука[уреди | уреди извор]

Универзитет примењених наука (HTWK) је друга по величини институција високог образовања у Лајпцигу.[105] Основан је 1992. године. На универзитету се налазе многи инжењерски смерови, као и смерови рачунарства, математике, пословне администрације, библиотекарства, социјалног рада и музејских студија.

Приватна висока школа за менаџмент[уреди | уреди извор]

Приватна висока школа за менаџмент (Handelshochschule Leipzig), основана 1898. године, једна је од најстаријих пословних школа у Немачкој. Магазин Економист ју је 2017. прогласио једном од најбољих школа на свету (заузела је 6. позицију).[106]

Научно-истраживачке установе[уреди | уреди извор]

Макс Планк Институт за математику

У Лајпцигу се налази Саксонска академија наука и дванаест истраживачких института.[107] То су Макс Планк Институт за математику у науци, Макс Планк Институт за когнитивна и неуролошка истраживања, Макс Планк Институт за еволуционарну антропологију, Фраунхофер Институт за међународни менаџмент и економију, Фраунхофер Институт за терапију матичним ћелијама и имунологију, Хелмхолц Центар за истразивање зивотне средине, Немачки центар за истраживање биомасе, Лајбниц институт за истраживање тропосфере, Лајбниц институт за површинска истраживања, Лајбниц институт за проучавање историје и културе источне Европе, Лајбниц институт за регионалну географију и Лајбниц институт за проучавање јеврејске историје.

Остало[уреди | уреди извор]

У Лајпцигу се налази и једна од најстаријих школа на свету, школа Светог Томе (Thomasschule) основана 1212. године.[108] У оквиру наставе се изучавају језици, уметност и музика. Похађали су је између осталих и Рихард Вагнер и Карл Филип Емануел Бах.

Политика[уреди | уреди извор]

Хинрих Леман Грубе (Hinrich Lehmann-Grube) из Социјалдемократске партије (СПД) био је први слободно изабрани градоначелник након поновног уједињења Немачке, од 1990. до 1998. Градоначелника је првобитно бирало градско веће, а од 1994. директно грађани. Након Грубеа, ову дужност обављао је Волфганг Тифензе (Wolfgang Tiefensee), такође из СПД-а, од 1998. до 2005. године, када је поднео оставку на функцију због именовања за савезног министра саобраћаја. Наследио га је колега из СПД-а, Буркард Јунг (Burkhard Jung), који је изабран у јануару 2006, а потом поновно изабран 2013. и 2020. године. Резултати избора за градоначелника у 2020. години могу се видети у приложеној табели:

Кандидат Странка Први круг Други круг[109]
Себастијан Гемков Хришћанско-демократска унија 31,6% 47,6%
Буркхард Јунг Социјалдемократска партија 29,8% 49,1%
Франциска Рикевалд Левица 13,5% нису прошли у други круг
Катарина Крефт Савез 90/Зелени 12,0%
Цхристопх Неуманн Алтернатива за Немачку 8,7%
Катарина Шубат Die PARTEI 2,4%
Маркус Вифелд Странка слободних демократа 1,2%
Уте Елизабет Габелман Пирати 0,9% 3,3%

Привреда[уреди | уреди извор]

Пре Другог светског рата Лајпциг је био не само важан трговачки, већ и индустријски град. Нарочито значајни били су издаваштво (Тојбнер, Брокхаус, Библиографски институт, Бедекер, Хирцел, Барт...), штампарска индустрија, текстилна индустрија и производња пољопривредних машина. У доба НДР овде је углавно била лоцирана тешка индустрија која је пропала након пада Источне Немачке. Након поновног уједињења Немачке у Лајпцигу су фабрике отворили Порше (око 4300 запослених),[110] Сименс (око 1700 запослених) и БМW (око 3700 запослених).[111] С доласком Поршеа и БМW-а Лајпциг је постао значајан центар аутомобилске индустрије. Лајпцишко саобраћајно предузеће (Leipziger Verkehrsbetriebe, LVB) запошљава преко 2300 људи. Град је нарочито познат по својој дугој сајамској традицији.

Захваљујући свом положају Лајпциг се развио у саобраћајни и логистички центар. Амазон је овде 2006. године отворио логистички центар, а 2020. и први центар за авионску доставу пошиљки у Европи.[112] Аеродром Лајпциг–Хале је 2008. године постао главно европско чвориште познатог превозника ДХЛ, а у њему је запослено више од 5700 радника.[113] На северу града компанија ПроЛогис отворила је логистички центар на простору од око 50.000 квадратних метара, а укупан број запослених је 350.

Лајпциг је и важан финансијски и банкарски центар, а у њему се налази седиште Развојне банке Саксоније (Sächsische Aufbaubank),[114] а ту је и Лајпцишка штедионица (Sparkasse Leipzig), једна од највећих у централној Немачкој.

ИТ предузећа Компарекс (Comparex) и Софтлајн АГ (Softline AG), као и кабловски оператор Примаком (Primacom) имају седиште у Лајпцигу.

Бруто домаћи производ (БДП) Лајпцига у 2016. години износио је 19,872 милијарде евра (17. град у Немачкој гледано по производној активности), а БДП по глави становника износио је 35.123 евра.[115] Стопа незапослености у последњем кварталу 2020. године била је 7,7%.[116] У Привредној комори Лајпцига регистровано је 5223 предузећа.

Транспорт[уреди | уреди извор]

Железница[уреди | уреди извор]

Унутрашњост Главне железничке станице

Главна железничка станица, по површини највећа у Европи, отворена је 1915. године.[117] Представља важно чвориште брзог међуградског воза (ICE, Intercity-Express) и међуградског воза (IC, Intercity), као и везу с приградском железницом (S-Bahn). Линија 28 ИЦЕ воза (Хамбург–Берлин–Лајпциг–Нирнберг–Минхен) укршта се у Лајпцигу с линијом 50 (Дрезден–Лајпциг–Ерфурт–Франкфурт–Висбаден). До већине великих и средњих градова у Саксонији могуће је доћи без преседања, а до суседног Халеа иду две линије приградске железнице (једна иде преко аеродрома).

Воз до Берлина саобраћа брзином од 200 км/х,[118] а 2015. пуштена је у рад пруга од Лајпцига до Ерфурта, с пројектованом брзином од 300 км/х,[119] која је 2017. продужена до Нирнберга. Ово је знатно смањило време путовања возом од Лајпцига до Нирнберга, Минхена и Франкфурта. На прузи од Лајпцига до Дрездена воз такође саобраћа брзином од 200 км/х.[120]

Трамваји и аутобуси[уреди | уреди извор]

Трамвај на станици Goerdelerring

Лајпцишка мрежа трамваја у комбинацији с приградском железницом чини окосницу јавног градског превоза. У Лајпцигу постоји 6 линија приградског воза (S-Bahn),[121] 13 трамвајских и 37 аутобуских линија.[122] Укупна дужина трамвајске мреже износи 146,[123] што је чини трећом по величини у Немачкој, после Келна и Берлина. Најдужа трамвајска линија је линија 11,[124] која повезује Шкојдиц с Маркклебергом у дужини од преко 22 км. Ноћне аутобуске линије носе ознаке од Н1 до Н9, а ту је и ноћни трамвај Н17. Суботом, недељом и празницима саобраћају и трамвајска линија Н10 и аутобуска линија Н60.

Бицикли[уреди | уреди извор]

Попут већине немачких градова и Лајпциг има разгранату бициклистичку мрежу. У већини једносмерних централних улица бициклистима је дозвољена вожња у оба смера. Неколико бициклистичких стаза изграђено је деведесетих. Од 2004. постоји систем јавних бицикала, а бицикле је могуће изнајмити и вратити путем мобилне апликације или телефона. У ужој градској зони бицикли за изнајмљивање могу се наћи у готово свакој улици, док изван ове зоне углавном постоје посебне станице за бицикле.

Ваздушни саобраћај[уреди | уреди извор]

Аеродром Лајпциг–Хале, међународни комерцијални аеродром, налази се на око 16 км северозападно од Лајпцига. Путнички летови обављају се до главних немачких аеродрома, појединих европских градова у медитеранском региону и до северне Африке. По броју путника аеродром је на 11. месту у Немачкој, а у карго саобраћају заузима друго,[125] одмах иза Франкфурта. Аеродром је главна база компаније ДХЛ.[126]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Натпис у Лајпцишкој улици у Кијеву, једном од градова побратима Лајпцига

Лајпциг је побратимљен са следећим градовима:[127]

Знамените личности[уреди | уреди извор]

17. век[уреди | уреди извор]

Готфрид Вилхелм Лајбниц (1695)

18. век[уреди | уреди извор]

  • Јохан Готфрид Донати (1706-1782), композитор
  • Јохан Кристијан Бах (1735–1782), композитор, најмлађи син Јохана Себастијана Баха
  • Кристијан Готфрид Кернер (1756–1831), правник и писац
  • Фридрих Арнолд Брокхаус (1772–1823), издавач, оснивач Брокхаус енциклопедије
  • Карл Густав Карус (1789–1869), лекар, сликар и филозоф

19. век[уреди | уреди извор]

1801—1850[уреди | уреди извор]

Рихард Вагнер (1868)
  • Клара Шуман (1819–1896), пијанисткиња и композиторка
  • Карл Јохан Лаш (1822-1888), сликар
  • Карл Раинеке (1824–1910), композитор, диригент и пијаниста
  • Август Бебел (1840–1913), политичар, један од оснивача Социјалдемократске партије Немачке
  • Паул Менделсон Бартолди (1841-1880), хемичар
  • Оскар Ленц (1848-1925), истраживач

1851—1900[уреди | уреди извор]

  • Ханс Мејер (1858–1929), географ и планинар, први Европљанин који се попео на врх Килиманџара
  • Карл Либкнехт (1871–1919), социјалиста и један од оснивача Комунистичке партије Немачке
  • Карл Фридрих Герделер (1884–1945), градоначелник Лајпцига, противник нацистичког режима
  • Макс Бекман (1884–1950), сликар и писац
  • Вилхелм Бекхаус (1884–1969), пијаниста
  • Валтер Улбрихт (1893–1973), комунистички политичар, председник државног савета НДР
  • Ханс Ајслер (1898–1962), композитор

20. век[уреди | уреди извор]

1901—1950[уреди | уреди извор]

Хендрик Дурин
  • Карл Еберхард Шенгарт (1903–1946), нациста и ратни злочинац, погубљен у Хамелну
  • Ханс Мајер (1907–2001), књижевниик и критичар
  • Мартин Бросцат (1926–1989), историчар, управник Института за савремену историју у Минхену
  • Курт Мазур (1927–2015), диригент Гевантхаус оркестра
  • Херберт Блумстед, (рођен 1927), диригент Гевантхаус оркестра
  • Рита Вилден, (рођена 1947), атлетичарка
  • Рут Пфау (1929–2017), монахиња, лекарка, списатељица

1951—данас[уреди | уреди извор]

  • Рикардо Шаји (рођен 1953), диригент Гевантхаус оркестра
  • Рене Милер (рођен 1959), фудбалер
  • Нео Раух (рођен 1960), сликар
  • Зимоне Тхомала (рођена 1965), глумица
  • Кристин Ото (рођена 1966), шестострука олимпијска победница у пливању, спортска новинарка и ТВ водитељка (ЗДФ)
  • Хендрик Дурин (1967), глумац
  • Тил Линдеман (рођен 1963), фронтмен Рамштајна

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сацхсен, Статистисцхес Ландесамт дес Фреистаатес. „Статистик – Гебиет, Бевöлкерунг”. www.статистик.сацхсен.де. 
  2. ^ „Популатион он 1 Јануарy бy аге гроупс анд сеx - фунцтионал урбан ареас”. Еуростат. Приступљено 2021-07-02. 
  3. ^ „Дие Бевöлкерунгсентwицклунг дес Бундесландес Сацхсен”. www.цитyпопулатион.де (на језику: немачки). 2020-10-03. 
  4. ^ „Леипзиг üберхолт беи Еинwохнерзахл Дортмунд – јетзт Платз 8 ин Деутсцхланд”. ЛВЗ - Леипзигер Волксзеитунг (на језику: немачки). Приступљено 2019-09-20. 
  5. ^ Сацхсен, Амтлицхе Датен дес Статистисцхен Ландесамтес. „Бевöлкерунгсбестанд”. www.статистик.сацхсен.де. 
  6. ^ Леипзиг, Дие Гесцхицхте. „Дие Леипзиг Стадт Цхроник”. www.леипзиг-сацхсен.де. 
  7. ^ „Тхе Франкфурт Фаир”. идехист.уу.се (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. Приступљено 2019-09-21. 
  8. ^ „Геwандхаусорцхестер”. www.деутсцхе-дигитале-библиотхек.де. 
  9. ^ Леипзиг, Сäцхсисцхе Ландесбиблиотхек. „Фриедрицх Сцхиллерс Оде ан дие Фреуде”. 
  10. ^ „Неуер Гäстерекорд”. www.леипзиг.травел. Архивирано из оригинала 25. 07. 2021. г. Приступљено 11. 01. 2021. 
  11. ^ Леипзиг, Дие Херкунфт дес Наменс. „Бегриффсурспрунг”. 
  12. ^ Леипзиг, Üберлиеферунг дес Наменс. „Гесцхицхте”. 
  13. ^ 1000 Јахре Ерстерwäхнунг, Тхиетмар вон Мерсебург унд дие урбе Либзи. „Дие ерсте Ерwäхнунг”. 
  14. ^ Стадтцхроник, Леипзиг. „Дие Стадтгрüндунг вон Леипзиг”. 
  15. ^ Гесцхицхте, Леипзигер Мессе. „850 Јахре Леипзигер Мессен”. 
  16. ^ а б Сиегфриед Хоyер: Дер Аусзуг дер деутсцхен Студентен аус Праг унд дие Грüндунг дер Университäт Леипзиг. Диссертатион. Леипзиг 1960.
  17. ^ „600 Јахре Университäт Леипзиг”. www.леипзиг-лесе.де. 
  18. ^ Дреиßигјäхриген Криег, Дие Аусwиркунген дер Кампфхандлунген. „Леипзиг им Дреиßигјäхриген Криег”. 
  19. ^ „Страссенбелеуцхтунг”. www.стадтгесцхицхтлицхес-мусеум-леипзиг.де. 
  20. ^ Катхерине Ааслестад, "Цитиес анд Wар: Модерн Милитарy Урбанисм ин Хамбург анд Леипзиг дуринг тхе Наполеониц Ера." Герман Хисторy 35.3 (2017): 381-402.
  21. ^ „Еисенбахнтецхнисцхе Рундсцхау”. www.wорлдцат.орг. 
  22. ^ Гесцхицхте, Дие Еисенбахнстрецке Дресден - Леипзиг. „Бахнстрецке Леипзиг–Дресден”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 15. 01. 2021. 
  23. ^ Леипзиг Хауптбахнхоф, Тхе ларгест терминал раилwаy статион ин Еуропе. „Хауптбахнхоф”. 
  24. ^ „Гоерделер”. www.гдw-берлин.де. 
  25. ^ а б в Wиллингхам, Роберт, анд Цреw, Давид Ф. Јеwс ин Леипзиг: Натионалитy анд Цоммунитy ин тхе 20тх Центурy, 2005, ПроQуест Диссертатионс анд Тхесес. Пгс. 1-148
  26. ^ "Нази Германy", Лео Баецк Институте Yеарбоок, XLII 1997, 167. Фред Грубел анд Франк Мецкленбург "Леипзиг: Профиле оф а Јеwисх Цоммунитy дуринг тхе фирст yеарс оф Нази Германy", Лео Баецк Институте Yеарбоок, XLII 1997, 167
  27. ^ „Холоцауст Сурвиворс анд Вицтимс Датабасе -- Леипзиг Јеwисх Цоммунитy Цоллецтион.”. www.усхмм.орг (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-30. 
  28. ^ Диамонт, Адолпх. Цхроник дер Јуден ин Дресден. стр. 104—106, 109. 
  29. ^ Луфтангрифф ам 4. Дезембер 1943, Бомбенхагел ауф Леипзиг. „Луфтангрифф”. 
  30. ^ „Леипзиг: Бацк то Гроwтх, бут Нот фор Еверyоне”. ТхеПротоЦитy.цом (на језику: енглески). 2019-10-26. Приступљено 2019-10-26. 
  31. ^ Давид Бребис (ед.), Мицхелин гуиде то Германy, Греенвилле (2006), п. 324.
  32. ^ „Тхе даy I оутфланкед тхе Стаси”. ББЦ. 9. 10. 2009.  + видео.
  33. ^ Поwер, Анне анд Елинеен Херден (мај 2016). „Леипзиг Цитy Сторy” (ПДФ). ЛСЕ Хоусинг анд Цоммунитиес. 
  34. ^ „Wацхстум”. www.леипзиг.де (на језику: немачки). 2017-06-05. Архивирано из оригинала 17. 09. 2017. г. Приступљено 15. 01. 2021. 
  35. ^ Хаасе, Дагмар; Росенберг, Маттхиас; Микутта, Роберт (2002-12-01). „Унтерсуцхунг зум Ландсцхафтсwандел им Сüдраум Леипзиг”. Стандорт (на језику: немачки). 26 (4): 159—165. ИССН 0174-3635. С2ЦИД 68472430. дои:10.1007/с00548-002-0103-3. 
  36. ^ „Ентwицклунг”. www.леипзиг-сацхсен.де. 
  37. ^ Ортстеилкаталог дер Стадт Леипзиг 2008
  38. ^ Леипзиг, Дие Еинwохнерзахлен аллер Стадтбезирке унд Ортстеиле. „Цитy популатион”. 
  39. ^ Леипзиг, Амт фüр Статистик унд Wахлен. „Стадтглиедерунг унд Нацхбаргемеинден” (ПДФ). 
  40. ^ „Цлиматологицал мапс оф Германy”. ДWД: Деутсцхер Wеттердиенст. Деутсцхер Wеттердиенст (Герман Wеатхер Сервице). Приступљено 25. 2. 2019. 
  41. ^ „Клима Леипзиг, Деутсцхланд” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 2019-03-22. г. Приступљено 2019-09-21. 
  42. ^ Дас 19. Јахрхундерт, Дие грößтен Стäдте Деутсцхландс. „Еинwохнерентwицклунг”. 
  43. ^ „Леипзиг wäцхст”. www.леипзиг.де (на језику: немачки). 2015-03-02. 
  44. ^ „Зенсус 2011 - Бевöлкерунг Бундесрепублик Деутсцхланд ам 9. Маи 2011” (ПДФ). дестатис.де (на језику: немачки). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2013-11-15. г. Приступљено 2019-09-20. 
  45. ^ Стадт Леипзиг. „Еинwохнер мит Мигратионсхинтергунд”. леипзиг.де. 
  46. ^ „Статистисцхес Јахрбуцх”. Стадт Леипзиг. 
  47. ^ Амт фüр Статистик, Ергебнис дес Зенсус 2011. „Бевöлкерунг унд Религион”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2013. г. Приступљено 11. 01. 2021. 
  48. ^ „Алтес Ратхаус”. www.стадтгесцхицхтлицхес-мусеум-леипзиг.де. 
  49. ^ Романик унд Готик, Арцхитектур дер Јахрхундерте ин Леипзиг. „Арцхитектур”. 
  50. ^ „Андреаскапелле”. www.кирцхе-леипзиг.де (на језику: немачки). 
  51. ^ „Бартхелс Хоф”. www.кбб-ев.де (на језику: немачки). 
  52. ^ „Алте Ханделсбöрсе”. www. деацадемиц.цом (на језику: немачки). 
  53. ^ „Листенеинтраг”. Културденкмале им Фреистаат Сацхсен. [мртва веза]
  54. ^ Гохлис, Кунст унд Култур. „Гохлисер Сцхлöссцхен”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 15. 01. 2021. 
  55. ^ Деутсцх-Франзöсисцхен Криег, 1871. „Сиегесденкмал”. 
  56. ^ Стаатсбиблиотхек зу Берлин - Амтспрессе Преуßенс: VII. Јахрганг. Но. 79. Неуесте Миттхеилунген. Верантwортлицхер Хераусгебер: Др. Х. Клее. Берлин, Диенстаг, ден 21. Аугуст 1888 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2016), abgerufen am 29. November 2012
  57. ^ Deutsch-Französischen Krieg, Leipzigs Denkmäler. „Siegesdenkmal”. 
  58. ^ Geschichte, Chronologie der Universitätskirche St. Pauli. „Paulinerkirche”. 
  59. ^ „Universität Leipzig”. www.uni-leipzig.de (на језику: немачки). 
  60. ^ Deutsches Buchgewerbemuseum, Eines der bedeutendsten Museen auf dem Gebiet der Buchkultur. „Deutsches Buch- und Schriftmuseum”. 
  61. ^ „Egyptian Museum”. www.uni-leipzig.de (на језику: енглески). 
  62. ^ „Grassi Museum of Musical Instruments”. www. leipzig.de (на језику: енглески). 
  63. ^ Geschichte, Gedenkstätte Museum in der "Runden Ecke". „Runde Ecke”. 
  64. ^ Zerstörtes Mammutskelett, 1943. „Bornaer Mammut”. 
  65. ^ „Panometer”. www.panometer.de (на језику: енглески). 
  66. ^ „Mendelssohn House”. www.mendelssohn-stiftung.de (на језику: енглески). 
  67. ^ „Schumann-Haus”. www.schumannhaus.de (на језику: енглески). 
  68. ^ „Schillerhaus”. www.leipzig.de (на језику: немачки). 
  69. ^ Das älteste Kaffeehaus Deutschlands, 1711. „Zum Arabischen Coffe Baum”. 
  70. ^ „Prominente Stammgäste”. www.research.uni-leipzig.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 16. 01. 2021. 
  71. ^ Collection, Museum of Fine Arts Leipzig. „Mdbk”. 
  72. ^ Opernhaus am Brühl, 8. Mai 1693. „Barockoper Leipzig”. 
  73. ^ Verschwundene Bauwerke, Leipzig. „Altes Theater”. 
  74. ^ „Neues Theater”. www.leipziginfo.de (на језику: немачки). 
  75. ^ Verschwundene Bauwerke, Leipzig. „Neues Theater”. 
  76. ^ „Oper Leipzig”. www.oper-leipzig.de (на језику: немачки). 
  77. ^ Gewandhaus zu Leipzig, Veranstaltungen. „Gewandhaus”. 
  78. ^ Thomanerchor Leipzig, mehr als 800 Jahre. „Thomanerchor”. 
  79. ^ The history of the Bach Archive, Leipzig, 1950. „Bach Archive”. 
  80. ^ „Bach Festival”. www.bachfestleipzig.de (на језику: енглески). 
  81. ^ „Gustav Mahler”. www. mahlerfoundation.org (на језику: енглески). 
  82. ^ Symphony No. 1 in D Major, Creation and Origin. „A Symphonic Poem in Two Sections”. 
  83. ^ Wave-Gotik-Treffen: an international perspective, Leipzig (2019-06-04). „Wave-Gotik-Treffen”. 
  84. ^ Zahlen und Fakten, Zoologischer Garten Leipzig. „Zoo Leipzig”. 
  85. ^ Die bekannteste und zweitälteste Gaststätte Leipzigs, 1525. „Auerbachs Keller”. 
  86. ^ Architecture, world's largest levitated glass hall. „Leipzig Trade Fair”. 
  87. ^ Verkehrsknotenpunkt und Shoppingparadies, der Leipziger Hauptbahnhof. „Leipzig Hauptbahnhof”. 
  88. ^ „Nikolaikirche”. www.nikolaikirche.de (на језику: немачки). 
  89. ^ „Thomaskirche”. www.leipzig.de (на језику: немачки). 
  90. ^ „Bach”. www.br-klassik.de (на језику: немачки). 2020-07-28. 
  91. ^ Clara-Zetkin-Park und Johannapark, Leipzig. „Parkanlagen” (PDF). 
  92. ^ „Palmengarten”. www.deacademic.com (на језику: немачки). 
  93. ^ Rosental, eine der beliebtesten historischen Parkanlagen in Leipzig. „Rosental”. 
  94. ^ „Leipziger Auwald”. www.leipziger-auwald.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 28. 09. 2021. г. Приступљено 15. 01. 2021. 
  95. ^ „Botanischer Garten”. www.uni-leipzig.de (на језику: немачки). 
  96. ^ Botanischer Garten der Universität Leipzig, der älteste Botanische Garten Deutschlands. „Botanischer Garten”. 
  97. ^ Jugend und Studium in Leipzig, Gottfried Wilhelm Leibniz. „Universität Leipzig”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2021. г. Приступљено 16. 01. 2021. 
  98. ^ „Werner Heisenberg”. www.heisenberg-gesellschaft.de (на језику: енглески). 
  99. ^ „Gustav Hertz”. www.nobelprize.org (на језику: енглески). 
  100. ^ „Wilhelm Ostwald”. woi.chemie.uni-leipzig.de (на језику: енглески). 
  101. ^ „Theodor Mommsen”. www.nobelprize.org (на језику: енглески). 
  102. ^ „Berühmte Studenten”. www.leipzig-lese.de (на језику: немачки). 
  103. ^ „Leipzig University homepage”. Архивирано из оригинала 12. 9. 2008. г. Приступљено 22. 8. 2006. 
  104. ^ Chronology of the HGB, Academy of Fine Arts Leipzig. „HGB”. 
  105. ^ „HTWK”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2015. г. 
  106. ^ „Handelshochschule Leipzig”. www.lvz.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 13. 05. 2021. г. Приступљено 11. 01. 2021. 
  107. ^ „Saxon Academy of Sciences and Humanities”. www.saw-leipzig.de (на језику: енглески). 
  108. ^ „Thomasschule”. www. deacademic.com (на језику: немачки). 
  109. ^ Ergebnis der Wahl des Leipziger Oberbürgermeisters, 2020. „Amtliches Wahlergebnis”. 
  110. ^ „Porsche”. www.lvz.de (на језику: немачки). [мртва веза]
  111. ^ „BMW”. www.pressebox.de (на језику: немачки). 
  112. ^ Amazon eröffnet Luftfrachtzentrum in Sachsen, Flughafen Leipzig-Halle. „Amazon”. 
  113. ^ „DHL Hub Leipzig”. www.dhl.com (на језику: енглески). 
  114. ^ „Sächsische Aufbaubank”. www.sab.sachsen.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 11. 01. 2021. 
  115. ^ „Bruttoinlandsprodukt (BIP) und BIP pro Kopf”. statistik.leipzig.de (на језику: немачки). 
  116. ^ „Arbeitslosenquote”. www.statistik.leipzig.de (на језику: немачки). 
  117. ^ „Leipzig Hauptbahnhof”. www.leipzig.de (на језику: енглески). 
  118. ^ Projekt und Schiene, Aus- und Neubau Nürnberg – Erfurt – Halle/Leipzig – Berlin. „Leipzig–Berlin”. 
  119. ^ „Erfurt – Leipzig” (PDF). www.fahrweg.dbnetze (на језику: немачки). Архивирано из оригинала (PDF) 2015-06-21. г. Приступљено 2019-09-20. 
  120. ^ „Leipzig – Dresden”. bauprojekte.deutschebahn.com (на језику: немачки). 
  121. ^ „S-Bahn-Linien”. www.s-bahn-mitteldeutschland.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено 16. 01. 2021. 
  122. ^ „Straßenbahnen und Busse” (PDF). www. static.leipzig.de (на језику: немачки). 
  123. ^ „Streckenlänge”. www.leipzig-lexikon.de (на језику: немачки). 
  124. ^ Die längste Linie des Leipziger Netzes, Linie 11. „Straßenbahn Leipzig”. 
  125. ^ „Busiest cargo airports in Germany”. www.statista.com (на језику: енглески). 
  126. ^ „Luftfracht”. mdr.de (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 2013-12-12. г. Приступљено 2017-08-11. 
  127. ^ „Leipzigs Partnerstädte”. www.leipzig.de (на језику: немачки). 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лајпциг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lajpcig&oldid=27551319”