Bugarski jezik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
bugarski jezik
bъlgarski ezik
Bulgarska Azbuka.png
Izgovor[ˈbɤ̞ɫɡɐrski ɛˈzik]
Govori se uBugarska, Turska, Srbija, Grčka, Ukrajina, Moldavija, Rumunija i u dijaspori
RegionBalkan
Broj govornika
8[1]–9[2][3][4][5] miliona (2011)
ćirilica (bugarska ćirilica)
Zvanični status
Službeni jezik u
 Bugarska
 Evropska unija
 Grčka (Sveta gora)
Priznati manjinski jezik u
RegulišeInstitut za bugarski jezik na Bugarskoj akademiji nauka (bug. Институт за български език към Българската академия на науките (БАН))
Jezički kodovi
ISO 639-1bg
ISO 639-2bul
ISO 639-3bul
{{{mapalt}}}
Rasprostranjenost bugarskog jezika u svetu
{{{mapalt2}}}
     Regioni u kojima je bugarski većinski jezik      Regioni u kojima je bugarski manjinski jezik

Bugarski jezik (bug. български език) jedan je od južnoslovenskih jezika koji je službeni jezik u Bugarskoj. Broj ljudi kojima je bugarski jezik maternji se procenjuje na oko 6,8 miliona.[6], čiji je najveći deo nastanjen na teritoriji Bugarske, a postoje i manje grupe u Grčkoj, Rumuniji, Turskoj, Ukrajini i Srbiji. Bugarski jezik je najsličniji makedonskom jeziku[7][8][9][10][11][12], dok se u Bugarskoj smatra da je makedonski jezik druga varijanta bugarskog jezika.[13][14][15][16][17]

Postoje tri književne norme u savremenom bugarskom jeziku — bugarska, makedonska i banatska (tzv. banatski bugarski). [18]

Istorija[uredi]

Bugarski jezik ima najdužu i najbogatiju istoriju književnosti u slavističkim studijama. Ono je u srcu ćirilometodijevistkim studijama. Njegova priča je podeljena u tri perioda:

  1. Klasični stari bugarski, tzv. Staroslavenski jezik s kraja 9. veka do kraja 12. veka
  2. Srednjebugarski jezik
  3. Novobugarski jezik

Novobugarski književni jezik[uredi]

Novobugarski književni jezik stvoren je na osnovu severoistočnog dijalekta, kojemu po rođenju pripadaju glavni predstavnici bugarske književnosti 19 veka (Ljuben Karavelov, Hristo Botev, Ivan Vazov, Petko Slavejkov), ali na oblikovanje savremenog književnog jezika u znatnoj su meri uticali i zapadni govori (Kuzman Šapkarev, Rajko Žinzifov, Dimitar Miladinov. Potkraj 19. veka pojavljuje se i bugarska slavistika (Ljubomir Miletić, Benjo Conev, Aleksandar Teodorov-Balan). Pravopis, koji se razvijao na osnovu crkvenoslovenske tradicije, bio je više puta reformisan. Poslednja reforma od 1945. uklonila je iz pisma jerove i jons (ѫ [ɔ̃]), a nekadašnji staroslovenski jat (ѣ) razlučila prema izgovoru na Istočne bugarske govore (jakavica) i Zapadne bugarske govore (ekavica) (videti pojam Jatova granica).

Odnos sa makedonskim[uredi]

Oblasti istočnih južnoslovenskih jezika

Sve do perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata, svi bugarski i većina stranih lingvista su govorili o južnoslovenskom dijalektskom kontinuitetu koji je obuhvatao područje sadašnje Bugarske, Severne Makedonije i delove Severne Grčke kao grupi bugarskih dijalekata.[7][8][9][10][19][12] Nasuprot tome, srpski izvori su ih označavali kao „južnosrpske” dijalekte.[20][21] Neke lokalne konvencije imenovanja uključuju bolgárski, bugárski i tako dalje.[22] Kodifikatori standardnog bugarskog jezika, međutim, nisu želeli da daju nikakve mogućnosti za pluricentrični „bugaro-makedonski” kompromis.[23] Godine 1870. Marin Drinov, koji je imao presudnu ulogu u standardizaciji bugarskog jezika, odbacio je predlog Partenija Zografskog i Kuzmana Shapkareva za mešoviti istočni i zapadno bugarski/makedonski temelj standardnog bugarskog jezika, navodeći u svom članku u novinama Makedonija: „Takvo veštačko sklapanje pisanog jezika je nešto nemoguće, nedostižno i nečuveno.”[24][25][26]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Bulgarian”. 
  2. ^ „Bulgarian language”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press. 
  3. ^ Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. str. 50—57. ISBN 978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8. 
  4. ^ Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 izd.). Fitzroy Dearborn. str. 958. ISBN 978-1579583910. 
  5. ^ Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  6. ^ Lewis, M. Paul, ur. (1986—2009). „Bugarski”. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International. 
  7. 7,0 7,1 Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris (1923). str. 4.
  8. 8,0 8,1 Seliщev, Afanasiй. Izbrannыe trudы, Moskva 1968.
  9. 9,0 9,1 Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  10. 10,0 10,1 K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  11. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). str. 195.
  12. 12,0 12,1 Stefan Verković, Opisanie bыta makedonskih bolgar; Topografičesko-эtnografičeskiй očerk Makedonii (Peterburg, 1889).
  13. ^ Gramatika na sъvremenniя bъlgarski knižoven ezik. Tom 1. Izdatelstvo na Bъlgarskata akademiя na naukite. Sofiя, 1993, pp. 14.
  14. ^ Institut, za bъlgarski ezik (1978). Edinstvoto na bъlgarskiя ezik v minaloto i dnes, pp. 4 - dolu. BAN. 
  15. ^ Stoйkov, Stoйko (2002) [1962]. Bъlgarska dialektologiя (na jeziku: bugarskom). Sofiя: Akad. izd. „Prof. Marin Drinov“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  16. ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Edinstvoto na bъlgarskiя ezik v minaloto i dnes (na jeziku: bugarskom). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. str. 4. OCLC 6430481. 
  17. ^ Šklifov, Blagoй. Rečnik na kosturskiя govor, Bъlgarska dialektologiя, Sofiя 1977, s. kn. VІІІ. str. 201-205.
  18. ^ Institut za bъlgarski ezik „Profesor Lюbomir Andreйčin“, Bъlgarska Akademiя na Naukite (BAN) (1978). Edinstvoto na bъlgarskiя ezik v minaloto i dnes. Izdatelstvo na Bъlgarskata Akademiя na Naukite, Sofiя. 
  19. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März 1909, p. 195.
  20. ^ James Minahan. One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups, p.438 (Greenwood Press, 2000)
  21. ^ Bernard Comrie. The Slavonic Languages, p.251 (Routledge, 1993).
  22. ^ Šklifov, Blagoй and Ekaterina Šklifova, Bъlgarski dealektni tekstove ot Egeйska Makedoniя, Sofiя 2003, s. 28–36 (Shklifov, Blagoy and Ekaterina Shklifova. Bulgarian dialect texts from Aegean Macedonia Sofia 2003, p. 28–33)
  23. ^ Clyne, Michael (1992). Pluricentric Languages: The Codification of Macedonian. Walter de Gruyter. str. 440. ISBN 978-3110128550. 
  24. ^ Makedoniya July 31st 1870
  25. ^ Tchavdar Marinov. In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies. in Entangled Histories of the Balkans - Volume One. DOI: https://doi.org/10.1163/9789004250765_010 p. 443
  26. ^ Blagoй Šklifov, Za razširenieto na dialektnata osnova na bъlgarskiя knižoven ezik i negovoto obnovlenie. "Makedonskata" azbuka i knižovna norma sa nelegitimni, družestvo "Ogniщe", Sofiя, 2003 g. . str. 7-10.

Literatura[uredi]

  • Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  • Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 izd.). Fitzroy Dearborn. str. 958. ISBN 978-1579583910. 
  • Institut, za bъlgarski ezik (1978). Edinstvoto na bъlgarskiя ezik v minaloto i dnes, pp. 4 - dolu. BAN. 
  • Stoйkov, Stoйko (2002) [1962]. Bъlgarska dialektologiя (na jeziku: bugarskom). Sofiя: Akad. izd. „Prof. Marin Drinov“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  • Institute of Bulgarian Language (1978). Edinstvoto na bъlgarskiя ezik v minaloto i dnes (na jeziku: bugarskom). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. str. 4. OCLC 6430481. 
  • Pisani, Vittore (2012). Old Bulgarian Language. Sofia: Bukvitza. ISBN 978-9549285864. 
  • Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-04755-5. 
  • Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, str. 42—54 
  • Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, str. 55—57, ISBN 978-0-521-63751-0 
  • Boяdžiev i dr. (1998) Gramatika na sъvremenniя bъlgarski knižoven ezik. Tom 1. Fonetika
  • Žobov, Vladimir (2004) Zvukovete v bъlgarskiя ezik
  • Krъstev, Borimir (1992) Gramatika za vsički
  • Pašov, Petъr (1999) Bъlgarska gramatika
  • Vladimir I. Georgiev; et al., ur. (1971—2011), Bъlgarski etimologičen rečnik [Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Bъlgarska akademiя na naukite 

Spoljašnje veze[uredi]