Materija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Materija se obično definiše kao supstancija od koje su sačinjeni fizički objekti, što praktično znači da se pod materijom smatra sve što se može čulima osetiti i poseduje fizičke osobine.[1][2]

Iako u nauci danas dominira takozvana materijalističko-dijalektička teorija, nema jasno definisane teorije materije koja je naširoko poznata. Materija bi se najjednostavnije mogla defenisati kao istovremena manifestacija mase i energije u vremenu i prostoru. Kao opšta, filozofska i fizička, kategorija, materija je neodvojivo povezana sa drugim opštim kategorijama, a to su prostor, vreme i kretanje. Materija, dakle, uvek postoji u prostoru (zauzima neki prostor) i vremenu, a, takođe, ne može da postoji ni bez kretanja tj. nalazi se u stanju stalnog i neprekidnog kretanja i promena.

Jedan od najstarijih (formulisan još u antičkoj Grčkoj) zakona fizike je Zakon održanja materije koji glasi: Materija se ne može uništiti, niti ni iz čega stvoriti, ona može samo da se menja i da prelazi iz jednog u drugi oblik.

Tek u 19. veku su ispravno postavljeni temelji fizike u smislu definisanja osnovnih osobina materije i sastavnih elemenata prirode. Tada je primećeno da osim supstancije (fizičkih tela) postoji nešto što u prirodi može imati fizičke osobine, a ne mora imati masu i oblik. To je bila energija i dugo je smatrana osnovnim i nezavisnim sastavnim delom prirode. Taj drugi oblik postojanja materije se obično zove fizičko polje. Može se reći da je materija građa prirode tj. univerzuma.[3]

Ovde treba napomenuti da postoji mala razlika u izražavanju, jer, na primer, u anglosaksonsiim zemaljama pod materijom se podrazumeva samo supstancija kao građa fizičkih tela, a za fizičko polje (field) često se koristi izraz energija (energy).[4]

Međutim, od pojave specijalne teorije relativnosti uvodi se dvojnost materija-energija. Postoji izuzetno čvrsta veza između materije i energije, jer su materija (masa) i energija, prema poznatoj Ajnštajnovoj jednakosti, potpuno ekvivalentni i mogu se i pretvarati jedna u drugu - materija u energiju u procesu anihilacije, a energija u materiju u procesu kreacije. Dakle materija i energija su dva pojavna oblika iste stvarnosti.

Materija u nauci[uredi]

U fizici supstancija je sve što se sastoji od elementarnih fermiona. Materija se prevashodno sastoji od protona, neutrona i elektrona. Bozoni (među koje spada i foton) koji posreduju u delovanju četiri elementarne sile smatraju se materijom i imaju energiju i masu (mirovanja). Dakle, supstancija se sastoji od kvarkova i leptona.

Uopšteno, materija može postojati u nekoliko agregatnih stanja. Najčešće pominjana stanja su

i često se pominje plazma kao četvrto agregatno stanje. Mada fizika poznaje i stanja

Homogena supstanca poseduje određen sastav i osobine, i bilo koja količina homogene materije ima isti takav sastav i iste osobine. Supstanca može biti mešavina, kao što je bronza ili elementarna materija kao što je gvožđe. Heterogena supstanca, kao što je granit nema određen sastav.

Hemijske supstance su sastavljene od molekula i atoma, a one od elementarnih čestica, kao što su leptoni i kvarkovi.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ R. Penrose (1991), str. 21.
  2. ^ „Matter (physics)“. McGraw-Hill's Access Science: Encyclopedia of Science and Technology Online Приступљено 24. 5. 2009.. 
  3. ^ J. Mongillo (2007), str. 30.
  4. ^ J. Olmsted, G.M. Williams (1996), str. 40.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Materija