Hokej na ledu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Hokej.
Detalj sa hokejske utakmice
Hokejska pločica (pak)

Hokej na ledu, ili samo hokej, ekipni je sport koji se igra na veštačkim ili na prirodnim ledenim površinama. Igrači se po ledenoj površini kreću pomoću klizaljki postižući brzine i do 40 km/sat što hokej svrstava u kategoriju najdinamičnijih i najbržih ekipnih sportova.[1]

U igri učestvuju dve ekipe sa po 6 igrača (od kojih je jedan golman), a cilj igre je pogoditi protivnički gol pločicom od vulkanizirane gume koja se zove pak (engl. puck). Igrači pakom upravljaju dugačkom palicom koja je zakrivljena na donjem delu.

U svojim počecima hokej na ledu se razvijao isključivo u područjima sa hladnijom klimom gde je bilo moguće naći odgovarajuće ledene površine za igru. Otkrićem veštačkog leda počinje i ekspanzija hokeja kao sporta. Hokej je ubedljivo najpopularniji sport u Kanadi gde uživa status nacionalnog sporta, i gde je po prvi put i standardizovan kao sportska disciplina, pa se zbog toga savremeni hokej često označava i kao kanadski hokej.[2]

Standardizaciju hokejske igre vrši Svetska hokejaška asocijacija (ili IIHF) koja ima ukupno 68 članova, i koja organizuje turnire u okviru svetskih prvenstava i olimpijskih igara. Najuspešnije reprezentacije u hokeju na ledu u obe konkurencije su Kanada, Rusija, SAD, Češka, Finska, Slovačka i Švedska.[3][4][5]

Najjača klupska takmičenja na svetu u hokeju na ledu su severnoamerička Nacionalna hokejaška liga (NHL) koju čine klubovi iz SAD i Kanade i evropska Kontinentalna hokejaška liga (KHL) koju čine klubovi iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Tačno poreklo današnje igre hokej na ledu nije u potpunosti jasno, ali se pretpostavlja da se hokej na ledu razvio iz drevnih igara sa štapom i loptom koje su se vekovima igrale na području severne Evrope i među severnoameričkim domorocima.[6] Igre u kojima se palicama udaraju određeni predmeti od davnina su poznate na Britanskim ostrvima. Tako su u Irskoj igrali hurling, dok je na škotskoj visoravni popularna bila igra po imenu šinti.[7] Slična igra zabeležena je i kod indijanskih plemena Mikmak u Novoj Skotiji.[7]

Ilustracija Ye Gude Olde Days iz knjige Hockey: Canada's Royal Winter Game iz 1899.

Evropski doseljenici u Kanadu su sa sobom doneli i ovaj vid zabave i prilagodili ga tamošnjim klimatskim uslovima u zimskom periodu, jer se igralo na otvorenom, a ovaj vid zabave je bio posebno popularan među britanskim vojnicima. Tokom zime igralo se na zaleđenim rekama ili jezerima, a na cipele su se tada postavljale oštrice noževa koje su omogućavale sigurno kretanje po ledenoj površini.

Usmena predanja kanadskih Indijanaca iz naroda Mikmak takođe spominju igru koja se igrala drvenim štapovima. U knjizi „Mikmaške legende“ (engl. Legends of the Micmacs) iz 1894. spominje se drevna igra sa loptom koja se zvala Tuadidžik (tooadijik), a koja je nakon kontakta sa evropskom igrom hurling, evoluirala u igru Volčamadidžik (wolchamaadijik).[8][9]

Tokom 19. veka hokej se igrao tokom zimskih meseci na zaleđenim površinama reka i jezera, te na ulicama širom kanadskih gradova. Ta igra koja nije poznavala nikakva određena pravila bila je poznata pod imenom Šini (engl. shinney). U knjizi „Hokej: Kanadsa kraljevska zimska igra“ (engl. Hockey: Canada's Royal Winter Game) iz 1889. opisana je igra šinija na zaleđenoj površini reke Sen Loren u Montrealu, Kebeku i Kingstonu, te na ulicama Otave.[10] Broj igrača na ovakvim utakmicama je često bio preveliki i varirao je od meča do meča. Sam termin „šini“ i danas je u upotrebi u Kanadi i označava rekreacione utakmice bilo na ledu ili na betonu.[11]

Polarni istraživač Džon Franklin je 1825. godine napisao da je „igra hokeja na ledu predstavljala jutarnju gimnastiku“ za članove njegove ekspedicije tokom boravka na Velikom medveđem jezeru tokom jedne od njegovih mnogobrojnih arktičkih ekspedicija.[10] U jednom članku u Bostonskim večernjim novinama iz 1859. godine spominje se takmičenje u hokeju na ledu koje je te godine održano u kanadskom gradu Halifaksu, a ta utakmica je prema Society for International Hockey Research označena kao najstarija utakmica modernog hokeja na ledu.[12]

Pisac Tomas Č. Heliburton je u knjizi The Attache: Second Series koja je objavljena 1844. je opisao igru sličnu hokeju koju su igrali dečaci u njegovoj školi u Vindzoru oko 1800. godine u periodu kada je on bio student u toj školi (ne posle 1810).[8][12] Prema Heliburtonovim opisima moderni hokej potiče upravo iz Vindzora, odnosno od učenika Vindzorskog kraljevskog koledža koji su „prvi“ standardizovali i igrali ovu igru.[13] Prema drugim izvorima moderni hokej se pojavio u oblastima Dartmut i Halifaks u Novoj Škotskoj.[13]

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Prvi put se reč hokej spominje 1363. godine u Engleskoj kada je kralj Edvard III objavio listu zabranjenih igara u kraljevstvu.[14] U jednom spisu Viljema Pjera le Koka iz 1799. opisane su osnove hokejske igre: „Svi igrači imaju štap koji je zakrivljen na kraju. Na svakom kraju igrališta postoje vrata (gol) kroz koja treba da se ubaci samo jedna pločica koju jure svi igrači“.[15]

Reč „hokej“ (engl. hockey) je izvedenica od reči „hook“ (kuka, udica) a koja se odnosi na oblik hokejske palice. U tom kontekstu reč „hook“ je prvi put upotrebljena 1527. godine u jednom spisu iz grada Galveja u Irskoj a kao objašnjenje za oblik palice koja se u to vreme koristila u igri hurlinga."[16]

Razvoj modernog hokeja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Prva hokejska utakmica u dvorani
Hokejska utakmica na Univerzitetu Makgil 1901.
Hokej u Evropi: Utakmica iz 1922. između Oksforda i Švajcarske

Kao mesto nastanka modernog hokeja na ledu smatra se Montreal u kojem je 3. marta 1875. godine odigrana prva hokejska utakmica u zatvorenom prostoru.[17] Utakmica je odigrana na zatvorenom klizalištu Victoria Skating Rink između dva tima sa po 9 igrača. Pošto teren nije bio ograđen zaštitnim zidovima da bi se sprečile eventualne povrede gledalaca umesto lopte korištena je drvena pločica (ili pak). Umesto gola stajale su dve stative na udaljenosti od 1,8 metara a utakmica je trajala 60 minuta. Organizatori ove utakmice bili su kanadski advokat Džejms Krejton i studenti Univerziteta Makgil.[18]

Godine 1877. Krejton je zajedno sa još nekoliko studenata Makgila (Henri Džozep, Ričard Smit, Vilijam Robertson i Vilijam Marej) napisao 7 osnovnih pravila hokejske igre koja su se bazirala na pravilima vezanim za hokej na travi. Iste godine osnovan je i prvi klub hokeja na ledu (Hokejski klub Univerziteta Makgil)[18] a 1881. osnovan je i drugi klub iz Montreala HK Viktorija.[19]

Igra je za kratko vreme postala veoma popularna u Montrealu, tako da je već 1883. u okviru godišnjeg zimskog festivala održano i takmičenje u hokeju na ledu na kom je pobedila ekipa Makgila.[20] Broj igrača po ekipi je smanjen na 7 a utakmica je podeljena na dva perioda od po 30 minuta, a već 1885. je osnovana i Montrealska gradska hokejska liga.[21] Ekipe koju su učestvovale na hokejskim takmičenjima u okviru Montrealskog zimskog festivala su se 1886. organizovale u Amatersku Kanadsku hokejsku asocijaciju (skraćeno AHAC) u okviru koje su se organizovali turniri za titulu najboljeg.[22]

Pretpostavlja se da je prva hokejska utakmica u Evropi odigrana 1885. godine u švajcarskom zimovalištu Sankt Moricu između univerzitetskih ekipa Oksforda i Kembridža, a tu utakmicu je dobio Oksford dark blu tim sa 6:0.[23] Međutim ne postoje službeni dokumenti koji mogu da potvrde odigravanje te utakmice. Prvi dokumenti, fotografije i spiskovi igrača u duelima ova dva tima datiraju iz 1895. godine.[traži se izvor] Rivalstvo između dve ekipe je nastavljeno i u budućnosti i smatra se najstarijim rivalstvom u hokeju na ledu. Međutim u Evropi je daleko popularnija bila igra po imenu bendi koja se igra na ledu a u kojoj se umesto pločice koristi lopta. Ova igra je i danas veoma popularna u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Rusiji.

Godine 1888. tadašnji kanadski guverner Lord Stenli od Prestona (engl. Lord Stanley of Preston) čiji sinovi i kćer su bili veliki zaljubljenici u hokej, je posmatrao hokejski turnir u okviru Montrealskog zimskog festivala i toliko je bio oduševljen samom igrom da je primetio da pobednik zaslužuje trofej. Stenli je 1892. napravio prvi hokejski trofej koji je imao izgled obične činije sa dekoracijama.[24] Ovaj trofej, koji je kasnije postao poznat kao Stenli kup prvi put je dodeljen 1893. pobedniku AHAC lige ekipi HK Montreala. Isti trofej se i danas dodeljuje pobedniku severnoameričke NHL lige.[25] Stenlijev sin Artur je bio jedan od osnivača Hokejske asocijacije Ontarija, dok je njegova kćer Izabela postala poznata kao prva hokejašica u istoriji.

Do 1893. na preko sto amaterskih hokejskih ekipa je osnovano samo u Montrealu, a osnivali su se i novi klubovi i takmičenja širom Kanade. Igrači iz Vinipega su uveli i jednu novinu u vidu štitnika za kolena koje su preuzeli iz kriketa sa ciljem da bi se sprečile ozbiljnije povrede golmana. Mrežica na golovima je postala standardni deo hokejskog terena 1900. godine a ubrzo su uvedeni i termini levi i desni odbrambeni igrač.[26]

Prva hokejska utakmica u SAD je održana 1893. godine između studenata univerziteta Jejl i Džons Hopkins.[traži se izvor] Tri godine kasnije u Njujorku osnovana je i Amaterska američka hokejska liga (engl. The U. S. Amateur Hockey League).

Petorica sinova Lorda Stenlija su „doneli“ kanadski hokej u Evropu 1895. godine i njihova ekipa je iste godine u Londonu pobedila ekipu engleskog dvora u kojoj su igrali i prestolonaslednici Edvard VII i Džordž V. U Ujedinjenom Kraljevstvu je do 1903. osnovana i liga sa 5 timova. Godine 1908. sa ciljem održavanja međunarodnih utakmica na evropskom tlu osnovana je Međunarodna liga u hokeju na ledu (franc. Ligue Internationale de Hockey sur Glace) u okviru koje je 1910. održano prvo Evropsko prvenstvo u hokeju na ledu, a prvi šampion postala je reprezentacija Velike Britanije. Sredinom XX veka liga je prerasla u Međunarodnu hokejašku federaciju (IIHF — International Ice Hockey Federation).[27]

Najstariji hokejski teren koji je i danas u upotrebi nalazi se u Bostonu, a reč je o Matjus areni izgrađenoj 1910. godine.[traži se izvor]

Profesionalizam u hokejskom sportu[uredi | uredi izvor]

Začeci profesionalizma u hokeju na ledu datiraju sa početka XX veka, a prva liga koja je otvoreno plaćala igračima za njihove nastupe bila je Zapadnopensilvanijska hokejska liga koja je osnovana 1902. godine. ovoj ligi su se pridružili timovi iz Ontarija i Mičigena i tako je 1904. nastala Međunarodna hokejska profesionalna liga (engl. International Professional Hockey League —IPHL). Liga je angažovala najbolje kanadske hokejaše, a prestala je da postoji 1907. godine kada su i ostale kanadske lige počele da plaćaju svoje najbolje igrače.

U Montrealu je 1910. osnovana Nacionalna hokejaška asocijacija koju su činili kanadski hokejski klubovi.[traži se izvor] Ova liga je usavršila neka od hokejskih pravila: utakmica je podeljena na trećine od po 20 minuta, a uvedene su i kazne isključenja zbog grubih startova. Ova liga je 1917. prerasla u Nacionalnu hokejašku ligu, koja se 1924. godine proširila i na teritoriju SAD.[28]

Profesionalne lige u Evropi su se formirale nešto kasnije u odnosu na Kanadu i SAD. Najstarija profesionalna hokejska liga u Evropi je Švajcarska A liga osnovana 1916. godine.[29] Najjača hokejska liga u Evropi, i druga po kvalitetu u svetu (nakon NHL-a) je Kontinentalna hokejaška liga (KHL) koju čine klubovi iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i Slovačke.[traži se izvor]

Hokej na ledu u Jugoslaviji i Srbiji[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Hokejaški savez Srbije i Hokejaška reprezentacija Srbije
Hokejaška reprezentacija Jugoslavije na SP 1939.

Prvo predavanje vezano za hokej na ledu na području nekadašnje Jugoslavije održano je u Zagrebu 1894. godine, a hokej u Srbiji je počeo da se igra 1903. godine nakon što je donesena osnovna oprema iz Švedske.[30] Kraljevina Srbija je 1911. na kongresu IIHF (tada LIHG) u Berlinu postala članica Međunarodnog hokejskog saveza.[31]

Prva službena hokejska utakmica na prostorima Jugoslavije održana je u Zagrebu 1919. kada je HAŠK savladao PHSD sa 2:0.[30] U Ljubljani je 7. februara 1929. održana prva hokejska utakmica po „kanadskim pravilima“ i tada je SK Ilirija savladala ekipu Kamnika sa 15:1.[30] Godine 1934. ljubljanska Ilirija je postala prva jugoslovenska ekipa koja je nastupila u inostranstvu (i izgubila u Bukureštu od reprezentacije Rumunije sa 0:1). Iste zime organizovan je i prvi međunarodni turnir na Bledskom jezeru, i na njemu su pored Ilirije učestvovali i austrijski Vilah i mađarski WEV и FTC.

Prvo klizalište u Beogradu napravljeno je 1936. godine na Tašmajdanu.[30] Beogradski teniski klub je 1938. godine polivanjem 6 svojih terena napravio prvo hokejsko igralište po međunarodnim standardima i na tom igralištu su održane prve dve zvanične hokejske utakmice u Srbiji. Prvi hokejski turnir u Beogradu održan po međunarodnim pravilima održan je 1940. godine.[30] Srpski klizački savez je osnovan 4. februara 1940. u Beogradu i činilo ga je 6 klubova. Po dva kluba su bila iz Beograda (BTK i BBK) i Palića (PSK i TKP) i po jedan iz Novog Sada (TKNS) i Starog Bečeja (SD Slavija).

Prvo klizalište sa veštačkim ledom otvoreno je 1961. u zagrebačkoj Šalati, a u Ljubljani je 1966, otvorena Ledena dvorana Tivoli. U Subotici je 25. decembra 1969. otvoren stadion za zimske sportove sa veštačkim ledom kapaciteta 4.000 mesta.[30] Prva veštačka ledena površina u Novom Sadu je otvorena 1972. godine.

Sarajevo je 1984. godine bilo domaćin Zimskih olimpijskih igara u okviru kojih je održan i hokejski turnir. Hokejske utakmice igrale su se u dvoranama Zetra i Skenderija.

Hokejski teren[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hokejaški teren
Detaljan dijagram igrališta za hokej na ledu

Utakmice u hokeju na ledu igraju se na glatkoj ledenoj površini propisanih dimenzija sa veštačkim ili prirodnim ledom. Debljina leda je obično oko 20 cm, a temperatura -8 °C.[32] Dimenzije terena određuju Međunarodna hokejaška federacija (IIHF) i Nacionalna hokejaška liga (NHL). Pravila NHL se odnose na takmičenja u Severnoj Americi, a pravila IIHF važe za ostatak sveta.

Hokejski teren je pravougaonog oblika sa zaobljenim uglovima dimenzija 61/60 h 30/29 metara (IIHF)[33] odnosno 60,96 h 25,90 metara (NHL).[34] Uglovi terena predstavljaju zaobljeni luk poluprečnika između 7 m i 8,5 m (u NHL 8,53 metra).[33]

Teren za igru je okružen ogradom od pleksiglasa koja sprečava pločicu da izađe van granica igrališta. Visina zaštitne ograde kreće se između 102 i 122 cm, a optimalna visina je 107 cm. Na zaštitnu ogradu nastavljaju se providne zaštitne ploče od čvrstog stakla ili plastike koje sprečavaju pločicu da prilikom ispucavanja povredi nekog u publici. Visina providne zaštitne ograde iza golova je 160 cm a sa bočnih strana 80 cm.[33]

Izvan ledene površine za igru sa leve bočne strane se nalaze dva odvojena prostora u kojima se nalaze igrači oba tima koja učestvuju u utakmici. Sa suprotne strane su područja za kažnjene igrače, dok se u sredini nalazi zapisnički sto i tu sede službena lica koja vode statističke podatke o utakmici.

Linijske oznake na ledu[uredi | uredi izvor]

Na ledenoj površini je iscrtano 5 linija, tri crvene i dve linije plave boje koje se protežu celom širinom terena, 9 crvenih i jedna plava tačka, pet krugova i tri crvena polukruga. Oznake na ledu crtaju se debljini leda od 10 cm, i preko njih se postavlja novi sloj leda jednake debljine.[32]

Plave linije čija je debljina 30 cm[33] dele teren za igru na tri zone. Centralna zona koja se nalazi između dve plave linije naziva se neutralna zona (engl. neutral zone), a zone levo i desno od nje su periferne zone. U praksi se za perifere zone češće koriste nazivi odbrambena (engl. defending zone), odnosno napadačka zona (engl. offensive zone), tako da je odbrambena zona za jednu ekipu ona zona koja se nalazi kraj gola dok je napadačka zona kod protivničkog gola. Širina neutralne zone, odnosno razmak između dve plave linije je 17 metara (NHL 15 m).[33][34] Udaljenost od gola do neutralne zone iznosi 17 metara po IIHF standardima, odnosno 20 metara po NHL standardima. U toku igre plava linija je sastavni deo one zone u kojoj se nalazi pak. To znači da se smatra da je pak ukoliko se ispuca iz neutralne zone u toj zoni sve dok punim obimom ne pređe plavu liniju. Ovo je posebno važno prilikom određivanja prekršaja ofsajda.

Centralna crvena linija čija je debljina 30 cm deli teren za igru na polovine. Ova linija je posebno važna prilikom određivanja pravila zabranjenog ispucavanja (engl. icing). Dve uže crvene linije (širine 5 cm) koje su paralelne sa ostalim nalaze se blizu kraja svakog igrališta i često se nazivaju gol-linije jer služe za određivanje pogodaka, odnosno za pravilo zabranjenog ispucavanja. Udaljenost između gol-linija i zaštitne ograde iza gola je 4 metra.[33]

Na samom centru terena nalazi se plava tačka (engl. Faceoff spot) prečnika 30 cm oko koje se nalazi krug plave boje (engl. Faceoff circle) prečnika 9,1 metar. Debljina plave linije kojom je označen centralni krug je 5,1 cm.[33] Plava tačka označava mesto sa koga se izvodi početni udarac na početku svakog perioda, dok plavi krug označava na kolikoj udaljenosti moraju biti igrači kada se izvodi početni udarac (osim naravno dva igrača koji se bore za početni udarac).

Na terenu postoji još 8 crvenih tački, sve prečnika po 61 cm koje služe za izvođenje prekida tokom utakmice. Po dve crvene tačke se nalaze u svakoj od perifernih zona, dok se preostale 4 nalaze u neutralnoj zoni. Oko crvenih tačaka u svakoj perifernoj zoni se nalaze krugovi prečnika 9,1 metar crvene boje, a debljina crvenih linija je 5,1 cm.[33]

Sudijska zona[uredi | uredi izvor]

Sudijska zona (engl. Referee's crease) nalazi se u polukrugu koji je označen tankom crvenom linijom poluprečnika približno 3 metra, a nalazi se u delu terena uz zapisnički stol sa službenim licima. Prilikom konsultacije sudije sa službenim licima na zapisničkom stolu, igrači nemaju pravo ulaska u područje označeno polukrugom. U protivnom mogu biti kažnjeni isključenjem od strane sudija.

Gol[uredi | uredi izvor]

Gol u hokeju na ledu predstavlja metalni okvir pravougaonog oblika visine 122 cm i širine 183 cm koji je sa zadnje strane zatvoren mrežicom. Cilj hokejske igre je uputiti pak u protivnički okvir gola. Okvir gola je blago fiksiran za ledenu površinu sa ciljem da bi se izbegle povrede igrača prilikom eventualnih udara u sam metalni okvir.

Ispred svakog gola nalazi se takozvani golmanski prostor (engl. goal crease) koji je ograničen tankom crvenom linijom, a cela unutrašnjost tok prostora je obojena svetlo plavom bojom da bi se lakše razlikovala od ostatka terena. Prema IIHF-u ukoliko je prilikom postizanja pogotka neki od napadača udario pločicu u okviru golmanskog prostora gol se ne priznaje. To pravilo je u takmičenjima u Severnoj Americi ukinuto u sezoni 1999/00.[34]

Hokejski gol

U utakmicama koje se igraju pod okriljem IIHF te u amaterskom hokeju, golmanski prostor je polukružnog oblika poluprečnika 1,8 metara, dok je po pravilima NHL-a i severnoameričkih liga samo čeoni deo golmanskog prostora polukružan dok su bočne strane ograničene pravim linijama, a širina golmanskog prostora duž crvene gol-linije je 2,4 metra (bočna linija je udaljena 30,5 cm od stative u spoljnu stranu).[34]

U okviru NHL lige od sezone 2005/06. iza svakog gola se nalazi trapezoidna površina[35] To je jedina zona na terenu u kojoj je golmanu dozvoljeno da igra van golmanskog prostora a da ne bude kažnjen prekršajem zbog odugovlačenja igre.[36] Širina kraće stranice tog trapeza koji se nalazi na gol-liniji je 5,5 metara, a šire stranice koja je duž kraja ledene površine je 8,5 metara.

Hokejska oprema[uredi | uredi izvor]

Zbog velike dinamičnosti koja odlikuje hokej na ledu igrači koriste specijalnu opremu koja olakšava igru i štiti igrače od težih povreda.[37] Pored klizaljki koje igračima omogućavaju kretanje po ledenoj površini i palice kojom se upravlja pakom, svaki igrač nosi i veliki broj štitnika koji sprečavaju povrede vitalnih organa (štitnici za noge, ramena, grudni koš i genitalije, rukavice i kaciga).

Dresovi[uredi | uredi izvor]

Gornji deo dresa

Dresovi u hokeju na ledu se danas prave od sintetičkih materijala kao što je poliester. Tradicionalno se za ovaj deo hokejske opreme često koristi naziv sviter (engl. sweater; džemper) jer su prvobitni dresovi pravljeni od vunenih materijala. Dres se sastoji iz gornjeg i donjeg dela (šorc). Na poleđini svakog dresa mora biti ispisan broj igrača koji je vlasnik dresa (veličine 25—30 cm), te brojevi na svakom rukavu dimenzije 10 cm. Na utakmica koje se igraju pod okriljem IIHF iznad broja na poleđini mora da stoji ispisano i ime igrača. Sa prednje strane nalazi se ime i logo ekipe ispod koga mogu da se nalaze logoi sponzora. Brojevi igrača mogu imati vrednosti između 1 i 98.[38]

Klizaljke[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Klizaljke
Klizaljke

Klizaljke su najvažniji deo hokejske opreme jer omogućavaju igračima da se nesmetano kreću po ledenim površinama. Ljudi su koristili klizaljke za kretanje po ledenim površinama i pre 5.000 godina, i te prvobitne klizaljke su pravljene od životinjskih kostiju.[39] Kasnije su na obične zimske cipele postavljane izvrnute oštrice.

Gornji deo klizaljke (cipela) se pravi od najlona, kože i plastike, a dizajnirane su tako da spreče povrede i lomove stopala. Za bandažiranje zglobova obično se koriste plastični ulošci, dok su pete ojačane žičanom mrežom. Oštrice se prave od nerđajućeg čelika ili nikla.[39] U zavisnosti od pozicije igrača, razlikuju se dizajni klizaljki, tako da klizaljke koje koristi golman, napadač ili odbrambeni igrač imaju specifikacije prilagođene njihovim pozicijama. Tako su sečiva na golmanskim klizaljkama dosta šira u odnosu na ona koja koriste napadači kojima je potrebna mnogo veća brzina i pokretljivost u igri.[40] Što su sečiva duža to je igrač brži, ali mu se smanjuje pokretljivost, i obrnuto. Sečiva na klizaljkama koje se koriste u hokeju na ledu su zaobljena na svojim krajevima što igračima olakšava zaustavljanje i brze promene pravca.

Palice[uredi | uredi izvor]

Hokejska palica. Palicu levo koriste igrači u polju, a desno golman.

Hokejska palica predstavlja štap dužine 150—200 cm koji je na jednom svom kraju proširen u vidu lopatice dužine 25—40 cm pomoću koje igrač upravlja pločicom u toku utakmice. Dimenzije svake palice zavise od potreba samog igrača i njegovih fizičkih karakteristika.

Lopatica (engl. blade; rus. крюк) je u odnosu na štap pod uglom od oko 135° i obično je zakrivljena na jednu stranu, levo ili desno u zavisnosti od orijentacije igrača.[41] Zakrivljenost lopatice obično iznosi između 13 i 19 mm, a zakrivljenost iznad 19 mm nije dozvoljena. Prednost zakrivljenih lopatica leži u činjenici da pak u slučaju šuta dobija nepravilnu putanju što golmanu otežava efikasnu odbranu, a igračima olakšava upravljanje pločicom. Ovo je među prvima uočio centar Njujork rendžersa Endi Batgejt koji je namerno eksperimentisao sa zakrivljenim lopaticama (tokom 1950—ih godina). Igrači Blekhoksa Stan Mikita i Bobi Hal su među prvima zahtevali da igraju palicama sa zakrivljenim lopaticama.[41]

Palica koju koristi golman je nešto drugačijeg oblika jer njena osnovna namena je da zaustavi pak koji se kreće prema golu. Donji deo štapa je nešto širi, a ugao i zakrivljenost lopatice su znatno blaži.[41]

Na dršku palice se obično stavlja lepljiva traka koja igračima znatno olakšava držanje palice.[41]

Prvobitne palice pravljene su od drveta, uglavnom od javora i vrbe, a od dvadesetih godina primat preuzima hrastovo drvo. Prednost drvenih palica jeste bila u njihovoj trajnosti i izdržljivosti, ali veliki nedostatak je predstavljala njihova velika težina i nizak stepen fleksibilnosti.[42] Drške se danas izrađuju uglavnom od kompozitnih materijala poput fiberglasa, karbonskih vlakana i kevlara, dok su lopatice uglavnom izgrađene od drveta. U poslednje vreme eksperimentiše se sa drškama od titanijuma.[43]

Na drškama obično stoje logoi proizvođača.

Kaciga[uredi | uredi izvor]

Kaciga koju nose igrači
Kaciga koju nose golmani

Kaciga pruža veliku zaštitu svim hokejašima. Kacige za hokejaše postoje u različitim veličinama, ali neke od starijih kaciga mogu da se podese otpuštanjem ili pričvršćivanjem šrafova sa strane ili na leđima. Sve kacige su od vinil nitrita, koji je izdržljiv materijal i može da apsorbuje udarce paka, štapova, klizaljki i pad na klizalište. Kacige su obavezne u hokeju na ledu, a danas novije kacige sadrže štit ili vizir koji može da zaštiti gornju polovinu lica.

Vizir ili štit u hokeju na ledu jeste uređaj priključen na prednji deo kacige da bi se smanjio potencijal povrede lica. Pravila u vezi vizira i maski izazivaju kontroverze na stručnim nivoima. Neki igrači smatraju da oni ometaju vid, dok drugi veruju da su neophodne radi predostrožnosti. Danas 60% igrača u NHL-u nosi vizir.[traži se izvor]

Kaciga za golmana je opremljena tako da može izdržati udarac paka. Veliki broj liga preporučuje da golman nosi zaštitu za grlo radi zaštite od paka ili klizaljki. Žak Plante je 1959. godine postao prvi golman koji je kreirao i nosio masku. Planteova maska je bila komad stakloplastike (fiberglasa) u obliku lica. Ova maska je kasnije evoluirala u kacigu (kavez kombinacija). Danas, fiberglas maska je sve popularnija opcija jer je sigurnija. Sa dostupnim površinama koje kacige nude, golmani smatraju da je moderno da daju svojim maskama prepoznatljive ukrase. Danas veliki broj golmana na kacigi ima neki ukras.

Štitnici za telo[uredi | uredi izvor]

Zaštitnik za vrat — Sprečava povredu vrata klizaljkama, štapovima i pakom. Nose ga i i golmani i igrači. Ovi komadi zaštitne opreme su napravljeni od veoma izdržljivog materijala koji sprečava sve vrste povrede.

Štitnici za ramena ili naramenice — takođe pružaju zaštitu za torzo i kičmu od udaraca pakom i sudara. Napravljene su od tvrdog materijala i imaju veliki značaj u zaštiti igrača od povreda. Naramenice su prilično široke i krute, ali ne otežavaju kretanje gornjeg dela tela. Glavna funkcija naramenica je da zaštiti gornji deo tela, uključujući ključnu kost, nadlaktice i gornji deo gruog koša i kičme. Mnoge naramenice imaju i dodatnu zaštitu koja se može skinuti, a služi za dodatnu zaštitu rebara.

Hokejaši pod „punom opremom“.

Jastučići za lakat — Pružaju dodatnu zaštitu za lakat i triceps od udarca paka. Oni su od vitalnog značaja za sve igrače hokeja. Jastučići štite zglob lakta i kosti ruke od nastanka modrica i preloma. Jastučići prekrivaju lakat i deo nadlaktice i podlaktice. Neki jastučići imaju nastavke koji služe za zaštitu cele nadlaktice. Većina jastučića je podesiva i obezbeđena čičak trakama.

Hokejske rukavice — Služe za zaštitu šake igrača. Debljina zaštite na dlanu i prstima je tanka, dok je na spoljašnjem delu šake deblja. Takođe poseduju ojačanu zaštitu za palac, kako bi sprečile njegovo savijanje unazad.

Hokejske pantalone — Šorts koji ima jastučiće za butine, karlicu, kuk i repnu kost. Obično ga pridržavaju kaiš ili tregeri

Zaštita za potkolenicu — Uključuje i jastučiće za kolena, a ima i tvrdu čauru preko koja služi za zaštitu od udarca pakom, a obično ima malu ili nikakvu zaštitu na cevanici. Štitnici mogu pomoći i u zaštiti zgloba kolena i prednjih kostiju potkolenice. Međutim, neophodno je kupiti odgovarajuće štitnike. Ako su štitnici predugački, oni mogu skliznuti i tako ometati kretanje zgloba, a ako se ne uklapaju dobro sa kolenom, onda čašica neće biti dobro zaštićena, što može dovesti do povrede. Postoji tabela veličina štitnika koju većina prodavnica sportske opreme ima i koja se može iskoristiti za odabir odgovarajućih štitnika.

Štitnik za usta — Postoji mnogo vrsta štitnika za usta. Od onih standardnih plastičnih, pa do onih napravljenih od kompozitnih materijala koje omogućavaju igraču da lakše priča. U prošlosti mnogi hokejaši nisu imali prednje zube, a to je bilo tako zato što nisu mogli da ih zaštite od udaraca i tokom tuča. Danas većina hokejaša nosi zaštitu kako bi zaštitila svoju usnu duplju. Štitnici takođe ublažuju udarce u lice i sprečavaju prelom vilice.

Hokejska pločica[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Pak

Hokejska pločica ili pak (engl. hockey puck) izrađuje se od vulkanizirane gume. Standardna pločica je crne boje, debljine 25 mm, prečnika 76 mm, težine između 160 i 170 grama.[44] Na licu i naličju pločice mogu da se nalaze loga ekipa ili takmičenja, a neretko i sponzora.[44] Pre svake utakmice pločice se smrzavaju da bi se sprečilo njihovo odskakanje od podloge.[44]

Pored standardnih crnih pločica koje se koriste na službenim utakmicama u upotrebi su još plave i crvenkaste pločice. Plave pločice imaju nešto manju masu od standardnih (113 grama) i uglavnom se koriste za treniranje mlađih kategorija igrača. Crvenkaste pločice (varijacije boje od narandžaste do roze, mase 283 gr) se koriste na treninzima čiji je cilj poboljšanje jačine udaraca i rukovanja palicom. Za jačanje ručnog zgloba igrači na treninzima obično koriste čelične pakove teške čak 900 gr.[44]

Pločice u hokeju su zamenile lopte negde 1870—ih godina i prvobitno su pravljene od drveta i imale su kvadratni oblik. Pljosnati oblik pločica je više odgovarao ledenoj podlozi, a sprečeno je i često izbacivanje lopte van granica igrališta.[45] Prvobitne gumene pločice su nastale presecanjem običnih gumenih lopti, a među prvima su počeli da ih koriste igrači montrealskog HK Viktorija.[46]

Tokom utakmica, pločice usled šuteva dostižu brzine preko 160 km/č. Svetski rekord u jačini šuta je u vlasništvu ruskog hokejaša Denisa Kuljaša i iznosi 177,58 km/č a postignut je na utakmici svih zvezda KHL lige u februaru 2011. godine.[traži se izvor]

Savremeni ženski hokej na ledu[uredi | uredi izvor]

Ženska ekipa Iton red vingsa iz Monktona u Nju Bransviku, 1919.

Ženski hokej na ledu počeo je da se razvija paralelno sa muškim već krajem 19. veka, ali je za razliku od muškog hokeja ostao na amaterskom nivou sve do sredine druge polovine 20. veka. Početkom 21. veka ženski hokej beleži veliku ekspanziju i smatra se najbrže rastućim ekipnim sportom za žene 21. veka. U poslednjih deset godina broj aktivnih igračica je povećan za preko 350 procenata,[47] a najveću popularnost, ženski hokej doživljava u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Finskoj i Švedskoj.

Prva hokejašica koja je potpisala profesionalni ugovor bila je Amerikanka Karen Kuk koja je u sezoni 1969/70 igrala na mestu golmana u muškoj ekipi Marget Ajron rendžersa.[traži se izvor] Tada osamnaestogodišnja Karen zarađivala je 40$ po utakmici.[48] Međutim Karen svakako nije bila i jedina žena u istoriji hokeja koja je igrala za muške ekipe. Manon Rijum (franc. Manon Rhéaume) je dva puta stajala na golu NHL ligaša Tampa Bej lajtningsa u utakmicama protiv Sent Luis bluza 1992. i Boston bruinsa 1993. godine.[49] Kanađanka Hejli Vikenhajzer je 2003. provela celu sezonu u finskom trećeligašu iz Kirkonumija za koji je odigrala 23 utakmice na mestu napadača i postigla 2 pogotka (i 10 asistencija) i tako postala prva žena strelac pogotka u nekom muškom profesionalnom hokejskom takmičenju.[50] Tokom 2008. odigrala je i celu sezonu za švedsku ekipu Eksilstuna Linden.[traži se izvor] Hokejski magazin The Hockey News Vikenhajzerovu je svrstao u red „100 najuticajnijih osoba u hokeju na ledu“ (59. mesto na listi za 2011).[51]

U program Zimskih olimpijskih igara ženski hokej je uvršten 1998. u Naganu a prvu zlatnu medalju osvojila je reprezentacija Sjedinjenih Država koja je u finalu pobedila Kanadu sa 3:1. Bronzanu medalju osvojile su Finkinje.[52] Svetska prvenstva održavaju se od 1990. godine.[53]

Pravila u ženskom hokeju uglavnom su jednaka onima koja važe za muški. U ženskim takmičenjima napad telom ili „bodi čeking“ (engl. body checking) se karakteriše kao prekršaj i kažnjava se isključenjem iz igre.[54] Takođe sve hokejašice su obavezne da tokom utakmice nose maske koje prekrivaju celo lice.[54]

Međunarodna hokejaška federacija (IIHF)[uredi | uredi izvor]

Međunarodna hokejaška federacija ili skraćeno IIHF je organizacija koja predstavlja hokej na ledu i inlajn hokej. Osnovana je 1908. godine. Sedište joj je u Cirihu i ima sedamdeset članica. Predsednik organizacije je Rene Fazel. On je na toj funkciji od 1994. godine. Do sada je bilo ukupno osamnaest predsednika IIHF-a.

Federacija ima pedeset i jednog punopravnog člana. Punopravni članovi imaju nacionalno telo posvećen sportu, a godišnje učestvuju u međunarodnim takmičenjima. Samo punopravni članovi imaju pravo glasa. Pored toga, postoje i šesnaest pridruženih članova i tri afilacione članice. Pridruženi članovi ili nemaju nacionalno telo posvećen sportu, ili ne redovno učestvuju u međunarodnim takmičenjima. Afilacione članice učestvuju samo u inlajn prvenstva.

Međunarodna hokejaška federacija organizuje Svetska prvenstva. Pod njenim pokroviteljstvom se organizuju i takmičenja u hokeju na ledu na olimpijskim igrama. Međunarodna klupska takmičenjima u organizaciji IIHF-a uključuju Ligu šampiona, Kontinentalni kup, Viktorija kup i Ligu šampiona za žene. Jedan od najstarijih takmičenja je Špenglerov kup. Održava se od 1923. u Davosu između Božića i Nove Godine.

Hokejska kuća slavnih[uredi | uredi izvor]

Hokej na ledu kao deo pop kulture[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hokej na ledu (27. 6. 2013). „Hokej na ledu” (na jeziku: srpski). BesplatanSport.com. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  2. ^ National Sports of Canada Act, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  3. ^ Uključujući i nekadašnje nacionalne timove Čehoslovačke i SSSR.
  4. ^ "Men". Iihf.com. Pristupljeno 2011-02-24.
  5. ^ "Women". Iihf.com. Pristupljeno 2011-02-24.
  6. ^ The History of Ice Hockey[mrtva veza], Pristupljeno 29. 4. 2013.
  7. ^ a b SportsKnowHow.com - HISTORY OF ICE HOCKEY Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013) - Page 1 of 2
  8. ^ a b Dalhousie University (2000). Thomas Raddall Selected Correspondence: An Electronic Edition Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2009). Print source: Thomas Raddall Fonds, Correspondence. From Thomas Raddall to Douglas M. Fisher, January 25, 1954. MS-2-202 41.14. Pristupljeno 2009-05-10.
  9. ^ Legends of the Micmacs edited and with a foreword by Helen L. Webster, (New York and London, 1893) Online version with preface by publisher Jacob Rabinowitz: Volume 1 Volume 2, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  10. ^ a b „Hockey night in Kingston”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2012. g. Pristupljeno 21. 6. 2006. 
  11. ^ 'Taking Sports Seriously' Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2011) 3rd edition Thompson Educational Publishing
  12. ^ a b Vaughan, G. (1999). "Quotes Prove Ice Hockey's Origin." Birthplace of Hockey. Retrieved on: 2009-05-10.
  13. ^ a b Vaughan, Garth (1996). The Puck Stops Here: The origin of Canada's great winter game. Fredericton: Goose Lane Editions. str. 23—. 
  14. ^ „Rugby Football History”. Rugby Football History. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  15. ^ Giden, Carl; Houda, Patrick (2010). „Stick and Ball Game Timeline” (PDF). Society for International Hockey Research. str. 4—. 
  16. ^ Seamus J. King, "A History of Hurling," pp. 8.
  17. ^ Vigneault, Michel . "Out of the Mists of Memory, Montreal, 1875-1910". Total hockey : the official encyclopedia of the National Hockey League. Toronto, Ontario: Total Sports. Diamond, Dan; Dinger, Ralph (1998). Total Hockey: The Official Encyclopedia of the National Hockey League. Total Sports. ISBN 978-0-8362-7114-0. 
  18. ^ a b Zukerman, Earl (17. 3. 2006). „McGill's contribution to the origins of ice hockey”. Arhivirano iz originala 16. 3. 2008. g. Pristupljeno 13. 5. 2008. 
  19. ^ Farrell 1899, str. 27. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFFarrell1899 (help)
  20. ^ „Winter Carnival, 1883, Hockey Trophy”. Mccord-museum.qc.ca. Pristupljeno 24. 1. 2014. 
  21. ^ Montreal City Hockey League, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  22. ^ „Sports and Pastimes, hockey, Formation of a Dominion Hockey Association”. The Gazette. Montreal, Quebec. 9. 12. 1889. 
  23. ^ Cambridge Evening News, "Sporting Heritage is Found", July 26, 2003.
  24. ^ Lord Stanley's biography at Legends of Hockey, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  25. ^ Podnieks 2004
  26. ^ Selke, str. 21.
  27. ^ International Ice Hockey Federation. „History of Ice Hockey”. Arhivirano iz originala 19. 7. 2006. g. Pristupljeno 11. 10. 2006. 
  28. ^ Holzman & Nieforth 2002, str. 159
  29. ^ National League, official website Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2013), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  30. ^ a b v g d đ „Kratka istorija hokeja u Jugoslaviji”. Arhivirano iz originala 29. 05. 2013. g. Pristupljeno 29. 4. 2013. 
  31. ^ „Istorija hokeja”. hkpartizan.com. Hokej Srbija. Arhivirano iz originala 31. 7. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2011. 
  32. ^ a b „Hokej Srbija/Zanimljivosti.”. hokejsrbija.org. Arhivirano iz originala 18. 9. 2012. g. Pristupljeno 23. 11. 2011. 
  33. ^ a b v g d đ e ž " IIHF Rules: Part One: Ice Rink" (pdf). IIHF. Pristupljeno 20. oktobra 2011.
  34. ^ a b v g "Rule 1 - The Rink". NHL. Pristupljeno 20. oktobra 2011.
  35. ^ National Hockey League (2005). "Goal crease". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2009) NHL.com., Pristupljeno 20. 10. 2011.
  36. ^ National Hockey League (2009). "Rule 63 – Delaying the Game". NHL.com., Pristupljeno 20. 10. 2011.
  37. ^ Ice Hockey Pads. Pristupljeno 22. oktobra 2011.
  38. ^ Ice Hockey Pants. Pristupljeno 22. oktobra 2011.
  39. ^ a b Ice Hockey Skates. Pristupljeno 22. oktobra 2011.
  40. ^ Škola im. Černыševa- Oficialьnый saйt - Эkipirovka. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Pristupljeno 22. oktobra 2011.
  41. ^ a b v g Ice Hockey Sticks. Архивирано на сајту Wayback Machine (26. новембар 2011), Pristupljeno 25. 11. 2011.
  42. ^ Farber, Michael, Kostya Kennedy, and Mark Bechtel. "Out Of The Woods." Sports Illustrated 97.25 (2002): 26. Academic Search Premier. Web. 18 Nov. 2011.
  43. ^ -{Marino, G. W. (1998). Biomechanical investigations of performance characteristics of various types of ice hockey sticks. In H. J. Riehle & M. M. Vieten (Eds.), ISBS conference proceedings, 16th international symposium ( pp. 184–187). Konstanz, Germany: International Society of Biomechanics in Sports.
  44. ^ а б в г "Hockey Puck: How Products are Made". Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2011) eNotes., Приступљено 22. 11. 2011.
  45. ^ McKinley 2006, стр. 9.
  46. ^ "McGill Man Tells of How First Rules for Hockey Were Written". Montreal Gazette:. стр. 17. December 17, 1936., Приступљено 23. 11. 2011.
  47. ^ „Industry Canada”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2004. г. Приступљено 24. новембар 2011. 
  48. ^ Copper Country Hockey History Timeline 1920's., Приступљено 24. 11. 2011.
  49. ^ Kearney & Ray 2006, стр. 160
  50. ^ "Official Site of Hayley Wickenheiser: Highlights". Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2008), Приступљено 24. 11. 2011.
  51. ^ -{The Hockey News, Volume 64, Number 14, January 17, 2011, Publisher: Caroline Andrews, Transcontinental Media
  52. ^ Andria Hunter. "1998 Winter Olympics". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. januar 2007), Pristupljeno 24. 11. 2011.
  53. ^ „IIHF World Women's Championships” (PDF). International Ice Hockey Federation. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 12. 2006. g. Pristupljeno 24. 11. 2011. 
  54. ^ a b "Section 6 – Specific Rules". International Ice Hockey Federation Official Rule Book, Pristupljeno 24. 11. 2011.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хокеј_на_леду&oldid=27552979”