Honduras

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Republika Honduras
República de Honduras  (španski)
Krilatica: Libre, Soberana e Independiente
(Slobodna, suverena i nezavisna)
Himna: Himno Nacional de Honduras
Nacionalna himna Hondurasa
Položaj Hondurasa
Glavni gradTegusigalpa
Službeni jezikšpanski
Vladavina
Oblik državeRepublika
 — PredsednikSiomara Kastro
 — PotpredsednikSalvador Nasrala
 — Predsednik Narodnog kongresaLuis Redondo
Istorija
Stvaranje i nezavisnost‍
 — Nezavisnost od Španije1821.
 — Priznata1823.
Geografija
Površina‍
 — ukupno112.492 km2 (102)
 — voda (%)Zanemarljivo
Stanovništvo‍
 — 2017.[1]9,038,741 (94)
 — 2000.6.975.204
 — gustina80,35 st./km2 (128.)
Ekonomija
BDP / PKM≈ 2005
 — ukupno$32.725 milijardi (107.)
 — po stanovniku$4.268 (124.)
Valutalempira
 — kod valuteHNL
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC UTC-6
Internet domen‍.hn‍
Pozivni broj+504

Honduras, zvanično Republika Honduras (šp. República de Honduras), država je u Srednjoj Americi[2] sa 7,2 miliona stanovnika (2005) i glavnim gradom Tegusigalpa. Na zapadu se graniči sa Gvatemalom, na jugu sa Salvadorom, na jugoistoku sa Nikaragvom, a severno od Hondurasa, preko puta Honduraskog zaliva nalazi se Belize.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Doslovno značenje izraza „Honduras“ na španskom je „dubine“. Ime bi se moglo odnositi na zaliv Truhilo kao sidrište, fondura na leonskom dijalektu španskog, ili na navodni Kolumbov citat „Gracias a Dios que hemos salido de esas Honduras“ („Hvala Bogu što smo otišli iz tih dubina“ ).[3]

Tek krajem 16. veka Honduras je korišćen za celu provinciju. Pre 1580. godine, Honduras se odnosio samo na istočni deo provincije, a Higueras na zapadni deo.[4] Drugo rano ime je Guaimuras, oživljeno kao naziv za politički dijalog 2009. godine koji se održao u Hondurasu za razliku od Kostarike.[5]

Hondurani se na španskom često nazivaju Katračo ili Katrača. Reč su smislili Nikaragvanci, a potiče od prezimena španskog honduraškog generala Florensija Ksatruča, koji je 1857. predvodio honduraške oružane snage protiv pokušaja invazije severnoameričkog avanturista Vilijama Volkera.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre dolaska belaca područje Hondurasa je deo područja srednjoameričkih indijanskih kultura. U zapadnom delu razvijala se kultura Maja.

U pretkolumbijskoj eri, moderni Honduras bio je podeljen između dve pan-kulturne regije: Mezoamerika na zapadu i Istmo-kolumbijske oblasti na istoku.

Svaki kompleks imao je „jezgro područja“ unutar Hondurasa (dolina Sula za Mezoameriku i La Moskvitija za područje Istmo-Kolumbije). Međutim, ovi koncepti nisu imali značenje u samoj pretkolumbovskoj eri i predstavljaju izuzetno raznovrsna područja. Narod Lenka u unutrašnjosti planinskog područja takođe se generalno smatra mezoameričkim, mada je obim povezanosti sa drugim oblastima varirao tokom vremena (na primer, šireći se tokom zenita Toltečkog carstva).

Na krajnjem zapadu, civilizacija Maja cvetala je stotinama godina. Dominantna, najpoznatija i najbolje proučavana država unutar granica Hondurasa bila je u mestu Kopan, koje se nalazilo u uglavnom ne-majanskom području, ili na granici između Maja i ne-Maja. Kopan je opao sa ostalim nizijskim centrima tokom požara. Međutim, Kopan predstavlja samo delić honduraške pretkolumbijske istorije. Ostaci drugih civilizacija nalaze se širom zemlje. Skeniranje LiDAR-a 2012. otkrilo je da je u La Moskvitiji postojalo nekoliko ranije nepoznatih naselja velike gustine, što odgovara legendi o „La Siudad Blanka“. Iskopavanja i proučavanja su od tada poboljšala poznavanje istorije regiona. Procenjuje se da su ova naselja dostigla svoj zenit od 500. do 1000. godine nove ere.

Španska osvajanja[uredi | uredi izvor]

Ernan Kortes, jedan od najpoznatijih konkistadora.

Kristifor Kolumbo se iskrcao na obalu zemlje 1502. i dao joj ime Honduras, što na španskom jeziku znači dubine, prema dubokoj vodi uz obalu. Španski osvajači pod vođstvom Korteza dolaze 1524. 30. jula 1502, Kolumbo je poslao svog brata Vartolomeja da istraži ostrva, a Vartolomej je naišao na trgovačko plovilo Maja iz Jukatana, na kojem su bile bogate Maje i bogat teret.[6] Vartolomejevi ljudi ukrali su teret koji su želeli i kidnapovali starijeg kapetana broda da bi služio kao tumač[7] u prvom zabeleženom susretu Španaca i Maja.[8]

U martu 1524. Gil Gonzalez Davila postao je prvi Španac koji je ušao u Honduras kao konkistador,[9] praćen Ernanom Kortesom, koji je srušio snage iz Meksika. Veliki deo osvajanja dogodio se u naredne dve decenije, prvo od grupa lojalnih Kristobalu de Olidu, a zatim od lojalnih Francisku de Montehu. Pored španskih resursa, osvajači su se oslanjali u velikoj meri na oružane snage iz Meksika.

Otpor osvajanju posebno je vodio Lempira. Mnogi regioni na severu Hondurasa nikada nisu pali pod špansku vlast, naročito Kraljevstvo Miskito. Nakon španskog osvajanja, Honduras je postao deo ogromnog carstva Španije u Novom svetu u okviru Kraljevine Gvatemala. Truhiljo i Grasijas bili su prvi glavni gradovi. Španci su vladali regionom otprilike tri veka.

Španski Honduras[uredi | uredi izvor]

Majanska stela u Kopanu.

Honduras je bio organizovan kao pokrajina Kraljevine Gvatemale i glavni grad je bio fiksiran, prvo u Truhilju na atlantskoj obali, a kasnije u Komajagvi i na kraju u Tegusigalpi u centralnom delu zemlje.

Iskop srebra bio je ključni faktor u španskom osvajanju i naseljavanju Hondurasa.[10] U početku su rudnike radili lokalni ljudi putem sistema enkomijenda, ali kako su bolest i otpor ovu opciju učinili manje dostupnom, dovedeni su robovi iz drugih delova Centralne Amerike. Kada je lokalna trgovina robovima zaustavljena krajem šesnaestog veka, afrički robovi, uglavnom iz Angole, su bili uvezeni.[11] Posle, oko 1650. godine, vrlo malo robova ili drugih spoljnih radnika stiglo je u Honduras.

Iako su Španci prilično brzo osvojili južni ili pacifički deo Hondurasa, bili su manje uspešni na severnoj ili atlantskoj strani. Uspeli su da osnuju nekoliko gradova duž obale, posebno u Puerto Kabaljosu i Truhilju, ali nisu uspeli da osvoje istočni deo regiona i mnoge regije nezavisnih starosedelačkih naroda. Kraljevstvo Miskito na severoistoku bilo je posebno efikasno u opiranju osvajanju. Kraljevstvo Miskito pronašlo je podršku severnoevropskih privatnika, pirata i posebno britanske nekadašnje engleske kolonije Jamajke, koja je veći deo područja stavila pod svoju zaštitu posle 1740. godine.

Nezavisnost[uredi | uredi izvor]

Fortaleza de San Fernando de Omoa, tvrđava napravljena od strane Španaca da bi zaštitili Honduras od Engleza.

Honduras je stekao nezavisnost od Španije 1821. godine i bio je deo Prvog meksičkog carstva do 1823. godine, kada je postao deo Ujedinjenih provincija Centralne Amerike. Bila je nezavisna republika i održavala je redovne izbore od 1838. Tokom 40-ih i 1850-ih Honduras je učestvovao u nekoliko neuspelih pokušaja centralnoameričkog jedinstva, poput Konfederacije Centralne Amerike (1842–1845), zaveta Gvatemale (1842), Dijeta Sonsonate (1846), Dijeta Nakaome (1847) i Nacionalno predstavništvo u Centralnoj Americi (1849–1852). Iako je Honduras na kraju usvojio ime Republika Honduras, unionistički ideal nikada nije splasnuo, a Honduras je bio jedna od zemalja Centralne Amerike koja je najviše gurala politiku regionalnog jedinstva.

Politike koje favorizuju međunarodnu trgovinu i investicije započele su 1870-ih, a ubrzo su se uključili i inostrani interesi, prvo u brodarstvu sa severne obale, trgovinu tropskog voća i najviše banana, a zatim u izgradnji železničkih pruga. 1888. godine na projektovanoj železničkoj pruzi od karipske obale do glavnog grada Tegusigalpe. Projekat je ostao bez novca kada je stigao do San Pedro Sule. Kao rezultat, San Pedro je prerastao u primarni industrijski centar države i drugi po veličini grad. Komajagva je bila glavni grad Hondurasa do 1880. godine, kada se glavni grad preselio u Tegusigalpu.

Od sticanja nezavisnosti, u zemlji se dogodilo skoro 300 malih unutrašnjih pobuna i građanskih ratova, uključujući neke promene režima.

20. vek i uloga američkih kompanija[uredi | uredi izvor]

Krajem devetnaestog veka, Honduras je dodelio zemljište nekolicini kompanija za trgovinu voćem i infrastrukturom sa sedištem u SAD, zauzvrat za razvoj severnih regiona zemlje. Kompanije za izvoz banana, kojima su dominirale kompanije za voće Kujamel, kao i Udružena voćna kompanija, do 1930. godine izgradile su enklavnu ekonomiju u severnom Hondurasu, kontrolišući infrastrukturu i stvarajući samodovoljne, oslobođene poreza sektore koji su relativno doprineli malo na ekonomski rast. Američke trupe iskrcale su se u Hondurasu 1903, 1907, 1911, 1912, 1919, 1924 i 1925.[12]

1904. godine pisac O. Henri skovao je termin „republika banana“ da bi opisao Honduras,[13] objavivši knjigu „Kupusi i kraljevi“, o izmišljenoj zemlji Ančurija, inspirisana njegovim iskustvima u Hondurasu, gde je živeo šest meseci.[14] O. Henri naciju naziva „malom morskom republikom banana“; prirodno je da je plod bio celokupna osnova njegove privrede.[15] Prema književnom analitičaru koji piše za magazin The Economist: "njegova fraza lepo dočarava sliku tropske, agrarne zemlje. Ali njeno stvarno značenje je oštrije: odnosi se na voćne kompanije iz Sjedinjenih Država koje su imale izvanredan uticaj na politiku Hondurasa i njegovih suseda “.[16] Pored privlačenja srednjoameričkih radnika na sever, voćne kompanije su podsticale imigraciju radnika sa Kariba koji govore engleski, posebno sa Jamajke i Belizea. Honduras se pridružio savezničkim nacijama nakon Perl Harbora, 8. decembra 1941, i potpisao Deklaraciju Ujedinjenih nacija 1. januara 1942, zajedno sa još dvadeset i pet vlada.

Ustavne krize 1940-ih dovele su do reformi 1950-ih. Jedna reforma dala je radnicima dozvolu za organizovanje, a generalni štrajk 1954. paralizovao je severni deo zemlje više od dva meseca, ali je doveo do reformi. 1963. vojni puč smenio je demokratski izabranog predsednika Ramona Viljedu Moralesa. Međunarodni sud pravde je 1960. severni deo Obale komaraca preneo iz Nikaragve u Honduras.[17]

Rat i tenzije 1969-1999[uredi | uredi izvor]

1969. godine Honduras i Salvador su krenuli u rat, što je kasnije postalo poznato kao Fudbalski rat.[18] Granične tenzije dovele su do nesuglasica između dve države nakon što je Osvaldo Lopez Areljano, predsednik Hondurasa, za pogoršanje honduraške ekonomije optužio imigrante iz Salvadora. Odnos je dostigao najniži nivo kada se El Salvador sastao sa Hondurasom na tri kruga fudbalske eliminacione utakmice pre Svetskog prvenstva.[19]

Napetosti su eskalirale i 14. jula 1969. salvadorska vojska napala je Honduras.[20] Organizacija američkih država (OAS) pregovarala je o prekidu vatre koji je stupio na snagu 20. jula i doneo povlačenje salvadorskih trupa početkom avgusta.[21] Faktori koji su doprineli sukobu bili su granični spor i prisustvo hiljada Salvadoranaca koji ilegalno žive u Hondurasu. Posle jednonedeljnog rata, proterano je čak 130 000 salvadorskih imigranata.[22]

Uragan Fifi naneo je veliku štetu kada je preleteo severnu obalu Hondurasa 18. i 19. septembra 1974. Tokom ranih 1980-ih, Sjedinjene Države uspostavile su kontinuirano vojno prisustvo u Hondurasu da bi podržale El Salvador, kontra gerilu koja se borila protiv vlade Nikaragve, i takođe razvile vazdušnu pistu i modernu luku u Hondurasu. Iako pošteđena krvavih građanskih ratova koji su uznemirili njene susede, honduraška vojska je tiho vodila kampanje protiv marksističko-lenjinističkih milicija, poput Narodnooslobodilačkog pokreta Kinčoneros, poznatog po otmicama i bombaškim napadima,[23] kao i protiv mnogih ne-militanata. Operacija je uključivala kampanju vansudskih ubijanja koju je podržala vlada, a naročito Bataljon 316.[24]

Uragan Mič je 1998. godine izazvao masovna i raširena razaranja. Predsednik Hondurasa Karlos Roberto Flores rekao je da je pedeset godina napretka u zemlji preokrenut. Mič je uništio oko 70% useva u zemlji i procenjuje se da je 70–80% transportne infrastrukture, uključujući skoro sve mostove i sporedne puteve. Širom Hondurasa uništeno je 33.000 kuća, a dodatnih 50.000 oštećeno. Oko 5.000 ljudi je ubijeno, a 12.000 ranjeno. Ukupni gubici procenjeni su na 3 milijarde američkih dolara.[25]

21. vek[uredi | uredi izvor]

Predsednik Hondurasa Manuel Zelaja i predsednik Sjedinjenih Država Džordž V. Buš su 2007. godine započeli razgovore o američkoj pomoći Hondurasu u suočavanju sa rastućim narkokartelima u Moskitu, istočni Honduras, koristeći američke specijalne snage. Ovo je označilo početak novog uporišta za kontinuirano prisustvo američke vojske u Centralnoj Americi.[26]

Pod Zelajom, Honduras se pridružio ALBA-i 2008. godine, ali se povukao 2010. nakon honduraškog državnog udara 2009. godine. U 2009. godini nastala je ustavna kriza kada je moć pučem prebačena sa predsednika na šefa Kongresa. OAS je suspendovao Honduras jer svoju vladu nije smatrao legitimnom.[27]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Honduras se nalazi na najširem delu srednjoameričkog zemljouza. Na severu je obala Karipskog mora (644 km). Ovde se prostire obalsko područje reka, laguna i močvara koje ide do 70 km u dubinu kopna. Na jugu je kraća obala Pacifika (124 km). Od istoka ka zapadu prostire se planinski lanac ispresecan tokovima reka. Najviše uzvišenje je Sero El Pital sa 2870 m visine. U Zalivu Fonseka na jugozapadu, nalaze se brojna vulkanska ostrva. U dolinama karipske obale su plantaže banana. Najveći deo stanovništva živi na zapadu zemlje i u departmanu Kortes.

Klima[uredi | uredi izvor]

Kepenova klasifikacija klimata, Honduras.

U Hondurasu vlada tropska klima, koja je umerena u višim predelima. Karipska obala je stalno vlažna i tu su prosečne godišnje temperature oko 25 °C. Obala Pacifika je suva u vreme zima, a prosečna temperatura iznosi 29 °C. U višim predelima umerene klime temperature su oko 20 °C. Kišna sezona traje od maja do oktobra, a na karipskoj obali traje cele godine (2.540 milimetara godišnje).

Vode[uredi | uredi izvor]

Najveći deo reka Hondurasa se uliva u Karipsko more. Rio Patuka, duga 320 km, i Rio Ulua, duga 240 km, su najduže reke zemlje. Rio Negro i Rio Koko čine granicu sa Nikaragvom. Najveće jezero je Hohoa (285 km²).

Priroda[uredi | uredi izvor]

Regija se smatra žarištem biodiverziteta zbog mnogih biljnih i životinjskih vrsta koje se tamo nalaze. Kao i druge zemlje u regionu, sadrži ogromne biološke resurse. Honduras je domaćin više od 6.000 vrsta vaskularnih biljaka, od kojih je 630 (do sada opisanih) orhideja; oko 250 gmizavaca i vodozemaca, više od 700 vrsta ptica i 110 vrsta sisara, od kojih su polovina slepi miševi.[28]

U severoistočnom regionu La Moskvitija nalazi se rezervat biosfere Rio Platano, nizijska prašuma koja je dom velike raznolikosti života. Rezervat je dodat na Uneskov spisak svetske baštine 1982. godine.

Honduras ima kišne šume, oblačne šume (koje se mogu uzdići do skoro 3.000 metara ili 9.800 metara nadmorske visine), mangrove, savane i planinske vence sa drvećem borova i hrasta i sistem Mezoameričkih koralnih grebena. Na zalivskim ostrvima postoje delfini, mante, papagajske ribe, jata plavog tanga i kitove ajkule.

Jaguar u Hondurasu.

Honduras se odlikuje očuvanim tropskim šumama i bogatstvom biosfere. Poznat je očuvani sistem koralnih sprudova oko honduraskih ostrva u Karipskom moru („Iljas de la Baija“). Brzi rast stanovništva, seča šuma, industrijsko zagađenje i turizam su pretnja očuvanju prirode.

Oko 48,1% teritorije je pod šumama. Biorezervat Rio Platano je sa 5.000 km² najznačajniji nacionalni park u zemlji. On je 1982. stavljen na UNESKO listu Svetske baštine. Oko 10% površina su zaštićeni rezervati prirode.

U priobalnim područjima rastu šume mangrova i palmi.

U Hondurasu žive brojne životinjske vrste, poput: insekata, krokodila, zmija, reptila, ptica, medveda, jelena, majmuna, vukova i kojota. Tu su i divlje mačke: jaguari, pume i oceloti.

Ekološki problemi[uredi | uredi izvor]

Krčenje zemljišta za poljoprivredu preovlađuje u uglavnom nerazvijenom regionu La Moskvitija, što uzrokuje degradaciju zemljišta i eroziju tla. Jezero Hohoa, koje je najveći izvor slatke vode u Hondurasu, zagađeno je teškim metalima proizvedenim u rudarskim aktivnostima.[29] Neke reke i potoci su takođe zagađeni rudarstvom.[30]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Tegusigalpa, kuće siromašnih u glavnom gradu Hondurasa.

Honduras spada u najsiromašnije i najnerazvijenije države Latinske Amerike. Ekonomiju uglavnom čini poljoprivreda, a najveću izvoznu vrednost ima proizvodnja kafe. Nekadašnja druga po veličini izvozna grana, izvoz banana, uništena je 1998. u uraganu. Do 2000. je proizvodnja obnovljena na 57% pređašnje vrednosti. Od ostalih proizvodnih delatnosti važan je uzgoj rakova. Honduras poseduje šumska i mineralna bogatstva, ali širenje poljoprivrednih površina spaljivanjem nastavlja ugrožavati šume.

U 2010. godini 50% stanovništva živelo je ispod linije siromaštva.[31] Do 2016. godine više od 66% živelo je ispod granice siromaštva.[32]

Ekonomski rast u poslednjih nekoliko godina prosečno je iznosio 7% godišnje, što je jedna od najviših stopa u Latinskoj Americi (2010).[32] Uprkos tome, Honduras je zabeležio najmanji razvoj među svim zemljama Centralne Amerike.[33] Honduras je rangiran na 130. mestu od 188 zemalja sa indeksom humanog razvoja od .625, koji naciju klasifikuje kao srednju razvijenost (2015).[34]

Strategije za smanjivanje siromaštva[uredi | uredi izvor]

Omoa, Honduras.

Hondurasova strategija za smanjenje siromaštva sprovedena je 1999. godine i imala je za cilj da prepolovi ekstremno siromaštvo do 2015.[35] Iako se povećavala potrošnja na pomoć za smanjenje siromaštva, BDP je porastao samo za 2,5% između 1999. i 2002.[36] Svetska banka veruje da ova neefikasnost proizilazi iz nedostatka fokusa na infrastrukturu i ruralni razvoj.[36] Ekstremno siromaštvo zabeležilo je najniži nivo od 36,2 procenta samo dve godine nakon primene strategije, ali se zatim povećalo na 66,5 procenata do 2012.[37]

Strategije za smanjenje siromaštva takođe su trebale da utiču na socijalnu politiku kroz povećana ulaganja u obrazovni i zdravstveni sektor.[38] Očekivalo se da će ovo siromašne zajednice izvući iz siromaštva, istovremeno povećavajući radnu snagu kao sredstvo za podsticanje honduraške ekonomije.[38] Program porodične pomoći za to je koristio uslovne novčane transfere. Ovaj program je restrukturiran 1998. godine u pokušaju da poveća efikasnost novčanih transfera za zdravstvo i obrazovanje, posebno za one koji su u ekstremnom siromaštvu. Ukupna potrošnja u okviru Strategija za smanjenje siromaštva fokusirana je na obrazovanje i zdravstvo, povećavajući socijalnu potrošnju sa 44% BDP-a Hondurasa u 2000. na 51% u 2004.[38]

Pre puča 2009. Honduras je široko proširio socijalnu potrošnju i ekstremno povećao minimalnu zaradu. Napori za smanjenje nejednakosti bili su brzo preokrenuti nakon puča. Kada je Zelaja uklonjen sa kancelarijske socijalne potrošnje, procenat BDP-a smanjio se sa 13,3% u 2009. na 10,9 nedavno u 2012. Ovo smanjenje socijalne potrošnje pogoršalo je efekte recesije, za koju je nacija ranije bila relativno dobro opremljena.[37]

Ekonomska nejednakost[uredi | uredi izvor]

Nivoi dohodovne nejednakosti u Hondurasu su viši nego u bilo kojoj drugoj zemlji Latinske Amerike.[37] Za razliku od ostalih latinoameričkih zemalja, nejednakost se u Hondurasu stalno povećavala između 1991. i 2005.[35] Između 2006. i 2010. nejednakost je zabeležila pad, ali se ponovo povećala 2010.[37]

Kada se Hondurasov indeks humanog razvoja prilagodi nejednakosti (poznat kao IHDI), indeks razvoja Hondurasa se smanjuje na .443.[39] Takođe se mogu proceniti nivoi nejednakosti u svakom aspektu razvoja.[39] U 2015. godini nejednakost očekivanog životnog veka pri rođenju bila je 19,6%, nejednakost u obrazovanju 24,4%, a nejednakost u prihodima 41,5% Ukupni gubitak u ljudskom razvoju usled nejednakosti bio je 29,2.[40]

Nejednakost postoji i između ruralnih i urbanih područja s obzirom na distribuciju resursa.[41] Siromaštvo je koncentrisano u južnim, istočnim i zapadnim regionima gde žive ruralni i autohtoni narodi. Severni i centralni Honduras su dom industrije i infrastrukture u zemlji, što rezultira niskim nivoom siromaštva.[42] Siromaštvo je koncentrisano u ruralnom Hondurasu, obrazac koji se ogleda u čitavoj Latinskoj Americi.[43] Efekti siromaštva na ruralne zajednice su ogromni. Siromašne zajednice obično žive u domovima od ćerpiča, nemaju materijalnih resursa, imaju ograničen pristup medicinskim resursima i žive od osnova kao što su pirinač, kukuruz i pasulj.[44]

Srednja klasa Hondurasa je mala grupa koju definiše relativno nizak nivo članstva i prihoda.[45] Prelazak iz niže u srednju klasu obično olakšava visoko obrazovanje.[45] Profesionalci, studenti, poljoprivrednici, trgovci, poslovni službenici i državni službenici smatraju se delom honduraške srednje klase.[45] Šanse za zapošljavanje i industrijski i komercijalni sektor sporo rastu, ograničavajući članstvo u srednjoj klasi.[45]

Viša klasa Hondurasa ima mnogo viši nivo prihoda od ostatka honduraške populacije što odražava velike količine nejednakosti u dohotku. Veliki deo gornje klase svoj uspeh pruža rastu izvoza pamuka i stoke posle Drugog svetskog rata. Bogati nisu politički ujedinjeni i razlikuju se u političkim i ekonomskim pogledima.[45]

Trgovina[uredi | uredi izvor]

Novčana jedinica je honduraška lempira. Sektor telekomunikacija otvoren je za privatne investicije 25. decembra 2005. godine, kako je predviđeno CAFTA-om. Cena nafte je regulisana, a Kongres često ratifikuje privremenu regulaciju cena osnovnih sirovina. Vade se zlato, srebro, olovo i cink.[46]

Voda i sanitacija[uredi | uredi izvor]

Snabdevanje vodom i kanalizacija u Hondurasu uveliko se razlikuju od urbanih centara do seoskih sela. Veći populacioni centri uglavnom imaju modernizovane sisteme za prečišćavanje i distribuciju vode, ali je kvalitet vode često loš zbog nedostatka odgovarajućeg održavanja i tretmana. Ruralna područja uglavnom imaju osnovne sisteme vode za piće sa ograničenim kapacitetom za prečišćavanje vode. Mnoga urbana područja imaju kanalizacione sisteme za sakupljanje otpadnih voda, ali je pravilno tretiranje otpadnih voda retko. U ruralnim područjima sanitarni čvorovi su uglavnom ograničeni na zahode i osnovne septičke jame.

Vlada je 2003. donela novi „zakon o vodama“ koji je zahtevao decentralizaciju vodnih usluga. Prema zakonu iz 2003. godine, lokalne zajednice imaju i pravo i odgovornost da poseduju, upravljaju i kontrolišu sopstveni sistem pijaće vode i otpadnih voda. Otkako je ovaj zakon usvojen, mnoge zajednice su se udružile da bi se na regionalnoj osnovi bavile pitanjima vode i sanitacije.

Kriminal[uredi | uredi izvor]

Poslednjih godina Honduras je doživeo veoma visok nivo nasilja i kriminala.[47] Ubistva su dostigla vrhunac 2012. godine sa prosečno 20 ubistava dnevno.[48] Gradovi kao što su San Pedro Sula i Tegusigalpa registrovali su stope ubistava među najvišim na svetu. Nasilje je povezano sa trgovinom drogom, jer je Honduras često tranzitna tačka, i sa nizom urbanih bandi, uglavnom MS-13 i bande 18. ulice.

Nasilje u Hondurasu poraslo je nakon sprovođenja plana Kolumbija i nakon što je meksički predsednik Felipe Kalderon objavio rat protiv trgovine drogom u Meksiku. Zajedno sa susednim Salvadorom i Gvatemalom, Honduras čini deo Severnog trougla Centralne Amerike, koji je okarakterisan kao jedan od najnasilnijih regiona na svetu.[49] Kao rezultat zločina i povećanja stope ubistava, povećao se i protok migranata iz Hondurasa u SAD. Porast nasilja u regionu dobio je međunarodnu pažnju.

Politika[uredi | uredi izvor]

Honduras je demokratska republika. Predsednik Hondurasa je i šef države i šef vlade. Izvršnu vlast vrši vlada Hondurasa. Zakonodavna vlast pripada Nacionalnom kongresu Hondurasa. Sudstvo je nezavisno i od izvršne vlasti i od zakonodavne vlasti.

Nacionalni kongres Hondurasa (Kongreso Nacional) ima 128 članova (diputados), izabranih na četvorogodišnji mandat proporcionalnom zastupljenošću. Kongresna mesta dodeljuju se kandidatima stranaka po odeljenjima, proporcionalno broju glasova koje svaka stranka dobije.[50]

Politička kultura[uredi | uredi izvor]

1963. vojnim pučem uklonjen je demokratski izabrani predsednik Ramon Vileda Morales. Niz autoritarnih vojnih vlada držao je vlast neprekidno do 1981. godine, kada je Roberto Suazo Kordova izabran za predsednika.

U partijskom sistemu dominirali su konzervativna Nacionalna stranka Hondurasa (Partido Nacional de Honduras: PNH) i liberalna Liberalna partija Hondurasa (Partido Liberal de Honduras: PLH) sve dok honduraški državni udar 2009. nije uklonio Manuela Zelaju sa funkcije i stavio na dužnost Roberta Minčletija na njegovo mesto.

Istraživanje je pokazalo je da 60,3% ljudi veruje da je policija umešana u kriminal, 44,9% nema "poverenja" u Vrhovni sud, a 72% smatra da je bilo izbornih prevara na primarnim izborima u novembru 2012. Takođe, 56% je očekivalo da će predsednički, zakonodavni i opštinski izbori 2013. godine biti lažni.[51]

Aktuelni predsednik Hondurasa Huan Orlando Hernandez stupio je na dužnost 27. januara 2014. Nakon što je uspeo da se kandiduje za drugi mandat,[51] vrlo bliski izbori 2017. ostavili su neizvesnost da li su prevagnuli Hernandez ili njegov glavni izazivač, televizijsko lice Salvador Nasrala.[52]

Spoljni poslovi[uredi | uredi izvor]

Honduras i Nikaragva su imali napete odnose tokom 2000. i početkom 2001. godine zbog graničnog spora oko atlantske obale. Nikaragva je zbog spora uvela carinu od 35% na hondurašku robu.

U junu 2009. državni udar svrgnuo je predsednika Manuela Zelaju; odveden je vojnim avionom u Kostariku. Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasala je za otkazivanje puča i pozvala na vraćanje Zelaje. Nekoliko latinoameričkih država, uključujući Meksiko, privremeno su prekinuli diplomatske odnose sa Hondurasom. U julu 2010. puni diplomatski odnosi ponovo su uspostavljeni sa Meksikom.[53]

Vojska[uredi | uredi izvor]

Honduras ima vojsku u sastavu honduraške vojske, honduraške mornarice i honduraškog vazduhoplovstva. Honduras je 2017. godine potpisao ugovor UN-a o zabrani nuklearnog oružja.[54]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Stanovništvo uglavnom čine potomci mešanaca indijanskog stanovništva i evropskih doseljenika (mestici) kojih ima 80%. Indijanaca ima 7%, crnaca i mulata 2%, te belaca 1%. 175.400 državljana Hondurasa govori neki od domorodačkih jezika kao maternji, a najrasprostranjeniji je garifuna (146.000).[55] Prema veroispovesti preovladavaju katolici (87%) i protestanti (10%).

Prosečna starost u Hondurasu je 2002. bila 18,8 godina a prosečna dužina života 66,7 godina. Oko 25% stanovništva preko 15 godina je nepismeno.

Jedan od najvećih zdravstvenih problema Hondurasa je rasprostranjenost side.

Etničke grupe[uredi | uredi izvor]

Džon Gilin smatra Honduras jednom od trinaest „zemalja Mestika“ (Meksiko, Gvatemala, El Salvador, Nikaragva, Panama, Kolumbija, Venecuela, Kuba, Ekvador, Peru, Bolivija, Paragvaj).[56] Tvrdi da se u Latinskoj Americi malo pažnje posvećuje rasi i mešavini rasa što rezultira socijalnim statusom koji se malo oslanja na nečije fizičke osobine. Međutim, u „zemljama Mestika“ poput Hondurasa to nije slučaj. Socijalno raslojavanje iz Španije uspelo je da se razvije u ovim zemljama kolonizacijom.[56]

Većina crnaca u Hondurasu su kulturno ladino, što znači da su hispanoamerikanci. Među ne-ladino grupe u Hondurasu spadaju Crna Kariba, Miskito, arapski imigranti i crnačko stanovništvo Islas de la Bahia. Populacija Crnih Kariba potiče od oslobođenih robova iz Svetog Vinsenta. Populacija Miskita (oko 10 000 jedinki) potomci su afričkih i britanskih imigranata i izuzetno su rasno raznolike. Dok populacije crnih kariba i miskita imaju slično poreklo, crne karibe smatraju crnim, dok se miskitosi smatraju autohtonim stanovništvom. Ovo je u velikoj meri odraz kulturnih razlika, jer su crne karibe zadržale veći deo svoje izvorne afričke kulture. Većina arapskih Hondurana su palestinskog i libanskog porekla. Poznati su pod nazivom „turkos“ u Hondurasu zbog migracija tokom vladavine Osmanskog carstva. Održali su kulturnu posebnost i ekonomski napredovali.[45]

Religija[uredi | uredi izvor]

Iako je većina Honduranaca nominalno rimokatolička (što bi se smatralo glavnom religijom), članstvo u Rimokatoličkoj crkvi opada, dok se članstvo u protestantskim crkvama povećava. Međunarodni izveštaj o verskoj slobodi, 2008, primećuje da je anketa izvestila da se 51,4% stanovništva izjasnilo kao katolik, 36,2% kao evangelički protestant, 1,3% tvrdeći da je iz drugih religija, uključujući muslimane, budiste, Jevreje, rastafarijance, itd. i 11,1% ne pripada nijednoj religiji. 8% je izjavilo da je ili ateista ili agnostik. Uobičajeni zbir katoličkih crkava i članstvo procenjuje da je 81% katolika, gde sveštenik (u više od 185 parohija) svake godine mora popuniti pastoralni račun parohije.[57]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Oko 83,6% stanovništva je pismeno, a neto stopa osnovnog upisa bila je 94% u 2004.[58] U 2014. godini stopa završetka osnovne škole bila je 90,7%.[59] Honduras ima dvojezične (španski i engleski), pa čak i trojezične (španski sa engleskim, arapskim ili nemačkim) škole i brojne univerzitete.[60]

Visokim obrazovanjem upravlja Nacionalni autonomni univerzitet Hondurasa koji ima centre u najvažnijim gradovima Hondurasa.

Gradovi[uredi | uredi izvor]

Katedrala u Tegusigalpi

Glavni i najveći grad Hondurasa sa 1,09 miliona stanovnika (stanje 2001) je Tegusigalpa, koja se nalazi na jugu zemlje u planinskoj oblasti pored Pacifika. Najveći grad severa zemlje je San Pedro Sula (491.000 stanovnika), na 40 km od obale Karipskog mora. Tri međunarodna aerodroma se nalaze u ova dva grada i u gradu La Seiba (111.000 stanovnika), koji sa mestom Puerto Kortes (36.000 stanovnika) čini dve najvažnije karipske luke zemlje.

Kultura[uredi | uredi izvor]

Najpoznatiji honduraški slikar je Hose Antonio Velaskez. Među važnim slikarima su Karlos Garaj i Rokve Zelaja.

Honduras je doživeo procvat svoje filmske industrije tokom poslednje dve decenije. Od premijere filma "Anita la cazadora de insectos" 2001. godine, nivo honduraške produkcije se povećao, mnogi sarađuju sa zemljama kao što su Meksiko, Kolumbija i SAD Najpoznatiji honduraški filmovi su "El Xendra", "Amor y Frijoles" i „Cafe con aroma a mi tierra".

Kuhinja[uredi | uredi izvor]

Honduraška kuhinja spoj je autohtone kuhinje Lenka, španske kuhinje, karipske kuhinje i afričke kuhinje. Tu su i jela od naroda Garifuna. Kokos i kokosovo mleko nalaze se u slatkim i slanim jelima. Regionalni specijaliteti uključuju prženu ribu, tamale, karne asada i baleade.

Tamale, tradicionalno hispansko jelo.

Ostala popularna jela uključuju: meso prženo čizmolom i karne asadom, piletinu sa pirinčem i kukuruzom i prženu ribu sa kiselim lukom i halapenosom. Neki od načina na koji se morska hrana i meso pripremaju u priobalnim područjima i na zalivima Baj uključuju kokosovo mleko.

Supe koje Hondurani uživaju uključuju supu od pasulja, supu od mondoga (supe od bokvica), supe od morskih plodova i supe od govedine. Generalno se ove supe poslužuju pomešane sa plantažama, jukom i kupusom, a služe se uz kukuruzne tortilje.

Druga tipična jela su montuke ili kukuruzni tamale, punjene tortilje i tamale umotane u lišće bokvice. Tipična honduraška jela takođe uključuju bogat izbor tropskog voća kao što su papaja, ananas, šljiva, sapote, marakuja i banane, koje se pripremaju na više načina dok su još zelene.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Punta je glavna muzika Hondurasa, sa ostalim zvukovima kao što su karipska salsa, merenge, rege i regeton, a svi se široko čuju, posebno na severu, i meksičke rančere koje se čuju u ruralnim unutrašnjostima zemlje. Najpoznatiji muzičari su Giljermo Anderson i Polače.

Praznici[uredi | uredi izvor]

Neki od državnih praznika Hondurasa uključuju Dan nezavisnosti Hondurasa 15. septembra i Dan deteta, koji se u domovima, školama i crkvama slavi 10. septembra; na ovaj dan deca dobijaju poklone i prave zabave slične proslavama Božića ili rođendana. Neke četvrti imaju pinjate na ulici. Ostali praznici su Uskrs, Veliki četvrtak, Veliki petak, Dan vojnika (3. oktobra u čast rođenja Franciska Morazana), Božić, El Dia de Lempira 20. jula i novogodišnja noć.

Svečanosti povodom Dana nezavisnosti Hondurasa započinju rano ujutru sa orkestrima. Svaki bend nosi različite boje i ima navijačice. Fijesta Katrača održava se istog dana: nude se tipične honduraške namirnice poput pasulja, tamale, baleada, kasave sa čičarom i tortilja.

Na Badnje veče ljudi se okupljaju sa porodicama i bliskim prijateljima da večeraju, a zatim u ponoć daruju poklone. U novogodišnjoj noći tu su hrana, "kohete", vatromet i veselje. Rođendani su takođe sjajni događaji i uključuju pinjate punjene bombonima i iznenađenja za decu.

Karneval La Keiba proslavlja se u La Keibi, gradu koji se nalazi na severnoj obali, u drugoj polovini maja u čast dana zaštitnika grada Svetog Isidora. Ljudi iz celog sveta dolaze na nedeljne svečanosti. Svake noći postoji mali karneval (karnavalito) u susedstvu. U subotu je velika parada sa plovcima i izložbama sa ljudima iz mnogih zemalja. Ovu proslavu prati i Sajam mleka, gde mnogi Hondurani dolaze da pokažu svoje farme i životinje.

Nacionalni simboli[uredi | uredi izvor]

Zastava Hondurasa sastoji se od tri jednake vodoravne pruge. Plave gornje i donje pruge predstavljaju Tihi okean i Karipsko more. Centralna pruga je bela. Sadrži pet plavih zvezda koje predstavljaju pet država Centralnoameričke unije. Srednja zvezda predstavlja Honduras, smešten u centru Centralnoameričke unije.

Grb je uspostavljen 1945. godine. To je jednakostranični trougao, u osnovi se nalazi vulkan između tri zamka, preko kojeg je duga i sunce. Trougao je postavljen na površinu koja simbolizuje kupanje oba mora. Oko svega ovoga nalazi se oval koji sadrži zlatne natpise: „Republika Honduras, slobodna, suverena i nezavisna“.

Nacionalni cvet je čuvena orhideja, koja je zamenila ružu 1969.

Nacionalni sisar je jelen belorepan, koji je usvojen kao mera za izbegavanje prekomerne degradacije. To je jedna od dve vrste jelena koje žive u Hondurasu. Nacionalna ptica Hondurasa je grimizni ara (Ara makao). Ova ptica je bila veoma cenjena u pretkolumbovskim civilizacijama Hondurasa.

Folklor[uredi | uredi izvor]

Legende i bajke su najvažnije u honduraškoj kulturi. Primer za to je Ljuvija de Peses (kiša od ribe). Popularne su i legende o El Kadeju i La Ljoroni.

Sport[uredi | uredi izvor]

Glavni sportovi u Hondurasu su fudbal, košarka, ragbi, odbojka i biciklizam, sa manjim sledovanjima za atletiku, softbol i rukomet.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Teritorija Hondurasa se administrativno deli u 18 departmana. Najveći po površini je Olanho, a po stanovništvu Fransisko Morasan, gde se nalazi glavni grad Tegusigalpa. Najmanji departman po površini i po broju stanovnika je Iljas-de-baija.

Nova administrativna podela pod nazivom ZEDE (Zonas de empleo y desarrollo económico) stvorena je 2013. ZEDE imaju visok nivo autonomije sa sopstvenim političkim sistemom na sudskom, ekonomskom i administrativnom nivou, a zasnivaju se na kapitalizmu slobodnog tržišta.

Departmani Hondurasa:

  1. Atlantida
  2. Čoluteka
  3. Kolon
  4. Komajanja
  5. Kopan
  6. Kortez
  7. El Paraiso
  8. Francisko Morazan
  9. Grasijas a Dios
  10. Intibuka
  11. Departman Bej ostrva
  12. La Paz
  13. Lempira
  14. Okotepeke
  15. Olančo
  16. Santa Barbara
  17. Vale
  18. Joro

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The World Factbook - Honduras - 2017”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2020. g. Pristupljeno 06. 08. 2018. 
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014. 
  3. ^ "History of Honduras — Timeline". Office of the Honduras National Chamber of Tourism. Retrieved 27 June 2010.
  4. ^ Davidson, William (2006). Honduras, An Atlas of Historical Maps. Managua: Fundacion UNO, Colección Cultural de Centro America Serie Historica, no. 18. ISBN 978-99924-53-47-6. str. 313.
  5. ^ Objetivos de desarrollo del milenio, Honduras 2010: tercer informe de país [Millennium Development Goals, Honduras 2010: Third Country Report] (PDF) (in Spanish). [Honduras]: Sistema de las Naciones Unidas en Honduras. 2010. ISBN 978-99926-760-7-3.. Retrieved 9 February 2016.
  6. ^ Perramon, Francesc Ligorred (1986). "Los primeros contactos lingüísticos de los españoles en Yucatán". In Miguel Rivera; Andrés Ciudad (eds.). Los mayas de los tiempos tardíos (PDF) (in Spanish). Madrid, Spain: Sociedad Española de Estudios Mayas. . str. 242. ISBN 9788439871200. OCLC 16268597.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ Clendinnen, Inga (2003) [1988]. Ambivalent Conquests: Maya and Spaniard in Yucatan, 1517-1570 (2nd izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 3–4. ISBN 0-521-52731-7. OCLC 50868309. 
  8. ^ Sharer, Robert J.; Loa P. Traxler (2006). The Ancient Maya (6th izd.). Stanford, California, US: Stanford University Press. str. 758. ISBN 0-8047-4817-9. OCLC 57577446. 
  9. ^ Vera, Robustiano, ed. (1899). Apuntes para la Historia de Honduras [Notes on the History of Honduras] (in Spanish). Santiago: Santiago de Chile : Imp. de "El Correo,".
  10. ^ Newson, Linda (1982). „Labour in the Colonial Mining Industry of Honduras”. The Americas. 39 (2): 185—203. JSTOR 981334. doi:10.2307/981334. .
  11. ^ Newson, Linda (1986). The Cost of Conquest: Indian Decline in Honduras Under Spanish Rule: Dellplain Latin American Studies, No. 20. Boulder: Westview Press. ISBN 978-0813372730. 
  12. ^ Becker, Marc (2011). "History of U.S. Interventions in Latin America". Marc Becker.
  13. ^ Economist explains (21 November 2013). "Where did banana republics get their name?". The Economist.
  14. ^ McLean, Malcolm D. (1968). „O. Henry in Honduras”. American Literary Realism, 1870-1910. 1 (3): 36—46. JSTOR 27747601. 
  15. ^ Graham, David A. (10 January 2013). "Is the U.S. on the Verge of Becoming a Banana Republic?". The Atlantic. Retrieved 10 January 2018
  16. ^ Eschner, Kat (18 January 2017). "SMARTNEWS Keeping you current Where We Got the Term "Banana Republic" Hint: it's not a great moment in American history". Smithsonian.
  17. ^ "Mosquito Coast". Encyclopædia Britannica. Britannica Concise Encyclopedia. Archived from the original on 29 September 2007.
  18. ^ "Honduras v El Salvador: The football match that kicked off a war". BBC News.
  19. ^ "Wars of the World: Soccer War 1969". OnWar.com. Archived from the original on 25 April 2016.
  20. ^ "Honduras v El Salvador: The football match that kicked off a war". BBC News. 27 June 2019.
  21. ^ "Wars of the World: Soccer War 1969". OnWar.com. Archived from the original on 25 April 2016. Retrieved 9 February 2016.
  22. ^ Merrill, Tim, ed. (1995). "War with El Salvador". Honduras. Library of Congress Country Studies.
  23. ^ "Cinchoneros Popular Liberation Movement". University of Maryland. Retrieved 9 February 2016.
  24. ^ Cohn, Gary; Thompson, Ginger (15 June 1995). "A survivor tells her story". The Baltimore Sun. Retrieved 9 February 2016.
  25. ^ "USGS Hurricane Mitch". Archived from the original on 16 March 2006. Retrieved 5 April 2007.
  26. ^ "Honduras Becomes U.S. Military Foothold for Central America". NACLA. 4 September 2007.
  27. ^ "New Honduran leader sets curfew". BBC News. 29 June 2009.
  28. ^ "Honduran Biodiversity Database" (in Spanish). Honduras Silvestre. 1 August 2012. Retrieved 27 June 2010.
  29. ^ "Quiñónez Camarilo, Ana". Department of Environment Conservation. University of Massachusetts Amherst. Retrieved 30 June 2016.
  30. ^ "Environment – Current Issues". The World Factbook. Central Intelligence Agency. Archived from the original on 30 May 2016. Retrieved 30 June 2016.
  31. ^ "Trade In Honduras". Globial Talks Business. 28 December 2011. Retrieved 26 November 2017.
  32. ^ a b "Honduras". World Bank. Retrieved 9 February 2016.
  33. ^ "Honduras: A Country and a Coup | Modern Latin America". library.brown.edu. Retrieved 26 November 2017.
  34. ^ "Honduras: A Country and a Coup | Modern Latin America". library.brown.edu. Retrieved 26 November 2017
  35. ^ a b Klasen, Stephan; Otter, Thomas; Villalobos, Carlos (2012): The dynamics of inequality change in a highly dualistic economy: Honduras, 1991–2007, Discussion papers, Ibero America Institute for Economic Research, No. 215
  36. ^ a b Cuesta, Jose. "Political Space, Pro-Poor Growth and Poverty Reduction Strategy in Honduras: A Story of Missed Opportunities". Journal of Latin American Studies, vol. 39, no. 2, 2007, pp. 329–354. JSTOR, JSTOR, https://www.jstor.org/stable/4491813.
  37. ^ a b v g Johnston, Jake, and Stephan Lefebvre. "Honduras Since the Coup: Economic and Social Outcomes". Center for Economic and Policy Research, November 2013.
  38. ^ a b v RUCKERT, ARNE. "The Poverty Reduction Strategy Paper of Honduras and the Transformations of Neoliberalism". Canadian Journal of Latin American and Caribbean Studies / Revue Canadienne Des Études Latino-Américaines Et Caraïbes, vol. 35, no. 70, 2010, pp. 113–139. JSTOR, JSTOR, https://www.jstor.org/stable/41800522.
  39. ^ a b "Human Development Report 2016: Human Development for Everyone" (PDF).
  40. ^ "Human Development Report 2016: Human Development for Everyone" (PDF)
  41. ^ DeWalt, Billie R, et al. "Read 'Population and Land Use in Developing Countries: Report of a Workshop' at NAP.edu." National Academies Press: OpenBook, National Research Council, www.nap.edu/read/2211/chapter/9.
  42. ^ López, Ramón; Romano, Claudia (2000). „Rural Poverty in Honduras: Asset Distribution and Liquidity Constraints”. Rural Poverty in Latin America. str. 227—243. ISBN 978-1-349-41954-8. doi:10.1057/9780333977798_11. 
  43. ^ "The World Factbook — Central Intelligence Agency". www.cia.gov. Retrieved 26 November 2017.
  44. ^ "One of the poorest, most vulnerable countries in the world – Proyecto Mirador". www.proyectomirador.org.
  45. ^ a b v g d đ Merrill, Tim. ed. Honduras: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress, 1995.
  46. ^ Dan Oancea (January 2009), Mining in Central America. Mining.com Archived 16 May 2011 at the Wayback Machine
  47. ^ "Honduras Set to Lose Title of 'Murder Capital of the World'?". Insight Crime. July 2015.
  48. ^ Hansen-Nord, Nete Sloth; Skar, Mette; Kjaerulf, Finn; Almendarez, Juan; Bähr, Sergio; Sosa, Óscar; Castro, Julio; Andersen, Anne-Marie Nybo; Modvig, Jens (2014). „Social capital and violence in poor urban areas of Honduras”. Aggression and Violent Behavior. 19 (6): 643—648. doi:10.1016/j.avb.2014.09.013. .
  49. ^ Varela, Amarela (November 2015). ""Buscando una vida vivible": la migración forzada de niños de Centroamérica como práctica de fuga de la "muerte en vida"". ProQuest 1758892592.
  50. ^ "Honduras". The World Factbook. 5 January 2016. Retrieved 9 February 2016.
  51. ^ a b Arce, Alberto (22 January 2013). "Honduras: sondeo muestra pesimismo y desconfianza". Retrieved 19 January 2019.
  52. ^ Freddy Curves (3 December 2017). "Opposition calls for re-run of disputed vote". San Jose Mercury-News. Bay Area News Group. AP. p. A5.
  53. ^ "México restablece las relaciones diplomáticas con Honduras" [Mexico restores diplomatic relations with Honduras]. CNN (in Spanish). 31 July 2010. Archived from the original on 30 March 2015.
  54. ^ "Chapter XXVI: Disarmament – No. 9 Treaty on the Prohibition of Nuclear Weapons". United Nations Treaty Collection. 7 July 2017.
  55. ^ www.unicef.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. март 2016), "Atlas sociolingüístico de Pueblos Indígenas de América Latina Fichas nacionales", преузето 30. априла 2016.
  56. ^ а б GILLIN, John. "Problems of Mestizo America : A Sociological Approach / LE POINT DE VUE DU SOCIOLOGUE : L'AMERIQUE METISSE." Civilisations, vol. 5, no. 4, 1955, pp. 509–521. JSTOR, JSTOR, https://www.jstor.org/stable/41230089.
  57. ^ Annuario Pontificio. Cardinal Secretary of State. 2009. ISBN 978-88209-81914.
  58. ^ "Human Development Report 2009 – Honduras". Hdrstats.undp.org. Archived from the original on 29 April 2009. Retrieved 27 June 2010.
  59. ^ "Primary completion rate, total (% of relevant age group)". data.worldbank.org.
  60. ^ "Hondureños bilingües tendrán más ventajas" [Bilingual Hondurans have more advantages]. LaPrensa (in Spanish). 14 October 2009. Retrieved 9 February 2016.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хондурас&oldid=27548173”