Hronologija SFRJ i SKJ 1981.

prethodna celina: ◄ 1970—1979.
	Hronologija SFR Jugoslavije i Saveza komunista Jugoslavije tokom 1980-ih i početkom 1990-ih 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. 1990. 1991. 1992.	sledeća celina: 1992—1995. ►

Grb SFR Jugoslavije, od 1963. do 1992. godine

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1981. godine.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Događaji

Januar

1. januar

• U Beogradu, u Domu omladine održana muzička manifestacija „Pozdrav iz Zagreba“, na kojoj su se beogradskoj publici predstavljali zagrebački rok sastavi, među kojima su bili — Prljavo kazalište, Film, Haustor i dr. (manifestacija „Pozdrav iz Beograda“ održana je 16. februara u Zagrebu).

13. januar

• U Beogradu otpušteno sedmoro profesora Filozofskog fakulteta — Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Miladin Životić, Zagorka Golubović, Dragoljub Mićunović, Svetozar Stojanović i Nebojša Popov. Oni su još januara 1975, odlukom Skupštine SR Srbije, isključeni iz nastavnog kolektiva i „stavljeni na raspolganje“, čime im je bilo onemogućeno predavanje. Ubrzo posle otpuštanja sa Beogradskog univerziteta, oni su zaposleni u Centru za filozofiju i društvenu teoriju pri Institutu društvenih nauka (danas Institut za filozofiju i društvenu teoriju).

19. januar

• U Beogradu umro Vukić Mićović (1896—1981), hemičar, profesor i dekan (1949—52) Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, rektor (1952—54) Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

25. januar

• U poseti Narodnoj Socijalističkoj Republici Albaniji boravila delegacija Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo, koju je predvodio poptredsednik Pokrajinskog Izvršnog veća Riza Sapundžiju. U poseti je boravila i delegacija Akademija nauka i umetnosti Kosova, a tokom razgovora sa zvaničnicima Albanije dogovoren je visok nivo kulturne saradnje između Kosova i Albanije, koji je prekinut nakon nemira na Kosovu, u martu i aprilu.

Februar

1. februar

• Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio SFR Jugoslaviji stend-baj kredit od 2,2 milijarde dolara u tri godišnje rate, namenjen prevazilaženju ekonomskih problema.

16. februar

• U Zagrebu održana muzička manifestacija „Pozdrav iz Beograda“ na kojoj su se zagrebačkoj publici predstavljali beogradski rok sastavi, među kojima su bili — Riblja čorba, Piloti, Rok mašina i dr. (manifestacija „Pozdrav iz Zagreba“ održana je 1. januara u Beogradu).

17. februar

• U Zagrebu, od 17. do 20. februara, pred Okružnim sudom održano suđenje istoričaru i bivšem general-majoru JNA Franji Tuđmanu. Zbog intervjua švedskoj i nemačkoj televiziji, kao i francuskom radiju, u kojima je „kritikovao i neistinito prikazao društveno-političke prilike u zemlji“, kao i „položaj hrvatskog naroda“, osuđen je na tri godine zatvora. Tuđman je 1972. zbog sličnih dela osuđen na dve godine zatvora, ali je posle odležanih devet meseci pušten. Zatvorsku kaznu od tri godine iz 1981. nije odležao do kraja jer je u februaru 1983, zbog lošeg zdravlja pušten na lečenje. Maja 1984. vratio se na izdržavanje kazne, ali je septembra iste godine ponovo pušten na lečenje, da bi kasnije bio oslobođen daljeg služenja kazne.

26. februar

• U Beogradu održana 17 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ) na kome se raspravljalo o pitanjima odbrane.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Mart

Spomenik „Revoluciji“ u Prištini

11. mart

• U Prištini, u menzi Studentskog centra došlo do nezadovoljstva studenata Prištinskog univerziteta, koji su pretvoreni u demonstracije. Posle razbijanja studenstke menze, grupa studenata-demonstranata, njih oko 200 se Ulicom maršala Tita uputila prema centru grada i zgradi Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova, gde su protestovali izvikujući parole „socijalnog sadržaja“. Tokom protesta u studenstkom centru se okupilo 1.500 studenata, koji su naseli na lažnu vest da su „studenti koji su protestovali ispred zgrade Pokrajinskog komiteta napadnuti od milicije i uhapšeni“ i krenuli njima u pomoć. Kod zgrade Albanološkog instituta, sukobili su se sa pripadnicima milicije, koji su potom blokirali krug Studentskog centra i onemogućili izlazak novih demonstranata na ulicu. Ovo je izazvalo revolt drugih studenata, pa se u krugu studentskog centra okupilo oko 4.000 studenata koji su uz logorske vatre pevali nacionalističke pesme i klicali albanskom predsedniku Enveru Hodži. Oko 2 časa posle ponoći, pripadnici milicije su uz pomoć suzavca uspeli da rasteraju studente i smire situaciju. Tokom demonstracija, u sukobu sa studentima-demonstrantima ranjeno je 26 pripadnika milicije.

12. mart

• U Prištini održana zajednička sednica Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova i Predsedništva Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosova, na kojoj je raspravljano o studentskim demonstracijama. Iako je nekoliko učesnika sednice otvoreno govorilo o nacionalističkom i neprijateljskom karakteru demonstracija, na inicijativu predsednika Predsedništva PK SK Kosova Mahmuta Bakalija i predsednika Predsedništva SAP Kosova Džavida Nimanija, demonstracijacije su ocenjene kao „socijalni nemiri“. Ovakva ocena partijskog i državnog rukovodstva Kosova onemogućila je pripadnke milicije da uhapse oko 100 lica, koji su bili indentifikovani kao organizatori demonstracija.

16. mart

• U manastiru Pećka patrijaršija, kod Peći izbio požar u konaku manastira, u kome je u trenutku požara spavalo 30 ljudi. Požar je podmetnut na tri mesta u potkrovlju, na rastojanju od po 10 metara. Iako je izgoreo ceo konak, žrtava nije bilo.

25. mart

• U Prizrenu izbile manje demonstracije koje je predvodilo oko tridesetak učenika i studenata albanske nacionalnosti. Oni su najpre demonstrirali u zajedničkom dvorištu Više pedagoške škole i Pedagoške akademije, a potom u dvorištu gimnazije i medicinske škole, u nadi da će im se pridružiti neko od učenika. Brzom intervencijom pripadnika milicije, demonstracije su razbijene.

26. mart

• U Prištini, u Studentskom centru, grupa studenata albanske nacionalnosti blokirala ulaze u sva tri studentska doma i na taj način onemogućila ulazak/izlazak ostalih studenata, primoravajući ih da se odazovu na zakazani zbor. Za to vreme grupa studenata vodila je razgovore sa predstavnicima grada i Univerziteta, oko poboljšanja uslova života studenata. Kada je studentska delegacija istupila sa otvorenim političkim zahtevima, razgovori su prekinuti, a studenti-demonstraniti njih oko 400 izašlo je na ulicu. Pošto je tog dana u Prištinu stizala Štafeta mladosti, demonstranti su hteli da prodru u centar grada i onemoguće njen dolazak. Brzom i efikasnom akcijom milicije, demonstranti su onemogućeni u ovoj nameri. U sukobima su povređena 32 demonstranta i 16 milicionera, dok je 49 demonstranata uhapšeno.
• U Prištinu stigla Štafeta mladosti, koju je u centru grada dočekalo oko 40.000 građana Prištine i okoline. Štafeta je prenoćila u Omladinskom domu „Boro i Ramiz“, a sutradan je svečano ispraćena.

27. mart

• U Prištini održana sednica Komiteta za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu SAP Kosova, na kojoj su razmatrani protekli događaji i na kojoj su demonstracije od 26. marta označene kao „nacionalističke“ i „neprijateljske“. Izlaganje Aslana Fazlije, koje je objavljeno u štampi bilo je prva informacija široj javnosti o demonstarcijama.

30. mart

• Deo studenata albanske nacionalnosti, stupio u bojkotovanje nastave na Ekonomskom, Pravnom i Prirodnomatematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini, zbog hapšenja studenata u demonstracijama od 26. marta.

31. mart

• Savezni zavod za statistiku objavio rezultate popisa stanovništva u SFRJ prema kome je u Jugoslaviji živelo 22.424.711 stanovnika, od čega u SR Bosni i Hercegovini — 4.124.256 (18.4%), SR Makedoniji — 1.909.136 (8.5%), SR Sloveniji — 1.891.864 (8.4%), SR Srbiji (sa pokrajinama) — 9.313.676 (41.5%), SR Hravtskoj — 4.601.469( (20,5%) i SR Crnoj Gori — 584.310 (2,6%).
• U Obiliću, kod Prištine izbile demonstracije. Najpre su učenici Srednjoškolskog centra, predvođeni nastavnicima, izašli na ulice uzvikujući separatističke parole, a potom im se pridružila i jedna grupa radnika.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

April

1. april

• U Podujevu se oko 200 učenika Srednjoškolskog centra albanske nacionalnosti odlučilo na bojkotovanje nastave. Posle nekoliko sati ubeđivanja da se vrate na nastavu, grupa učenika se uputila ka centru Podujeva, gde su uzvikivali neprijateljske parole i kamenovali izloge prodavnica. Oko 13 časova demonstranti su rasterani akcijom milicije, ali pošto su pripadnici milicije bili malobrojni, posle izvesnog vremena demonstranti su se ponovo okupili u centru grada. Kada je miliciji stiglo pojačanje, demonstracije su razbijene a u toku ove akcije - povređen je jedan milicioner i nekoliko demonstranata, od čega trojica teže.

Hotel „Grand“ u Prištini

• U Prištini, na vest o razbijanju demonstracija u Podujevu, u Studentskom centru počeo da se okuplja veliki broj studenata albanske nacionalnosti. Početak protesta bio je u Poljoprivrednoj i Ekonomskoj školi odakle je stotinjak učenika, kojima se pridružio i jedan broj studenata Poljoprivrednog fakulteta krenuo prema centru grada, usput uzvikujući „Kosovo republika“. Ovi demonstranti su bili rasterani u pri prvom susretu sa milicijom, ali im se kasnije pridružio i jedan broj radnika sa obližnjih građevina. Broj demonstranata se stalno povećavao, tako da se između hotela „Božur“ i „Grand“ okupilo oko četiri hiljade ljudi. Kako su se približavali zgradi Pokrajinskog komiteta demonstranti su počeli da razbijaju izloge radnji (pogotovo onih iz Beograda i drugih gradova Srbije) i prevrću automobile. Kada su sukobili sa pripadnicima milicije, organizatori demonstracija su na čelo demonstracija kao svojevrsni „štit“ isturili decu od 7 do 12 godina, kao i nekoliko Titovih slika. Puna tri sata demonstranti su uzvikivali neprijateljske parole — „Živeo Adem Demaći“, „Hoćemo republiku“, „Kosovo republika“ i dr. Potom su se demonstranti uputili na nekoliko glavnih punktova — zgrade Pokrajinskog komiteta, Predsedništva i Izvršnog veća, radija, televizije, redakcije „Rilindje“ i dr. Pripadnici milicije su tada, uspeli da rasteraju demonstrante. Iako milicioneri nisu koristili vatreno oružje, dvojica demonstranata su bila ubijena (kasnija istraga nije uspela da utvrdi odakle je pucano). Jedan grupa demonstranata, predvođena Ruždijem Hajdinijem krenula je prema Podujevu, usput presrećući vlasnike vozila i kamiona. Ovoj grupi se pridružila i grupa iz sela Besije, koja je bila naoružana sa oružjem opljačkanim iz jednog milicijskog kamiona.
• Pred ponoć jedinice Jugoslovenske narodne armije su izašle na ulice Prištine i ne nailazeći na bilo kakav otpor preuzele zaštitu javnih zgrada i drugih objekata. To je isto učinjeno i u Podujevu i Uroševcu, gde je tokom dana takođe bilo demonstarcija i sukoba sa pripadnicima milicije.

2. april

• U Prištini od ranih jutarnjih časova nastavljene demonstracije. Najpre su se ispred autobuske stanice okupili radnici albanske nacionalnosti građevinskih preduzeća „Ramiz Sadiku“ i „Kosovo“. Oni su se potom uputili ka centru grada, gde su im se pridružili radnici još nekoliko preduzeća, kao u učenici i studenti. Da bi psihološki uticao na demonstrante, Komitet za opštenarodnu odbranu je izdao naredbu da kroz grad prođu tenkovi. Ovo je dodatno izazvalo demonstrante koji na sve načine pokušavaju da se domognu centra grada. Ka Prištini se upućuju demonstranti iz Podujeva i Obilića, ali se na putu sukobljavaju sa pripadnicima milicije. Demonstranti iz Obilića uspevju da probiju blokadu i dođu do Prištine. Najžešći sukobi milicije i demonstranata odvijaju se između zgrade Okružnog suda i zgrade Skupštine opštine Priština. Potom im se pridružuju i demonstranti iz Podujeva i pokušavaju da se probiju do zgrade Izvršnog veća. Oko 20 časova uspešnom akcijom pripadnika milicije razbijene su tri velike grupe demonstarnata, ali u drugim delovima grada opsatju manje grupe demonstranata.
• Talas demonstracija zahvatio više gradova širom SAP Kosovo - Podujevo, Vučitrn, Lipljan i Glogovac. Manji nemiri su bili i u Đakovici i Gnjilanu. U Podujevu su demonstranti, pružali otpor miliciji iz vatrenog oružija, a upali su i u 34 kuće u kojima su živele porodice srpske i crnogorske nacionalnosti. Intervencijom pripadnika milicije, koji su dobili pojačanje iz Prištine i Kuršumlije, situacija je stavljena pod kontrolu. Tokom demonstracija širom Kosova su širene lažne vesti - o teroru „srpske milicije nad Albancima“, kako se u „Prištini tenkovima gaze albanska deca“, kako milicija u Kosovskoj Mitrovici sa mosta u Ibar baca alabansku decu i sl. Tokom demonstracija 1. i 2. aprila, koje su zahvatile ukupno 10 od 22 opštine SAP Kosova poginulo je 9 lica - osam demonstranata i jedan milicioner. Povređeno je 75 građana, od čega njih 55 vatrenim oružjem, kao i 127 pripadnika milicije, od čega trojica teže.
• U Prištini održana zajednička sednica Predsedništva SAP Kosova i Predsedništva Pokrajinskog komiteta SK Kosova, na kojoj su osuđene neprijateljske demonstracije u Prištini i Podujevu od 1. aprila.
• U Beogradu održana zajednička sednica Predsedništva SR Srbije i Predsedništva CK SK Srbije na kojoj je konstatovano da demonstracije na Kosovu od 1. aprila predstavljaju „organizovanu aktivnost usmerenu protiv ustavnog poretka“ i da imaju za cilj destabilizaciju SAP Kosova, SR Srbije i SFRJ.
• U Beogradu, u večernjim satima održana zajednička sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ na kojoj su se saglasili sa ocenama donetim na sednicima Predsedništva SAP Kosova i Predsedništva PK SK Kosova i Predsedništva SR Srbije i Predsedništva CK SK Srbije o demonstracijama na Kosovu od 1. aprila. Na istoj sednici doneta je odluka o proglašenju krizne situacije u SAP Kosovo i vanrednog stanja na područiju opštine Priština, kao i odluka o zavođenju mera pripravnosti (vanredno stanje kasnije prošireno na čitavo područije SAP Kosova i ukinuto je tek 1. jula). U skladu sa ovom odlukom pokrajinski sekretar za untrašnje poslove Mustafa Sefedini je izdao naredbu o zabrani kretanja u većem broju na javnim mestima. Takođe proglašen je prestanak nastave u svim školama i fakultetima u Prištini, a kasnije je ova mera primenjena i na druge opštine. Istog dana organima unutrašnjih poslova SAP Kosova je upućen Združeni odred milicije Saveznog sekreterijata za unutrašnje poslove, koji su sačinjavali milicioneri iz svih republika.

3. april

• Ignorišući naredbu o vanrednom stanju, albanski nacionalisti i iridentisti organizovali nove demonstracije u Uroševcu, Vitini, Vučitrnu i Kosovskoj Mitrovici, koje su akcijom pripadnika milicije bile zaustavljene bez većih incidenata.
• U Prištini Fadilj Hodža, član Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ vodio razgovore sa političkim aktivom Prištine, u kome je ocenio karakter i suštinu demonstracija na Kosovu.

4. april

• U Dablinu (Irska) održano finalno veče takmičenja „Pesma Evrovizije ‘81“. Na takmičenju je je pobedila grupa „Baks fiz“ iz Ujedinjenog Kraljevstva, a predstavnik Jugoslavije (Seid Memić Vajta sa pesmom „Lejla“) osvojio je petnaesto mesto (ovo je bilo prvo učešće Jugoslavije na Pesmi Evrovozije posle 1976. godine).

10. april

• U Beogradu održana 13 sednica Centralnog komiteta SK Srbije, koja je bila posvećena događajima na Kosovu od 11. i 26. marta, kao i od 1. i 2. aprila.

12. april

• U Prištini održana proširena sednica Predsedništva Pokrajinske konferencije Socijalističkog Saveza radnog naroda Kosova na kojoj je član Predsedništva PK SSRN Kosova Azem Vlasi izneo javnosti i prve precizne podatke o žrtvama nereda od 1. do 3. aprila u ovoj pokrajini. Na sednici je takođe osuđen pokušaj albanskih nacionalista da čitav „albanski narod na Kosovu konfrontiraju sa drugim narodima i narodnostima“ u Jugoslaviji.

13. april

• U Prištini održana proširena sednica Predsedništva Veća Saveza sindikata Kosova na kojoj je njen predsednik Ramo Alihajdari osudio učešće pojedinih radnika iz Prištine, Vučitrna, Podujeva, Kosovske Mitrovice i Uroševca u iridentictičkim demonstracijama od 1. do 3. aprila.

15. april

• U Prištini održana zajednička sednica Predsedništva SAP Kosova i Predsedništva PK SK Kosova, kojoj su prisustvovali i predsednici oba predsedništva - Džavid Nimani i Mahmut Bakali. Na ovoj sednici je osuđeno da su „kontrarevolucionarne snage u zemlji“ imale podršku „kontrarevolucionarnih snaga van zemlje“. Takođe na sednici je najoštrije osuđeno pisanje lista „Glas naroda“ (alb. Zëri i Popullit), inače lista Centralnog komiteta Partije rada Albanije, koji se tokom iridentističkih demonstracija na Kosovu stavio na stranu „najreakcionarnijih snaga“ među albanskim nacionalistima na Kosovu.

16. april

• U Beogradu umro Dimitrije Savić (1898—1981), inženjer mašinstva, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Bio je počasni doktor Univerziteta u Beogradu (1972) i dobitnik Sedmojuslke nagrade.

17. april

• U Prištini predsednik Predsedništva PK SK Kosova Mahmut Bakali organizovao konferenciju za štampu, na kojoj se okupio veliki broj stranih novinara (na pitanje novinara da li će se povući sa funkcije zbog demonstarcija odgovorio je negativno).

20. april

• Počeo rad svih fakulteta Prištinskog univerziteta, koji je bio zatvoren od 2. aprila.

21. april

• U Nišu održana Konferencija javnih tužioca Jugoslavije na kojoj je su zatražene oštrije mere protiv „nacionalista, šovinista, iridentista, anarholiberala, ekstremnih levičara i informbirovaca“.

24. april

• U Zagrebu uhapšen dr Marko Veselica, bivši društveno-politički radnik SR Hrvatske i jedan od vođa Hrvatskog proleća (1971), zbog slanja pisama hrvatskom emigrantskom listu „Nova Hrvatska“ (početkom maja mu je počelo suđenje, a 9. septembra je bio osuđen na jedanest godina zatvora).

28. april

• U Beogradu održana zajednička sednica Predsedništva SR Srbije i Predsedništva CK SK Srbije, na kojoj se raspravljalo o problemima u odnosima Republike sa Pokrajinama. Posebno je analizirana situacija u SAP Kosovo i osuđen albanski nacionalizam.

29. april

• U Beogradu održana zajednička sednica Predsedništva SFRJ i Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka, na kojoj se govorilo o događajima u SAP Kosovo. Na sednici je albanski nacionalizam označen kao „uzrok nestabilnosti u Pokrajini“, dok je intervencija državnih organa označena kao „demonstracija snage i odlučnosti u zaštiti ustavnog poretka“. Takođe je na sednici osuđena i politika i propaganda NSR Albanije u vezi događaja na Kosovu i označena kao „izvor nacionalističke euforije“.

29. april

• U toku noći 29/30. aprila u selu Bresje, kod Kosova Polja nepoznati napadači oskrnavili srpsko groblje u ovom selu, porušivši nekoliko spomenika.

u toku aprila

• U medijima izbila afera „Medenica“ u vezi lažnih računa za lečenje na Univerzitetskoj klinici u Ženevi. Glavni učesnik ove afere je bio lekar dr Rajko Medenica (1939—1997), po kome je i dobila naziv. Neposredno pred izbijanje ove afere doktor Medenica je bio proglašen za eksperta Svetske zdravstvene organizacije, za oblasti onkologije i hematologije. Posle izbijanja afere on je iz Ženeve prešao u SAD, a u Jugoslaviji je bio u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora, ali je kasnije oslobođen.
• Izdavačko preduzeće „Prosveta“ objavilo zbirku pesama „Vunena vremena“ književnika Gojka Đoga (ova zbirka pesmama je ubrzo bila zabranjena i povučena iz prodaje, zbog šest pesama u kojima su pronađene aluzije na lik i delo Josipa Broza Tita, a Đogo je bio uhapšen 29. maja).

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Maj

5. maj

• U Prištini održana Pokrajinska konferencija Saveza komunista Kosova. Na sednici su osuđeni događaji od 11. i 16. marta, kao i događaji od 1. do 3. aprila, kao i opširno analizirana odgovornost društveno-političkih organizacija na Kosovu u toku demonstracija. Na kraju sednice je Mahmut Bakali podneo ostavku na položaj predsednika PK SK Kosova, što je Pokrajinski komitet usvojio. Potom je usvojena doneta odluka da mandat predsednika Pokrajinskog komiteta traje godinu dana i za novog predsednika izabran Veli Deva (u periodu do kraja juna iz Saveza komunista Kosova je isključeno oko 400 članova, sam Bakali je bio kažnjen poslednjom opomenom, a iz Saveza komunista isključen je tek 1983. godine).

6. maj

• U Beogradu održana 14 sednica Centralnog komiteta SK Srbije, koja je se raspravljalo o stanju u SAP Kosovo, posle martovskih i aprilskih demonstracija. Najoštrije je osuđena pojava visokog stepena nacionalizma, brutalnosti, mržnje, fanatizma i prodora nacionalizma u obrazovni sistem. Širi referat o stanju na Kosovu podneo je predsednik CK SK Srbije Tihomir Vlaškalić, a Draža Marković predsednik Savezne skupštine je govorio o sve većem problemu iseljavanja Srba i Crnogoraca (ovo je bilo jedno od prvih javnih istupanja o ovom problemu). Na sednici je takođe usvojena ostavka Mahmuta Bakalija na članstvo u CK SK Srbije.

7. maj

• Održana 20 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ), koja je bila posvećena „neprijateljskim i kontrarevolucionarnim“ događajima na Kosovu, tokom marta i aprila. Uvodni referat o stanju na Kosovu podneo je predsednik Predsedništva CK SKJ Lazar Mojsov u kome je vođe demonstracija okarakterisao kao „inostranu agenturu“. Pored Mojsova, opširnija izlaganja o sutuaciji na Kosovu, kao i odnosu sa NSR Albanijom izneli su - Dobrivoje Vidić, Petar Stambolić, general Dane Ćuić, Miloš Minić i dr.

12. maj

• U Titogradu umro Vladimir Popović (1935—1981), poznati jugoslovenski filmski glumac.

13. maj

• U selu Donje Prekaze, kod Srbice, na Dan bezbednosti (praznik pripadnika službi bezbednosti) vođen jedanaestčasovni oružani obračun između specijalih jedinica milicije i naoružanih odmetnika predvođenih Tahirom Mehom, koji su se zabarakadirali u svojoj kuli i pružali otpor. U borbama je poginulo četvoro, a ranjeno troje ljudi. Među poginulima su bili Tahir Mehaj (1943—1981) i njegov otac Nedih Mehaj (1910—1981).
• U Prištini u studentskom domovima izbili manji studentski nemiri. Ubrzo potom su smenjeni svi upravnici studentskih domova.

14. maj

• Savezni sekretarijat za inostrane poslove SFRJ uručilo ambasadoru NSR Albanije u Beogradu, protestnu notu upućenu Veću ministara Narodne Socijalističke Republike Albanije u kojoj je ukazano na neprijateljske stavove Albanije prema SFRJ, povodom događaja na Kosovu tokom marta i aprila, kao i pisanje albanske štampe o njima.

15. maj

• U skladu sa Ustavom SFRJ, funkciju predsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Sergej Krajger, dotadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ i delegat Socijalističke Republike Slovenije u Predsedništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ preuzeo je Petar Stambolić, dotadašnji član Predsedništva iz Socijalističke Republike Srbije.

19. maj

• Odlukom Izvršnog veća i Skupštine SAP Kosova prekinut je rad svih viših škola i fakulteta na Kosovu, deset dana pre završetka letnjeg semestra. Svi studentski domovi i menze su bili zatvoreni, a studenti iseljeni. Narednih dana su bile najavljivane reforme na Univerzitetu - smanjivanje studenata za 10%, kao i otpuštanje nekih predavača.

20. maj

• U Zagrebu Okružni sud osudio Dobroslava Paragu, studenta prava na četiri godine zatvora, zbog povezivanja sa hrvatskom ustaškom emigracijom i prikupljanja potpisa za peticiju o amnestiji političkih zatvorenika i ukidanje člana 133. Krivičnog zakona SFRJ, po kome su suđeni „politički zatvorenici“ (potpise je počeo da sakuplja tokom oktobra, a uhapšen je 18. novembra 1980. godine).

23. maj

• U Prištini održana Pokrajinska konferenija Saveza komunista Kosova na kojoj je usvojen „Akcioni program delovanja Saveza komunista Kosova u borbi protiv neprijateljskih i kontrarevolucionarnih snaga i na stabilizaciji političkog stanja u Pokrajini“.

24. maj

• U Tirani nepoznati napadač bacio dve eksplozivne naprave, koje su eksplodirale u dvorištu ambasade SFRJ, što je izazvalo manju materijalnu štetu na zgradi ambasade. Ovo je izazvalo prekid kulturnih veza između NSR Albanije i SAP Kosova (ove veze su bile uspostavljene početkom godine, prilikom posete delegacije Kosova Albaniji)

25. maj

• Svečanom priredbom tzv. „sletom“, pod nazivom „I posle Tita — Tito“, na stadionu „JNA“ u Beogradu proslavljen Dan mladosti i 89-a godišnjica rođenja Josipa Broza Tita. Ovogodišnju štafetu, koja je pošla iz Titograda, u ime Predsedništva Saveza socijalističke omladine Jugoslavije je primio njegov predsednik Miodrag Vuković

29. maj

• Uhapšen književnik Gojko Đogo, koji je bio osumljičen za krivično delo „neprijateljske propagnde“, jer je u zbirci pesama „Vunena vremena“ (obajvljena krajem aprila u izdanju „Prosvete“) šest pesama imalo aluzije na lik i delo pokojnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Ubrzo mu je početkom jula bilo održano suđenje pred Okružnim sudom u Beogradu, na kome je bio osuđen na dve godine zatvora. Vrhovni sud SR Srbije je 16. februara 1982. godine ovu presudu preinačio u krivično delo „povrede ugleda SFRJ“ izvršeno sa četiri pesme i kaznu mu smanjio na godinu dana zatvora. Ova kazna je bila potvrđena 9. jula 1982. godine odlukom Saveznog suda, a Đogo je 28. marta 1983. godine upućen na izdržavanje kazne u zatvor u Padinskoj Skeli. Posle izdržanih četiri meseca, zbog lošeg zdravstvenog stanja, bio je pušten i oslobođen daljeg izdržavanja kazne.

31. maj

• U Prištini održana Pokrajisnska konferencija Socijalističkog saveza radnog naroda Kosova na kojoj je za novog predsednika Predsedništva SSRN Kosova izabran Azem Vlasi, dotadašnji član ovog Predsedništva.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Jun

3. jun

• U Prištini održana sednica Skupštine SAP Kosova na kojoj je izvršena temeljna analiza događaja iz marta i aprila, kao i preduzetih mera na suzbijanju neprijateljske delatnosti. Na sednici je upućena oštra kritika Univerzitetu u Prištini, kao i nekim drugim institucijama. Odlukom Skupštine smenjeno je troje članova Izvršnog veća Skupštine SAP Kosova - Bajazit Nuši, član Izvršnog veća; Mustafa Sefedini, pokrajinski sekretar za unutrašnje poslove i Imer Jaka, pokrajinski sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu (na njihova mesta imenovani su - Mehmed Malići, sekretar unutrašnjih poslova i Sali Nuši, sekretar za obrazovanje). Na sednici je takođe smenjen i rektor Univerziteta u Prištini prof. dr. Gazmend Zajmi.

5. jun

• Okružni sud u Zagrebu osudio Vladu Gotovca, novinara, političkog disidenta i jednog od vođa Hrvatskog proleća na dve godine zatvora zbog intervjua Švedskoj televiziji (koji je dao 1977. godine). Godine 1972, je kao urednik lista „Hrvatski tjednik“, u vreme Hravtskog proleća bio osuđen na četiri godine zatvora.

9. jun

• U Beogradu održana sednica Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije na kojoj je vođena rasprava o stanju u SAP Kosovo. Uvodne reči na ovoj sednici imali su - Franjo Herljević, savezni sekretar za unutrašnje poslove koji je govorio o „bezbednosno-političkoj situaciji“ i Milorad Pešić, zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove koji je govorio o „odnosima sa Albanijom“.

16. jun

• U Beogradu od 16. do 18. juna održan Treći kongres samoupravljača.

23. jun

• U Beogradu umro prof. dr Mladen Josifović (1897—1981), profesor i dekan (1944—45, 1947—49 i 1952—54) Poljoprivedno-šumarskog fakulteta u Beogradu, prvi predsednik Društva za zaštitu bilja (1954—56), direktor Instituta za zaštitu bilja (1956—64), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU). Dobitnik Sedmojulske nagrade (1967) i Oktobarske nagrade grada Beograda (1970). Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

24. jun

Crkva Svetog Jakova u Međugorju

• Na brdu Crnica, u blizini sela Međugorja, kod Čitluka šestoro dece navodno videlo ukazanje Device Marije. Ovo je izazvalo zategnute odnose između Katoličke crkve i države, koja je propagirala ateizam. Glavni propagator ukazanja „gospe iz Međugorja“ fratar Jozo Zovko je bio uhapšen i u oktobru osuđen na tri godine zatvora. Iako vrhovne vlasti Katoličke crkve nikada zvanično nisu potvrdile navodna ukazanja Device Marije u Međugorju, ono je vremenom postalo turistička destinacija, koju poseti oko milion katoličkih vernika iz čitavog sveta.
• U Beogradu umro prof. dr. Milorad Bertolino (1929—1981) matematičar, profesor i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu i društveno-politički radnik SR Srbije. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Jul

3. jul

• Skupština SFRJ izglasale amandmane I-VIII na Ustav SFRJ, čime su uređenja ovlašćenja kolektivnog rukovodstva, uveden četvorogodišnji mandat za predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV), sa mogućnošću glasanja o poverenju.

10. jul

• U Beogradu umro Bogdan Vujošević (1912—1981), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-potpukovnik JNA. Pored aktivnosti u JNA od 1952. do 1956. godine je obavljao dužnost predsednika Fudbalskog kluba „Partizan“. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i Ordena narodnog heroja.

14. jul

• U Briselu, ranjen jugoslvenski diplomata Blagoja Anakioski i još jedan Jugosloven. Na njih pucale nepoznate osoba, ali se sumnjalo na albanske separatiste.

16. jul

• U Beogradu umrla Neda Spasojević (1941—1981), poznata jugoslovenska filmska i pozorišna glumica.

17. jul

• U Prištini Džavid Nimani podneo ostavku na funkciju predsednika Predsedništva Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo. Za novog predsednika Predsedništva SAP Kosova izabran je 5. avgusta Ali Šukrija.

18—29. jul

• U rimskom amfiteatru u Puli održan XXVIII „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg je prikazano 26 domaćih filmova. Odlukom žirija za najbolji film proglašen je film „Pad Italije“, reditelja Lordana Zafranovića. Nagradu „Zlatnu arenu“ dobili su: Abdulah Sinadran za scenario filma „Sjećaš li se Doli Bel“; Mira Banjac za žensku ulogu u filmu „Široko je lišće“; Dragan Nikolić za mušku ulogu u filmu „Banović Strahinja“; Tomislav Pinter za snimateljski rad u filmu „Samo jednom se ljubi“; Alfi Kabiljo za muziku u filmu „Banović Strahinja“; Vlastimir Gavrik za scenografiju u filmu „Crveniot konj“; Mladen Prebil za ton u filmu „Visoki napon“; Vesna Lažeta za montažu filma „Visoki napon“; Šukrija Šakrić i Berta Meglič za masku u filmu „Gazija“.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Avgsut

10. avgust

• U Ribarskoj Banji, kod Kruševca umro Vukašin Vule Jevtić (1913—1981), poznati pevač i kompozitor srpske narodne muzike.

12. avgust

• U Ljubljani umro dr Aleš Bebler (1907—1981), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SR Slovenije i SFR Jugoslavije. Bio je ambasador Jugoslavije u nekoliko zemalja, predsednik Udruženja španskih boraca Jugoslavije i član Predsedništva Saveznog SUBNOR-a. Nosilac Partizanske spomenice 1941. i Ordena narodnog heroja, kao i francuskog ordena Legije časti i španskog Ordena Republike.

14. avgust

• U Beogradu umro Stevan Doronjski (1919—1981), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SAP Vojvodine i SFR Jugoslavije. Bio je član Predsedništva SFRJ i predsednik Predsedništva SKJ od 4. maja do 20. oktobra 1980. godine. Nosilac Partizanske spomenice 1941. i Ordena junaka socijalističkog rada. Sahranjen je u Novom Sadu. Na mestu člana Predsedništva SFRJ iz SAP Vojvodine zamenio ga je Radovan Vlajković tadašnji predsednik Predsedništva SAP Vojvodine.

u toku avgusta

• Na Letnjoj pozornici Niške tvrđave u Nišu održan XVI Festival glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“, na kom je ustanovljena nagrada „Slavica“ (danas nagrada „Pavle Vuisić“) za životno delo, koju je dobio glumac Dragomir Felba. Dobitnici nagrade Glumački par godine „Ona i on“, odlukom čitalaca lista „TV Novosti“, ove godine su bili Zdravka Krstulović i Mladen Barbić, za uloge Violete i Pegule u tv seriji „Velo misto“.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Septembar

3. septembar

• U Beogradu umrla Zorica Šumadinac (1946—1981), poznata jugoslovenska filmska i pozorišna glumica.

9. septembar

• U Zagrebu Okružni sud osudio dr Marka Veselicu, bivšeg društveno-političkog radnika SR Hrvatske i jednog od vođa Hrvatskog proleća (1971), na jedanaset godina zatvora zbog povezivanja sa hrvatskom ustaškom emigracijom i krivog informisanja inostrane javnosti o političkom stanju u SFRJ. Suđenje Marku Veselici počelo je 5. maja, a optuženi je 29. maja stupio u štrajk glađu, zbog čega je suđenje usled njegovog lošeg stanja prekinuto 22. juna.

12. septembar

• U Veneciji održano finalno veče 38-og venecijanskog filmskog festivala, na kome učestvovali i jugoslovenski filmovi - „Sjećaš li se Doli Bel“, reditelja Emira Kusturice i „Pad Italije“, reditelja Lordana Zafranovića. Reditelj Emir Kusturica je za film „Sjećaš li se Doli Bel“ dobio je nagradu „Srebrni lav“ za najbolji debitantski film.
• U Beogradu umro Stojan Pavlović (1905—1981), geolog, profesor Prirodno-matematičkog i Rudarskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je počasni doktor Univerziteta u Bratislavi (1969) i dobitnik Nagrade vlade FNRJ (1948) i Sedmojulske nagrade (1974).

Oktobar

10. oktobar

• Na inicijativu Opštinske konferencije Socijalističkog svaeza radnog naroda (SSRN), koju je podržala i Republička konferencija SSRN Slovenije, grad Velenje je preimenovan u Titovo Velenje (ovaj naziv grad je nosio do 17. jula 1990).

20. oktobar

• U skladu sa Statutom SKJ, funkciju predsednika Predsedništva CK SKJ preuzeo Dušan Dragosavac, delegat Saveza komunista Hrvatske u Predsedništvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

22. oktobar

• U Mostaru Okružni sud osudio na 3 i po godine zatvora fratra Jozu Zovka, glavnog propagatora „gospe iz Međugorja“. On je bio uhapšen 17. avgusta pod optužbom za navođenje dece kojima se „ukazala“ Gospa, širenje nacionalističke propagande i mržnje. Savezni sud u Beogradu je kasnije odbacio deo optužnice i smanjio mu kaznu na godinu i po dana zatvora, pa je početkom 1983. godine pušten na slobodu.

24. oktobar

• U Beogradu umro prof. dr. Vojislav Danilović (1910—1981), lekar-internista, profesor i dekan (1964-1967) Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Dobitnik Sedmojulske nagrade (1979).

Novembar

1. novembar

• U Tirani od 1. do 8. novembra održan Osmi kongres Partije rada Albanije na kome je Enver Hodža pružio jaku podršku albanskim separatistima i zauzeo veoma oštar stav u osudi jugoslovenske politike prema albanskoj manjini u SFR Jugoslaviji.

17. novembar

• Održana 22. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ), koja je bila posvećena stanju u SAP Kosovo. Na sednici je usvojena „Platforma Saveza komunista Jugoslavije za akciju organizovanih socijalističkih snaga na daljem učvršćivanju i razvoju socijalističkog samoupravljanja, bratstva i jedinstva i zajedništva na Kosovu“, koja je bila pripremljena u saradnji sa Predsedništvom CK SK Srbije i sa Predsedništvom PK SK Kosova. U ovoj platformi je osuđena ideja stvaranja „Velike Albanije“ i donet program sanacije postojeće političke situacije na Kosovu neposrednim političkim, ekonomskim i kulturnim povezivanjem Kosova sa SR Srbijom i drugim republikama SFRJ. Takođe platforma je sadržala i mere za sprečavanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova.

22. novembar

• U Beogradu umro Milan Kašanin (1895—1981), književnik i istoričar umetnosti i prvi direktor Galerije fresaka (1953-1961).

Decembar

Miroslav Krleža, 1953. godine

2. decembar

• U Beogradu umro dr Hugo Klajn (1894—1981), lekar, pozorišni reditelj i profesor Pozorišne akademije. Dobitnik Sedmojulske nagrade.

29. decembar

• U Zagrebu umro Miroslav Krleža (1893—1981), književnik i enciklopedijsta, osnivač Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, član Jugoslovenska akademije znanosti i umetnosti (JAZU), Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Slovenačke akademije znanosti i umetnosti (SAZU) i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH). Nosilac Ordena junaka socijalističkog rada, dobitnik Nagrade Vladimir Nazor (1962), NIN-ove nagrade(1962), Nagrade AVNOJ-a (1966), Njegoševe nagrade (1966) i Sterijine nagrade (1973). Sahranjen je na groblju Mirogoj u Zagrebu.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Literatura

• Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Izdavački centar „Komunist“ Beograd, „Narodna knjiga“ Beograd i „Rad“ Beograd, 1985. godina.
• Moderna istorija Srbije 1804-2004. Horonologija. „Istorijski arhiv grada Beograda“, Beograd 2004. godina.