3. српска пешадијска бригада ВРС
| 3. српска пешадијска бригада | |
|---|---|
| Постојање | 1994—1995. |
| Формација | бригада |
| Јачина | 1.734[1] просечно: 1.000[2] |
| Део | Војска Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Бошко Пеулић (1994–95) |
| Командант 2 | Радослав Лакић (1995) |
| Командант 3 | пуковник Тубин (1995) |
3. српска пешадијска бригада је била једна од јединица Војске Републике Српске. Бригада је основана у децембру 1994, по наредби Генералштаба ВРС како би се ојачао ливањско-гламочки фронт.
Састав и наоружање[уреди | уреди извор]
Бригада је у свом саставу је имала три батаљона. Први батаљон је био из Првог крајишког корпуса, други, мешовити, по једна чета из 1. корпуса, 89. ракетне бригаде и Центра службе безбедности МУП Бања Лука, а трећи батаљон је био из Дринског корпуса. Борачки састав и бројно стање бригаде мењали су се током рата, будући да су борци боравили у бригади сменски, обично по 30 дана. Тако је бригада на пролеће 1995. имала око 1.000 војника, већином из Дринског корпуса.[2] Од борбених средстава јединица је располагала са шест хаубица 122 mm, једним вишецевним бацачем ракета „Огањ”, четири минобацача 120 mm, два тенка Т-55 и два противавионска топа 30/2 mm.[1]
Ратни пут[уреди | уреди извор]
Бригада је крајем 1994, треће године рата у Босни, размештена у очекујући рејон у села Опачић, Рајићке, Младешковце и Дубраве у Гламочком пољу и стављена под команду 2. крајишког корпуса. За одбрану правца који из Ливањског поља преко планине Старетине изводи у Гламочко поље уведена је крајем марта 1995. године. Леви сусед бригаде је била 5. гламочка бригада. Бригада је успешно изводила одбрану током напада хрватских снага у операцији Скок 2 до 26. јула 1995. године, када су хрватске снаге у операцији Љето 95, нападајући правцем Шатор — с. Поповићи — с. Шумњаци, изманеврисале њену зону одбране и натерале је на повлачење; бригада је приликом повлачења изгубила целокупно артиљеријско наоружање.[1] Због повлачења 3. српске бригаде пао је Гламоч, јер се 5. гламочка бригада морала повући како не би пала у окружење.
Бригада је у августу изашла из састава 2. крајишког корпуса и ушла у састав новоформиране Оперативне групе — 2 у склопу Првог крајишког корпуса. Заузела је одбрану на правцу Гламоч — Млиништа — Мркоњић Град. Дужност команданта бригаде преузео је Радослав Лакић, дотадашњи командант 1. батаљона војне полиције Првог крајишког корпуса. Приликом командантског извиђања почетком септембра, Радослава Лакића заробили су, а потом убили хрватски војници.[3] У хрватској операцији Маестрал, 3. српска бригада је протерана с превоја Млиниште.
Током напада хрватских снага на Мркоњић Град у операцији Јужни потез почетком октобра, бранила је положаје на планини Димитор.
Послератни пут[уреди | уреди извор]
По завршетку ангажовања на овом правцу, борачки састав из ове бригаде вратио се у своје матичне јединице.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Други крајишки 2019, стр. 290.
- ^ а б Доказ бр. P01407 на суђењу IT-05-88:2 Zdravko Tolimir у Хашком трибуналу: „Beležnica Ratka Mladića za period januar-septembar 1995.”. icr.icty.org. 19. 4. 1995. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 4. 5. 2019.
- ^ Konjikušić, Davor (29. 10. 2009). „Prešućeno strijeljanje pukovnika bosanskih Srba”. Portal Novosti. Приступљено 4. 5. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.
