Жупанијски парк

Жупанијски парк
Жупанијски парк
Опште информације
Место	Зрењанин
Општина	Зрењанин
Држава	Србија
Врста споменика	ботанички
Година заштите	1957.
Степен заштите	II степен
Површина	1,13ha ha
Старатељ	Установа „Резервати природе” Зрењанин

Жупанијски парк се налази у Зрењанину, у центру града, у дворишном делу старе Жупанијске палате, сада Градске куће Зрењанина. Парк је стављен под заштиту као споменик природе и сврстава се у значајно природно добро, односно природно добро III категорије, ради очувања аутентичности стилски обликованог простора, богатства дендрофлоре и вртно-архитектонских елемената.^[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Након реконструкције и доградње зграде Жупаније, 1887. године, формиран је и уређен физички изолован простор у дворишту, која је, у почетку, представљала место за одмор чиновника и њихових гостију и била недоступна за јавност. Изгледала је скромније него данас, првенствено због тога што су и садржаји унутар ње били подређени функционисању зграде – домарева зграда, на пример, наменски је грађена као електрична централа.^[2]

Из павиљона за променадне концерте, на чијој куполи стоји бакарна заставица с уписаном годином градње - 1889, некада су се парком и околином ширили звуци војне - „плех” музике. Две скулптуре дело су Јована Солдатовића - „Дечак и лане” и Томе Росандића - „Мала скица за коња”. Росандићев рад је заиста модел - за „коње вране” пред улазом у Дом Народне скупштине Републике Србије у Београду, а није познато како је ова скулптура стигла до зрењанинског парка.

Поред скулптуре „Дечак и лане” налази се камена плоча четвртастог облика с ознаком „ФР”, постављена 1961. године. Испод ње крије се фундаментални репер ФР-3119 - висинска кота града Зрењанина, укључена у мрежу државног геодетског координатног система.

Улазна капија[уреди | уреди извор]

Улазна капија у Жупанијски парк из Улице Народног фронта јединствена је у овдашњој архитектури и вредан је занатски рад, с обиљем украса, док је на централном месту персонификација сунца, симбола моћи Жупаније. Зидани, рустични оквир ограде поседује барокне украсне елементе и вазу на врху. На сусретању ограде парка и јужног крила зграде налази се ниша уоквирена барокном едикулом, са тордираним стубовима и купастом надстрешницом од стакла и гвожђа. У ниши је пре Другог светског рата био смештен кип Светог Ивана Непомука, заштитника Монархије и стоне бискупске цркве Зрењанинске бискупије - Римокатоличке катедрале. Уклоњен је 1947. године, па поново урађен и враћен на исто место 16. маја 2008. године, на дан Светог Ивана Непомука.

Споменик природе[уреди | уреди извор]

Пројектован је у мешовитом стилу насталом комбиновањем елемената француског (класичног) и енглеског (пејзажног) стила и типичан је за време у којем је настао. Иако мали по површини, у њему се налазе стара стабла великих димензија и високих естетских одлика као што су: вредни стари примерци тисе (Taxus Baccata L.), црног бора (Pinus nigra Arn.), јаворолисног платана (Platanus acerifolia Wild.), ситнолисне липе (Tilia cordata Mill.), пауловние (Paulovnia tomentosa Steud.), и др.^[3] Више од половине површине парка прекривају травњаци, донети у бусенима с томашевачких и орловатских ливада.

Укупна површина заштићеног природног добра Споменика природе износи 1,13ha, у државној својини и установљен је режим заштите другог степена. Стараоц над Жупанијским парком је установа „Резервати природе” Зрењанин.