Пређи на садржај

Бјернстјерне Бјернсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Бјернстјерне Бјернсон
Бјернстјерне Мартинус Бјернсон
Лични подаци
Пуно имеБјернстјерне Мартинус Бјернсон
Датум рођења(1832-12-08)8. децембар 1832.
Место рођењаКвикне, Норвешка
Датум смрти26. април 1910.(1910-04-26) (77 год.)
Место смртиПариз, Француска
НаградеНобелова награда за књижевност

Бјернстјерне Мартинус Бјернсон (норв. Bjørnstjerne Martinius Bjørnson; Квикне, 8. децембар 1832Париз, 26. април 1910), био је норвешки књижевник, нобеловац, новинар и политичар.[1]

Припада романтичарском правцу у књижевности, мада му дјела одликује и понека боја натурализма. Залагао се за слободу норвешког народа и доприносио је борби за оцјепљење од Шведске. Пропагирао је идеје дарвинизма и позитивизма. Помагао је и у борби Срба и Словака против националног угњетавања у Аустроугарској монархији.

Бјернсон је познат по томе што је био члан „Велике четворице“ норвешких писаца заједно са Хенриком Ибзеном, Јонасом Лиеом и Александером Киландом.[2] Бјернсон је био један од изворних чланова Комитета за Нобелову награду, а 1903. године је и сам добио Нобелову награду за књижевност. Бјернсон је такође познат по томе што је написао ријечи за норвешку химну Ja, vi elsker dette landet

Писао је приче у народном духу, а његов књижевни опус чине и пјесме, драме, комедије и романи.

  • Краљ Свер
  • Сигурд Слембе
  • Пастор Санг
  • Изнад људских моћи
  • Стечај
  • Нови систем
  • Томас Рендален
  • Весело момче
  • Рибарка

Комедије

[уреди | уреди извор]
  • Младо вино превире

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bjørnstjerne Martinius Bjørnson | Norwegian author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  2. ^ „Bjørnstjerne Bjørnson”. Poem Hunter. Приступљено 1. 2. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]