Пређи на садржај

Географија Републике Српске

С Википедије, слободне енциклопедије
Географија Републике Српске
КонтинентЕвропа
РегионЈужна Европа
Површина25.053 km² (.)
 — копно %
 — вода %
ГраницеФедерација Босне и Херцеговине
Република Хрватска
Република Србија
Република Црна Гора
Највиша тачкаМаглић
2.386 метар надморске висине

Република Српска се налази на Балканском полуострву (географском региону југоисточне Европе).

Границе Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

Географске координате крајњих тачака[1]
Страна свијета Сјеверена географска ширина Источна географска ширина Општина Насељено мјесто
Сјевер 45° 16‘ 16° 56‘ Козарска Дубица Средина ријеке Саве- 1 km сјеверозападно од Доње Градине
Југ 42° 33‘ 18° 27‘ Требиње 5 km јужно од насеља Граб
Исток 44° 03‘ 19° 38‘ Братунац 4 km сјевероисточно од мјеста Жлијебац
Запад 44° 57‘ 16° 13‘ Крупа на Уни Караново Брдо код Средњег Бушевића

Рељеф Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Географске регије Републике Српске

[уреди | уреди извор]
Поштански саобраћај у Републици Српској
Нодално функционалне мезорегије Републике Српске[2]

Територија Републике Српске састоји се од двије географске цјелине, источне и западне, које су повезане у Брчко Дистрикту. На западу Републике Српске се налази дио Босанске Крајине, односно Бањалучка или Врбаска крајина, а одатле према истоку ка Семберији се простиру Посавина, Требава и Озрен. Иза планине Мајевице оивичена ријекама Савом и Дрином, се простире панонска равничарска област Семберија. Од географске области Семберија ка југозападу у правцу Источног Сарајева се простиру географске области Бирач и Романија (Сарајевско-романијска регија), односно планинске висоравни: Власеничка висораван, Гласиначка висораван и Равна Романија. Од Семберије ка југу Републике Српске у правцу Фоче се простире географска област Доње Подриње, кроз које протиче ријека Дрина. Од Вишеграда према Фочи се простире област Горње Подриње, које је на западу оивичено планином Трескавицом, а на истоку Националним парком Сутјеска. Јужно од планинског превоја Чемерно на истоку, и Калиновика (Загорје) на западу, простире се географска област Источна Херцеговина.

Планине Републике Српске

[уреди | уреди извор]
Топографска карта Републике Српске

У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина — Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске. Највећи планински врх у Републици Српској је Маглић, који се налази на 2.386 метара надморске висине на истоименој планини.

Највише планине и планински врхови[1]
Планина Врх Надморска висина (m)
Маглић Маглић 2 386
Волујак Волујак 2 336
Лелија Велика Лелија 2 032
Зеленгора Брегоч 2 015
Клековача Клековача 1 962
Црвањ Зимомор 1 920
Јахорина Огорјелица 1 916
Виторог Велики Виторог 1 906
Бјелашница Бјелашница 1 867
Баба Дјед 1 737
Звијезда Велики Столац 1 673
Романија Велики Лупоглав 1 652
Требевић Требевић 1 627
Јавор Велики Жеп 1 537

Ријеке Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Највеће ријеке Републике Српске су Сава и Дрина, које припадају црноморском ријечном сливу. Све мање ријеке у Републици Српској, осим оних на подручју Источне Херцеговине, припадају дринском и савском ријечном сливу. Све воде јужно од планинског превоја Чемерно, на подручју Источне Херцеговине припадају јадранском ријечном сливу. Поред Дрине и Саве, веће ријеке у Републици Српској су Врбас, Босна и Требишњица.

Језера Републике Српске

[уреди | уреди извор]
Билећко језеро

Највеће језеро Републике Српске је Билећко језеро. Билећко језеро је највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву.

Поља Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Највећа поља на западу Републике Српске су Лијевче поље, Приједорско поље и Кнешпоље.

Крашка поља Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Крашка поља Републике Српске се налазе у југозападном дијелу, односно у географској регији Источне Херцеговине: Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.

Пећине Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Најдужа пећина Републике Српске са укупном дужином свих подземних канала од 2.800 метара је Велика пећина. Једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете је пећина Орловача у општини Пале. Највећи ледени подземни објекат у Републици Српској је јама Ледана у општини Рибник. Станиште највеће колоније слијепих мишева у Републици Српској се налази у пећини Мишарица код Бањалуке. Једина пећина на територији Републике Српске која се користи као сакрални објeкат, односно за службе Српске православне цркве је Павлова пећина.

Национални паркови Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Република Српска има два национална парка. Национални парк Козара се налази на западу Републике Српске, а национални парк Сутјеска се налази на истоку Републике Српске у Горњем Подрињу. У Националном парку Сутјеска се налази Перућица, једна од посљедњих прашума у Европи.

Пољопривредно земљиште, као један од стратешких потенцијала, представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је веома различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.

Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, затим пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним коришћењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктурирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиште.

Шумски комплекс је одувијек представљао национално богатство и један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100.000 ha, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и веома изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан приступ у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумски простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема, што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.

Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се преплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских типова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.

Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском, аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површина, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1.340 MW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.

Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално-минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске, и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3.000 m са температуром између 80° и 150 °C. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Влас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требало да услиједи тек у догледно вријеме.

Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина, могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит): Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина; метално-минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић-Града, Љубиње и Сребреница; неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта и локалитети експлоатације су просторно веома раширена.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Република Српска у бројкама”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2013. 
  2. ^ [[Просторни план Републике Српске]] (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 06. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2010.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Лиретура

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]