Манастир Светог Јована Крститеља у Јашуњи
Манастир Светог Јована Крститеља | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Jaшуњa |
Општина | Лесковац |
Држава | Србија |
Координате | 43° 5′ 46″ N 22° 2′ 52″ E / 43.09611° С; 22.04778° И |
Врста споменика | Споменик културе |
Време настанка | 1517. |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Манастир Светог Јована Крститеља се налази код места Jaшуњa, град Лесковац. Основан је 1517. године на месту храма из времена Немањића, а од 1986. године представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]
На обронцима Бабичке горе, тринаест километара североисточно од Лесковца, од села Бабичко, Голема Њива до Јашуње налазе се три стара манастира, Бабичко, Ваведења Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља.[2]
Историја и архитектура
[уреди | уреди извор]Цркву посвећену Светом Јовану Крстирељу женског манастира је подигао са браћом Андроник Кантакузен, на месту старијег манастира. Подигнута као једнобродна, полуобличасто засведена богомоља састоји се од трема, припрате као посебне просторне јединице, наоса који је паровима пиластера организован у травеје и олтарског простора завршеног споља полукружном апсидом. Фасаде су озидане комбинацијом ломљеног камена и опеке по узору на средњовековна декоративна искуства. Значајнија обнова изведена је 1693. године надзиђивањем и променом кровне конструкције.[3]
У последњој обнови, држећи се старог програмског распореда, зограф Јаков из Велеса са сином Ђорђем поново је живописао цркву 1902. године.
Археолошки, архитектонски и сликарски конзерваторски радови изведени су 1986–1987. године.
Живопис
[уреди | уреди извор]Сачувани живопис потиче из различитих периода. Најстарији слој, у наосу, настао је 1524. године заслугом некога Петра из Софије. У средњим зонама зидова припрате виде се остаци живописа за који се претпоставља да је осликан после фресака наоса а пре фасадних слика из 1583. године. Богат тематски репертоар обухвата циклусе Великих празника, Христових страдања, Богородичиног акатиста и опширан житијни циклус патрона.
Обележавање пола миленијума манастира
[уреди | уреди извор]Пола миленијума манастира обележено је мултимедијалним спектаклом „Векови духовности” у 4D пројекцији испред Лесковачког културног центра
и изложбом „Јашуњски манастир Светог Јована Претече у Градској галерији Народног музеја у Лесковцу
Галерија
[уреди | уреди извор]Галерија фрескопис
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Списак манастира Српске православне цркве
- Списак споменика културе у Јабланичком округу
- Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Јашуњи
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Манастир Јашуња - Голема Њива eparhijaniska.rs
- ^ Јашуњски манастири на Бабичкој гори srbijuvolimo.rs
- ^ Манастир Светог Јована spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Манастир Јашуња - Голема Њива eparhijaniska.rs
- Манастир Светог Јована spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
- Манастир Светог Јована Јашуња manastiri-crkve.com
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд heritage.gov.rs
- Пет векова манастира Светог Јована („Вечерње новости“, 3. мај 2015)
- Светиња никла из пепела („Политика”, 3. октобар 2016)
- Пет векова јашуњске светиње („Политика”, 28. октобар 2017)
- Манастир Светог Јована у Јашуњи код Лесковац: Легенда каже да су се српски јунаци баш овде причестили пред одлазак у Косовски бој („Опанак”, 21. април 2017)