Нивхи
 Нивхи у традиционалној одећи | |
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
 Русија
| 4.652[1] |
| Језици | |
| нившки, руски, јапански | |
| Религија | |
| шаманизам, руско православно хришћанство | |
Нивхи или Гиљаци (рус. нивхи или гиляки), домородачки су народ Руског далеког истока, који живи на ушћу реке Амур и на оближњем острву Сахалин.
Име
[уреди | уреди извор]Име Нивх је ендоним и значи „човек”.[2] У прошлости су били познати и под именом Гиљаци. То је егзоним и потиче из манџурског језика. У Совјетском Савезу су 1930-их званично названи Нивх, што је било у складу са политиком именовања народа по њиховим сопственим називима за себе саме.[3]
Територија
[уреди | уреди извор]Нивхи насељавају доњи ток реке Амур, област око њеног ушћа у Охотско море, обалу Охотског мора и острво Сахалин. Административно њихова територија припада Хабаровском крају и Сахалинској области Руске Федерације. Територија коју Нивхи насељавају није компактна и они живе окружени Русима и Негидалцима.[3]
Популација
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Нивха је 2010. било 4.652.[1]
Промена броја Нивха од краја 19. до краја 20. века:[3]
| Година | Број | Удео Нивха који говоре нившким |
|---|---|---|
| 1897 | 4.549 | - |
| 1926 | 4.076 | 99,6% |
| 1959 | 3.717 | 76,3% |
| 1970 | 4.420 | 49,5% |
| 1979 | 4.397 | 48,1% |
| 1989 | 4.673 | 23,3% |
Историја
[уреди | уреди извор]Нивхи су вековима били вазали Манџурског царства, а од Мировног споразума у Нерчинску 1689. године служили као посредници између Манџураца, Русије и Јапана.
Нивхи су доста претрпели од козака и од царске Русије која је њихову домовину на Сахалину претворила у кажњеничку колонију. Након руско-јапанског рата, део Нивха на Сахалину је 1905. године потпао под јапанску власт и тамо остао до 1945. године.
Дио Нивха који је остао под Русијом је касније, у совјетско доба, добио властиту Гиљачку Аутономну област. Совјети су Нивхе често наводили као народ који је под њиховом влашћу направио највећи напредак, односно прешао „директно из каменог доба у социјализам”.
Након распада Совјетског Савеза, Нивхи, који углавном живе на Сахалину, се боре против планова за експлоатацију нафте која би пореметила еколошку равнотежу и њихов традиционални начин живота.
Језик
[уреди | уреди извор]Нившки језик је језички изолат. Према неким класификацијама сврстан је у групу палеосибирских (палеоазијских) језика, групу која укључује несродне језике староседелаца северне Азије, као што су чукотско-камчатски језици, јенисејски језици, аински језик, јукагирски језици и ескимско-алеутски језици.
У нившком језику постоје три дијалекта:
- Амурски дијалекат
- Источносахалински дијалекат
- Северносахалински дијалекат
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 07. 09. 2017.
- ^ Таксами, Ч. М. (1983). „Словарь нивхско-русский и русско-нивхский”. стр. 69, 211 и 276.
- ^ а б в „Нивхи”. „Црвена књига народа Руске Империје”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Чехов, Антон. Остров Саxалин.
- Grant, Bruce (1995). In the Soviet House of Culture. Princeton.
- Shternberg, Lev (1999). The Social Organization of the Gilyak. Seattle.
- Таксами, Ч. М. (1983). Словарь нивхско-русский и русско-нивхский. Ленинград: Просвещение. стр. 69, 211,276.
