Pjongjang

Uredi veze
Koordinate: 39° 02′ S; 125° 44′ I / 39.03° S; 125.73° I / 39.03; 125.73
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pjongjang
평양
Kolažni prikaz znamenitosti Pjongjanga
Administrativni podaci
Država Severna Koreja
ProvincijaGrad Pjongjang
Pjongan
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 3.255.388
Geografske karakteristike
Koordinate39° 02′ S; 125° 44′ I / 39.03° S; 125.73° I / 39.03; 125.73
Aps. visina27 m
Površina3,194[1] km2
Pjongjang na karti Severne Koreje
Pjongjang
Pjongjang
Pjongjang na karti Severne Koreje

Pjongjang (kor. 평양 직할시)[2] je glavni grad Demokratske Narodne Republike Koreje. Grad je administrativni, kulturni i istorijski centar Severne Koreje. Prema podacima Ujedinjenih nacija u gradu je 2008. živelo 3.255.388 stanovnika.[3] Reč Pjongjang na korejskom jeziku znači „široka zemlja“.

Po legendi Pjongjang osnovan je 2334. godine pre nove ere pod imenom Vangomson. Bio je prestonica starokorejske države Kočson. Ova činjenica je sporna, jer mnogi istoričari smatraju da je grad osnovan na početku naše ere. Dinastija Han je 108. godine naše ere pokorila Kočson i na njegovoj teritoriji osnovala nekoliko vojnih okruga. Nakon dinastije Han, sadašnje područje Pjongjanga osvojeno je od strane moćne države Kogera 427. godina. Kogeri su premestili prestonicu svoje države u Pjongjang. Nakon toga Pjongjangom su vladali razna korejska plemena, a kasnije i Japan.

Funkciju glavnog grada privremeno je preuzeo 1945. Iste te godine Pjongjang je potpao pod okrilje Sovjetskog Saveza. Tada je planirano da Pjongjang bude glavni grad do oslobađanja Seula. Ipak je kasnije ovaj grad postao glavni grad Severne Koreje. Tokom Korejskog rata, grad je jedno vreme bio pod kontrolom juga, a i pretrpeo je veliku štetu prouzrokovanu snažnim bombardovanjem. Od januara do decembra 1950. godine grad je bio pod kontrolom vojnika OUN. Posle završetka rata grad je obnovljen uz sovjetsku pomoć. Izgradnja metroa u Pjongjangu je počela 1968. i zasada ima dve linije.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima Pjongjanga (1971–2000, ekstremi 1907–2016)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 11,0
(51,8) 		15,9
(60,6) 		22,5
(72,5) 		29,3
(84,7) 		35,2
(95,4) 		37,1
(98,8) 		37,2
(99) 		36,7
(98,1) 		34,6
(94,3) 		28,9
(84) 		23,2
(73,8) 		14,3
(57,7) 		37,2
(99)
Maksimum, °C (°F) −0,8
(30,6) 		2,4
(36,3) 		8,9
(48) 		17,1
(62,8) 		22,6
(72,7) 		26,7
(80,1) 		28,6
(83,5) 		28,9
(84) 		24,7
(76,5) 		18,2
(64,8) 		9,4
(48,9) 		1,7
(35,1) 		15,7
(60,3)
Prosek, °C (°F) −5,8
(21,6) 		−2,7
(27,1) 		3,6
(38,5) 		11,0
(51,8) 		16,8
(62,2) 		21,6
(70,9) 		24,7
(76,5) 		24,7
(76,5) 		19,5
(67,1) 		12,5
(54,5) 		4,6
(40,3) 		−2,8
(27) 		10,7
(51,3)
Minimum, °C (°F) −10,7
(12,7) 		−7,8
(18) 		−1,8
(28,8) 		4,9
(40,8) 		10,9
(51,6) 		16,5
(61,7) 		20,7
(69,3) 		20,5
(68,9) 		14,3
(57,7) 		6,7
(44,1) 		−0,3
(31,5) 		−7,2
(19) 		5,6
(42,1)
Apsolutni minimum, °C (°F) −28,5
(−19,3) 		−23,4
(−10,1) 		−18,8
(−1,8) 		−4,5
(23,9) 		1,4
(34,5) 		7,0
(44,6) 		12,3
(54,1) 		12,3
(54,1) 		2,7
(36,9) 		−6,6
(20,1) 		−19,9
(−3,8) 		−30,2
(−22,4) 		−30,2
(−22,4)
Količina padavina, mm (in) 12,2
(0,48) 		11,0
(0,433) 		24,7
(0,972) 		49,9
(1,965) 		72,2
(2,843) 		90,3
(3,555) 		275,2
(10,835) 		212,8
(8,378) 		100,2
(3,945) 		39,9
(1,571) 		34,9
(1,374) 		16,5
(0,65) 		939,8
(37)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 5,2 4,2 5,1 6,7 8,1 8,7 14,4 11,0 7,2 6,1 7,3 5,9 89,9
Relativna vlažnost, % 74 71 66 63 66 70 80 78 74 72 72 73 72
Sunčani sati — mesečni prosek 184 197 231 237 263 229 181 204 222 214 165 165 2.492
Izvor #1: World Meteorological Organization[4]
Izvor #2: Deutscher Wetterdienst (extremes, humidity 1908–1936, and sun 1961–1990)[5][6][a]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pjongjang je prema legendi osnovan 1122. p. n. e., na mestu gde se pre toga nalazila prestolnica dinastije Tangun i njihove kraljevine Kočoson osnovane 2333. p. n. e.[7]

Prvi pisani dokumenti o Pjongjangu su iz 108. p. n. e. kad su Kinezi osnovali svoju trgovačku koloniju pored grada, a tad je grad i utvrđen.[7] Pjongjang je 427. postao prestolnica kraljevstva Kogurjo, koje su 668. okupirali Kinezi.[7] Kraljevi iz dinastije Korjo (918—1392) napravili od Pjongjanga svoju drugu prestolnicu. Grad je su 1592. zauzeli Japanci, a na početku 17. veka razorili Mandžurci.[7]

Nakon otvaranja Koreje Pjongjang je postao baza za širenje hrišćanstva, pa je u gradu izgrađeno preko 100 crkava, tako da je krajem 19. veka Pjongjang imao više protestantskih misionara od bilo kojeg grada u Aziji.[7] Za vreme Kinesko-japanskog rata (1894—1895) grad je teško razoren, a nakon tog pogodila ga je epidemija kuge pa je kraj rata dočekao gotovo raseljen. Za vreme Japanske okupacije (1910—1945) grad se razvio kao snažni industrijski centar.[7]

Hotel Rjugjong

Za vreme Korejskog rata (1950—1953) grad je teško stradao. Godine 1950, zauzele su ga snage juga i Ujedinjenih naroda, ali je ubrzo pao pod kontrolu severa kad je Kina ušla u rat na strani severa.[7] Po okončanju rata grad je obnovljen uz kinesku i sovjetsku pomoć.[7]

Znamenitosti, kultura i školstvo[uredi | uredi izvor]

Današnjim gradom dominira 105 spratova visoka piramida Hotel Rjugjong, koji se gradio od 1987, a otvoren je 2012 (još ne potpuno).

Od starina Pjongjang ima još uvek sačuvane delove severnih gradskih zidina, Gradska vrata Hjonmu, i nekoliko hramova iz vremena kraljevstva Kogurjo, koji su rekonstruisani u originalnom stilu.[7] Ipak gradom dominiraju građevine izgrađene nakon Korejskog rata u duhu socijalističkog realizma poput Velikog teatra, palate Okrju sa velikom dvoranom za bankete i stadiona Kim Il-Sunga.[7] Grad je prepun spomenika, od kojih je najimpresivniji Đučeov toranj, podignut u slavu korejskog socijalizma, ima i nekoliko trijumfalnih slavoluka, od kojih je najpoznatiji Slavoluk ujedinjenja, koji slavi ideju ujedinjenja dve Koreje. Najbrojniji su spomenici bivšeg predsednika Kim Il Sunga.

Grobnica mitološkog osnivača grada, kralja Kija iz 1122. p. n. e., nalazi se na severu grada.[7] Pjongjang ima Univerzitet Kim Il-sung (osnovan 1946) sa brojnim fakultetima.[7] Grad ima brojne naučne institute, muzeje, biblioteke, teatre i operske kuće.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Populacija (ist.): Pjongjang
Godina
Stanovništvo

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

U gradu se nalazi možda i najveći hotel na svetu, doduše nezavršen. Grubi radovi su završeni i on ima 105 potpuno neopremljenih spratova. Na zgradi nema prozora niti bilo čega osim betona i krana koji se nalazi na vrhu još od 1989. Na vrhu je trebalo da postoji sedam rotirajućih restorana.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Novi stambeni deo grada
Jedna od stanica Pjongjanškog metroa

Pjongjang sa okolinom je najveći industrijski centar Severne Koreje sa brojnim fabrikama teške industrije (uglavnom mašinske) koje su razvijene na bazi velikog rudnog bogatstva koje zemlja ima ugalj, željezo, krečnjak. Pored teške u gradu ima i pogona lake industrije, tekstil, obuća i prehrambeni proizvodi.[7]

Pjongjang je dobro povezan cestama i željeznicom sa ostalim gradovima u zemlji, te sa Kinom i Rusijom. Grad ima dobro razvijen sistem javnog prevoza metro, tramvaji, trolejbusi i autobusi.[7]

Jedini međunarodni aerodrom u zemlji Sunan (IATA: FNJ, ICAO: ZKPY), nalazi se 24 km od centra grada, sa vezama prema svim većim gradovima u zemlji i prema Pekingu, Bangkoku, Kuala Lumpuru, Šangaju, Vladivostoku i Moskvi.[7]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Station ID for Pyongyang is 47058 Use this station ID to locate the sunshine duration

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nick Heath-Brown (ur.), The Statesman's Yearbook 2016: The Politics, Cultures and Economies of the World, str. 720 
  2. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Longman. ISBN 978-1-40588118-0. 
  3. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 3. 2009. g. Pristupljeno 7. 4. 2013. 
  4. ^ „World Weather Information Service - Pyongyang”. WMO. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  5. ^ „Klimatafel von Pyongyang (Pjöngjang) / Korea (Nordkorea)” (PDF). DWD. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  6. ^ „Station 47058 Pyongyang”. Global station data 1961–1990—Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Arhivirano iz originala 17. 10. 2017. g. Pristupljeno 1. 9. 2016. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „P’yŏngyang” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2. 11. 2012. 
  8. ^ „Anniversary of sister-city relations”. KCNA. 6. 1. 2000. Arhivirano iz originala 19. 9. 2001. g. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  9. ^ a b v g d Corfield, Justin (2013). „Sister Cities”. Historical Dictionary of Pyongyang. London: Anthem Press. str. 196. ISBN 978-0-85728-234-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pjongjang[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјонгјанг&oldid=27549463”