Četvrta proleterska crnogorska udarna brigada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Četvrta proleterska
crnogorska udarna brigada
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje10. jun 1942 — kraj rata
Mesto formiranja:
Zelengora
Formacijapet bataljona
Jačina1.080 boraca[a]
DeoNarodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
Vojne počastiproleterska od formiranja
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden narodnog oslobođenja Orden partizanske zvezde sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem
Komandanti
KomandantPeko Dapčević[a]
Politički komesarMitar Bakić[a]

Četvrta proleterska crnogorska narodno-oslobodilačka udarna brigada bila je brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ), formirana naredbom Vrhovnog štaba NOP i DVJ 10. juna 1942. na Zelengori, od dva bataljona Lovćenskog i po jednog bataljona Zetskog, Komskog i Durmitorskog partizanskog odreda. Na dan formiranja imala je pet bataljona ukupne jačine 1.080 boraca. Prvi komandant brigade bio je Peko Dapčević, a politički komesar Mitar Bakić, narodni heroji.[1][2]

Nakon formiranja bila je pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba, a 1. novembra 1942. ušla je u sastav tada formirane Druge proleterske divizije, u čijem se sastavu nalazila do kraja rata, izuzev u periodu od 17. novembra 1943. do 25. januara 1944, kada je privremeno bila u sastavu Treće udarne divizije.[1][2]

Prošla je ratni put dug preko 20.000 kilometara. Dala je 48 narodnih heroja. Za zasluge u Narodnooslobodilačkom ratu odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde i Ordenom bratstva i jedinstva, a povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci 3. jula 1958. i Ordenom narodnog heroja.[3]

Borbeni put brigade[uredi | uredi izvor]

Nalazila se u sastavu Udarne grupe brigada, koja je pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta, 24. juna 1942. godine krenula u zapadnu Bosnu. Do sredine avgusta vodila je više borbi: u julu je zauzela železničku stanicu Hadžiće na pruzi Sarajevo-Mostar, pa Gornji Vakuf, i vodila žestoke borbe oko Bugojna; u avgustu je izvršila dva teška napada na jako branjeno ustaško uporište Kupres i pretrpela gubitke od 122 poginula i ranjena borca. Prebačena je ka Banjoj Luci, i vodila borbe s jakim nemačkim snagama na Manjači; u vreme prvog napada brigade na Jajce (24-25. septembra) razbila je posadu u selu Vijenac i delovala na pravcima prema Travniku i Donjem Vakufu, a u vreme evakuacije iz Jajca vodila je žestoke obrambene borbe na pravcima Jajce-Donji Vakuf i Jajce-Travnik. Učestvovala je u oslobođenju Mrkonjić-Grada 12/13. oktobra 1942. godine.

U novembru ulazi u sastav Druge proleterske divizije i vodi borbe protiv kombinovanih italijansko-četničkih i ustaških snaga na sektoru Knina i Strmica. Brigada se istakla u borbi za oslobođenje Livna (15. decembra) i Duvna (19. decembra). Od tada do početka januara 1943. vodila je više borbi na pravcu Duvno-Imotski. U borbama od 25. do 27. januara razbila je italijansko-četničke snage na prostoru Strmica, Golubić, Plavno i potisla ih prema Kninu.

Borci Četvrte proleterske brigade juna 1942. na Zelengori

U toku Četvrte neprijateljske ofanzive izvela je više uspešnih poduhvata. U borbama 9. i 10. februara učestvovala je u oslobođenju Imotskog i Posušja. Potom je prodrla u dolinu Neretve - 15/16. februara učestvovala je u uništenju ojačanog bataljona italijanske divizije „Murđe“ u Drežnici; 16/17. učestvuje u prvom prelazu preko Neretve (na sektoru Drežnice); nastupajući uz Neretvu zauzela je Karaulu, železničke stanice Prenj i Jablanicu (22. februara); učestvovala je u žestokom napadu Treće udarne divizije na Konjic od 24. do 26. februara. S ovog sektora prebačena je na sektor Prozor-Gornji Vakuf. U boju na Vilića guvnu 2. marta, u saradnji s Trećom krajiškom brigadom, zadržala je jake nemačke snage. Za ovaj podvig pohvaljena je od Vrhovnog komandanta NOV i POJ, Josipa Broza Tita.

U formaciji od osam brigada, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa (4. marta), kada su definitivno spašeni ranjenici i bitno olakšan položaj Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba. Osmog marta prešla je Neretvu i, nastupajući opštim pravcem: Čičevo-Glavatičevo-Zaborani-Kruševljani-Zalužani, učestvovala u razbijanju četničkih brigada. Kao pomoć upućena je Trećoj udarnoj diviziji i učestvovala (marta i aprila) u borbama za oslobođenje Nevesinja, Gacka i Avtovca. Brigada je, s Petom proleterskom i tri bataljona Druge proleterske brigade, u boju na Javorku kod Nikšića (1-2. maja) uništila i zarobila ojačani italijanski i četnički bataljon, potisnula znatno jače snage, a potom je njena glavnina angažovana na sektoru Morača-Kolašin.

Njen Treći bataljon i Drugi i Četvrti bataljon Pete proleterske brigade, obrazovali su posebnu Udarnu grupu, koja je sa Zetskim NOP odredom razbila jake četničke snage u Bjelopavlićima i Piperima i u boju kod Bioča razbila znatne italijanske snage i dobrim delom uništila 383. italijanski puk. Ova pobeda je imala veliki značaj za položaj Glavne operativne grupe na početku Pete neprijateljske ofanzive.

Od početka ofanzive do 26. maja, brigada je vodila oštre, borbe s Prvom nemačkom brdskom divizijom i zatvarala pravce koji iz Platnice, Morače i Tare izvode na Sinjajevinu. Učestvovala je u protivudaru na Javorku i kod Budnja, kojim je tada zadržan pokušaj prodora 7. SS i delova 118. divizije preko Mratinja ka dolini Sutjeske. U borbama na Sutjesci vodila je žestoke borbe na Trnovačkom jesenu, Ozrenu i Ljubinom grobu. Desetog juna je Druga četa njenog Trećeg bataljona, u izuzetno oštroj borbi, odbila napade višestruko brojnijeg neprijatelja i osigurala jedinu stazu preko Zelengore, kojom su prošli Vrhovni štab, Druga i Sedma divizija i deo ranjenika. Za ovaj podvig četa je odlikovana Ordenom zasluga za narod.

Sa Zelengore, s glavninom Glavne operativne grupe prodrla je u istočnu Bosnu. U julu i prvoj polovini avgusta delovala je i vodila više borbi između Spreče i Krivaje i na Ozrenu. Istakla se u borbama 20-23. jula na Kraljici, Velikoj Ostravici i Omerovim vodama, kada je razbijeno sedam četničkih bataljona, domobranske snage i 369. divizija. U maršu prema Crnoj Gori 28. avgusta oslobodila je Olovo; onesposobila prugu Sarajevo-Višegrad; učestvovala u oslobađanju Goražda; porušila prugu u dolini Drine; septembra je ušla u Trnovo i Kijevo. Krajem septembra prebačena je u rejon Kolašin-Mateševo. Oslobodila je Kolašin (27. septembra, a potom izvela neuspio napad na Mateševo. Od 30. septembra do 4. oktobra zajedno sa Italijanima-dobrovoljcima vodila je ogorčene borbe za odbranu Kolašina od italijansko-četničkih napada. Delom snaga prodrla je u staru Crnu Goru.

Učestvovala je u prodoru divizija NOVJ u Srbiju, u martu-maju 1944. godine. U prodoru od Lima do Studenice, u dolini Studenice i na prostoru Dragačeva vodila je više borbi. S ove teritorije, od 21. aprila do 5. maja brigada je izvela marš-manevar preko grebena Suvobor-Maljen-Medvednik. Pod pritiskom desetostruko jačeg neprijatelja, s ostalim snagama Druge proleterske i Pete krajiške divizije, preko Zlatibora, Zlatara, Jadovnika i Lima, povukla se u Crnu Goru.

Posle povlačenja iz Srbije, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U sastavu operativne grupe divizija učestvuje u prodoru u Srbiju. Forsirala je Ibar (3/4. avgusta 1944) i učestvovala u razbijanju Četvrte grupe četničkih jurišnih korpusa (oko 10.000 ljudi), uništenju bugarskog garnizona u Kuršumliji, oslobođenju Kruševca, Kraljeva, Užičke Požege i Užica. Učestvovala je u protivnapadu na Sremskom frontu, 22. januara 1945. godine. U aprilu deluje u istočnoj Bosni i učestvuje u oslobađanju Brčkog, Orašja, Šamca i Županje.

Statistički podaci o brigadi[uredi | uredi izvor]

Prilikom formiranja, 10. juna 1942, brigada je brojala 1.082 borca - 862 muških i 220 ženskih. Iz prvobitnog sastava tokom ratnog puta brigade poginulo je 577 - 486 muških i 91 ženskih.

Sekcija brigade je prilikom pripreme monografije, sređujući podatke, došla do podataka o ukupno 2.092 poginula borca tokom rata. 262 borca poginula su tokom 1942, 1.016 tokom 1943, 644 u 1944. i 170 tokom 1945. godine.[4]

Komandni sastav brigade[uredi | uredi izvor]

Peko Dapčević, prvi komandant brigade
  • Zamenici komandanta brigade:[6]
    • Špiro Mugoša — od formiranja brigade do 14. avgusta 1942.[b]
    • Ljubo Vučković — od 14. avgusta do oktobra 1942.
    • Vasilije Đurović Vako — od novembra 1942. do 23. marta 1943.
    • Niko Strugar — od 23. marta do decembra 1943.
    • Blažo Janković — od decembra 1943. do 1. juna 1944.
    • Stojan Žugić — od 1. juna do novembra 1944.
    • Vaso Dragović — od decembra 1944. do kraja rata
  • Zamenici političkog komesara brigade:[7]
    • Boško Đuričković — od 10. juna do 1. jula 1942.
    • Milentije Popović — od 1. jula do oktobra 1942.
    • Veliša Leković — od novembra do decembra 1942.
    • Milo Jovićević — od decembra 1942. do septembra 1943.
    • Radovan Radović — od septembra 1943. do novembra 1944.
    • Đoko Nedić — od decembra 1944. do kraja rata
  • Načelnici Štaba brigade:[6]
    • Ljubiša Urošević — od formiranja brigade do maja 1943.
    • Mileta Đukić — od maja do jula 1943.
    • Boško Janković — od jula do avgusta 1943.
    • Blažo Marković — od avgusta do decembra 1943.
    • Stojadin Soldatović — od 15. decembra 1943. do juna 1944.
    • Vojo Sekulić Ćićo — od juna do oktobra 1944.
    • Božo Begović — od oktobra do decembra 1944.
    • Jovo Samardžić — od decembra 1944. do početka aprila 1945.
    • Radovan Nikitović — od aprila 1945. do kraja rata

Narodni heroji brigade[uredi | uredi izvor]

Orden narodnog heroja

Neki od 48 boraca Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade, koji su proglašeni za narodne heroje Jugoslavije:

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Prilikom formiranja brigade
  2. ^ a b Poginuo na dužnosti

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Leksikon NOR 1 1980, str. 193.
  2. ^ a b Narodni heroji 2 1982, str. 409.
  3. ^ Narodni heroji 2 1982, str. 410.
  4. ^ Janković 1975.
  5. ^ a b Janković 1975, str. 611.
  6. ^ a b Janković 1975, str. 612.
  7. ^ Janković 1975, str. 613.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Четврта_пролетерска_црногорска_ударна_бригада&oldid=27733922”